Крагујевац, 22. јануар - '' Иницијатива једне групе београдских интелектуалаца и политичара, којом се захтева расписивање референдума на којем би се наши грађани изјаснили о питању уласка Србије у НАТО, покренула је у јавности низ дилема и контроверзи које захтевају јасне и одређене ставове политичких партија, па ни ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ неће пропустити прилику да своју спремност за преузимање све шире одговорности потврди и подсећањем на сопствене ставове и сопствену консеквентност на овом подручју. Штавише, ова доследност нас обавезује да се не устручавамо ни пред највишим академским титулама кад демонстрирају интелектуалну мањкавост у лепршавом политичком заговарању одлука за које ће управо политичари и партије одговарати пред грађанима и будућим нараштајем'' , рекао је редовној конференцији за новинаре Управног одбора ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ, потпредседник странке и народни посланик Саша Миленић.
''Чини се да поменути београдски интелектуалци заговарају став војне неутралности Србије, па је проблем са њиховом иницијативом у њеној беспредметности, јер је Народна скупштина управо под њиховим вођством и утицајем такав став већ озваничила, у претходном сазиву. Није ли плеоназматично тражити да грађани још једном одлуче оно што су њихови изабрани представници већ одлучили'' , упитао је Миленић. Он је указао да можда ова група губи јавну моћ и утицај па стрепи да би парламент у актуелном сазиву могао да поништи донету декларацију и промени своју одлуку. Није јасно шта ту не би било легитимно, али је јасно да њихов интелектуални приступ не стоји најбоље са културом доследности и принципијелности - нагласио је Миленић и објаснио да ако је једном било легитимно да се без референдума, у парламенту, донесе одлука о неутралности, зашто би сад парламентарна одлука о ступању у атлантске интеграције била недостатна и потребовала још и непосредно народно изјашњавање. Чак би то било и у супротности са преовлађујућом међународном праксом-тврди Миленић. '' Од бивших социјалистичких земаља које су у последњој деценији ушле у НАТО, само три су такву одлуку донеле на референдуму (Мађарска, Летонија и Словенија). Остале, Чешка, Пољска, Бугарска, Румунија, Естонија, Литванија, Словачка, Албанија и Хрватска, приступиле су одлуком свог националног парламента. ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ због тога сматра да одлуку о ступању Србије у НАТО треба да донесе Народна скупштина Републике Србије. Као демократска политичка организација, међутим, ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ никада неће оспоравати легитимност и важност референдумског принципа, па отуда и могући референдум по овом питању видимо као могућност кристализације најширег војно-политичког, али и економског, па чак и цивилизацијског избора и опредељења грађана Србије'', каже Миленић.
''Нашу доследност у том опредељењу памтите као црвену нит у дугогодишњој борби за принципе либералне демократије и у ангажману којим смо стварали ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ. Најчешћа актуализација ове теме долазила је поводом сећања на равногорски покрет у Другом светском рату. Увек смо доследно наглашавали да је Равна гора данас актуелна као традиционални симбол српског антантизма. Дух војног савезништва са водећим земљама западног света извире из свих наших националних успеха и великих победа којима су исписане најсјајније странице наше модерне историје'' , подсетио је Миленић. Антантизам данас, то је НАТО пакт-тврди Миленић и додаје да дисконтинуитет у овом традиционалном савезништву, као и резерве, па чак и ирационална мржња према западу, по први пут се јављају са комунизмом и до данас су присутне и снажне таман толико колико и само комунарство. ''Оно што су у паганском народном предању и христјанизованим веровањима бели лук за вештице или крст за ђаволе, то је НАТО за комунисте. Да је краљевина преживела Други светски рат наша земља би била не тек члан него и међу оснивачима НАТО пакта. Шумадија, као државотворно срце модерне Србије, чува ову свест и знање да је наш повратак у сопствени национални коридор управо раскид са наслеђем комунистичког револуционарног терора и обнављање овог традиционалног антантизма'' , тврди Миленић.
Због тога ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ, доследно, овај процес модернизације нашег друштва с ослонцем на сопствену потискивану традицију увек назива евро-атлантским интеграцијама-нагласио је Миленић и указао да се код нас се појавила нова мода заговарања искључиво европских интеграција. ''То се објашњава ставом да приступање НАТО пакту није формални услов за улазак Србије у Европску Унију. То је тачно. Баш као што је, на пример, тачно да неко ко жели да се кандидује на изборима за председника Србије уопште не мора да буде писмен. То није законом прописан услов. Намерно наводим овако груб пример. Јер, заиста, тврдња да једна земља у транзицији, са јаким наслеђем комунизма и свежим конфликтним искуством, може да постане чланица ЕУ а да претходно не постане чланица НАТО јесте став политичке неписмености. Или још горе, циничног манипулисања и изругивања са неукошћу и дезоријентисаношћу домаће јавности. Политичке слободе западног света, његов економски просперитет и његова безбедност су потпуно интегрисани у јединствену политику'' ,појаснио је Миленић. Како ће се ти процеси одвијати у будућности, сложено је и посебно питање, али није ваљда могућност спекулисања над том темом довољан основ да се неко дрзне да намеће транзиционој Србији улогу авангардног промотора футуристичких димензија међународног поретка- пита Миленић.Он је указао да ће такав цинизам и презир према сопственом народу и његовим стварним социјалним тегобама бити шокантан чак и за нашу политичку културу. Благотворност евро-атлантских интеграција је управо у томе што кроз њих Србија напушта маглуштине идеолошких утопија, самосатирућих амбиција нереалног престижа и привиђења вештачких рајева и коначно проналази своје место у савременој реалности и датом тренутку-оценио је Миленић.
''Отрежњујућа улога таквог реализма у политици јесте управо у првенству економских питања и привредних тема. Од уласка у НАТО и евро-атлантских интеграција уопште, Србија треба да гради, а не тек да пасивно очекује, материјалну корист. Она се не очитује у помоћи и донацијама јер ни НАТО, баш као ни ЕУ, нису организације за збрињавање и социјалну подршку. Интеграције подразумевају партиципацију. Директна материјална последица интеграција јесте друштвено-политичка и економска стабилност, а то је онај толико помињани повољни друштвени амбијент који погодује привредном развоју. Капитал, као материјална супстанца развоја и напретка, захтева сигурност. Тек у војно-политички интегрисаној заједници капитал испољава дугорочне развојне амбиције. Због тога је у готово свим поменутим земљама, као директна последица приступања НАТО савезу, дошло и до наглог скока страних директних инвестиција'' , нагласио је Миленић.
Он је истакао да једина стварно отежавајућа околност за одлуку о уласку Србије у НАТО јесте болно искуство из 1999. које нико не може да негира или занемари. '' Остаје овом времену да одлучи да ли на тим болним емоцијама треба да гради перспективе или на критеријима рационалног планирања. Али и да отвори питање: да ли је то искуство заиста било нужно или се могло избећи да је благовремено направљен рационалан избор. То нас враћа на тему цивилизацијског потенцијала политике коју заступа ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ'' ,каже Миленић. Према његовом мишљењу процес демократизације и либерализације друштва, његова децентрализација и модернизација заправо представљају раскид са племенским менталитетом и буџаклијском перспективом, а отварају хоризонт културе која почива на поштовању универзалног права људске индивидуе и личног достојанства грађанина као појединца. '' Да ли је циљ национално одговорне политике сваки своје да окаје старе или да изгради стратегију и рачун добробити једног нараштаја који ће тиме бити охрабрен да припрема живот и свет за будућа поколења. У томе је разлика између националне политике и погубног демагошког популизма. Разлика није тек политичка, него цивилизацијска. Зато тема приступања НАТО пакту и могућег референдума о том питању има суштински цивилизацијски потенцијал. ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ верује да Шумадија и овог пута зна тачан одговор и уме да га тумачи Србији'' , закључио је Миленић.
Информативни центар ЗАЈЕДНО
www.zajednozasumаdiju.com |
