Tekст у потпуности преузет са портала
листа "БЛИЦ"

Најава војне доктрине и упозорење да Русија свако даље ширење НАТО доживљава као претњу безбедности упућена је Америци, не Србији. То је руски одговор на постављање ракетног штита НАТО на простору Румуније и Бугарске. Што се Србије тиче, она треба коначно да се определи, сматрају саговорници "Блица", како нас велике силе не би даље користиле као таоце за њихова лична препуцавања.

У том контексту види се и изјава руског амбасадора при НАТО Дмитрија Рогозина да ће уласком у ту организацију Србија аутоматски признати независност Косова и да ће то исто бити приморана да учини и Русија.

Нинослав Крстић, генерал у пензији и председник Форума за безбедност, апострофира да је Румунија већ прихватила ракетни штит и да се преговара са Бугарском. НАТО размештање ракетног штита ближе Русији он види као политички притисак на Русију са циљем да се она мобилише у заједничку борбу са САД и НАТО према Авганистану, Ирану и Северној Кореји.

Бојан Димитријевић, бивши саветник у Министарству одбране, оценио је за "Блиц" изјаву руског амбасадора као крајње неумесну, а његово уплитање у српску безбедносну политику "претераним". Каже да је Русија већ у окружењу НАТО чланица, а да је Србија далеко од тих граница.

Наши саговорници подсећају на врло сумњиву подршку Русије кроз историју Србије и Југославије на основу које треба процењивати да ли су кораци које она предузима вођени интересима Србије или, као сваке суверене земље, само сопственим интересима.

- Године 1990. тадашњи савезни секретар за народну одбрану Вељко Кадијевић ишао је у Русију како би у име Војске СФРЈ тражио од Русије подршку уколико се она одлучи на војни удар како би се спречио распад СФРЈ и крвопролиће које је уследило. Одговор је гласио: Не! Годину дана пред бомбардовање, СРЈ је послала делегацију из Генералштаба и Министарства одбране како би преговарала о куповини најсавременијег ПВО оружја.
Преговори су били неуспешни - наводи Крстић.

Миљенко Дерета, директор Грађанских иницијатива, сматра да изјава Рогозина указује на то да став Русије о Косову није принципијелан, већ прагматичан, као и да Москва заправо на сваки начин покушава да ослаби европске интеграције Србије, које су у току.

- Ова изјава је заправо уцена, и то врло озбиљна, зато што говори о чињеници да Русија не заступа став о Косову као принцип, него као прагматичан договор са Србијом на основу кога може да спроводи ту врсту претњи или уцена. Све је то повезано са економским интересима које Русија има овде - сматра Дерета.

Он такође додаје да за Србију није згодно да буде једина земља у окружењу која није чланица Алијансе.

- Од нашег чланства у НАТО у великој мери зависи безбедност Србије у целини. Бити једина земља у окружењу која није чланица НАТО, а није Швајцарска, врло је непријатна ситуација, не зато што претпостављам да следи неки нови рат, него зато што вас онда неки догађаји заобилазе као црну рупу - објашњава Дерета и каже да чланство у НАТО није директно везано са признавањем Косова и да би за Србију било "прагматично и мудро" да уђе у ту организацију и постане део евроатлантских интеграција у којима заједнички делују европске државе и САД.