tekst_koji_se_ispisuje_
 
tekst_koji_se_ispisuje_ako_ne_uspe_ucitavanje_swfa
 

Избор судија и тужилаца
Шок, чуђење и прозивке

Не зна се да ли је веће изненађење што су неким судијама потврђена места на којима су били или су чак и напредовали, иако то нису заслужили, или што нису прошле оне судије за које и стручна и лаичка јавност сматра да су свој посао одлично обављали

Пише Елизабета Јовановић
Када су објављени спискови тужилаца у крагујевачкој палати правде владао је само мук, али када су стигли спискови са судијама врело је као у кошници. Они што су прошли нису јавно смели да се радују због оних који су „отпали”, посебно што су многи од њих били свесни да су заузели места супериорнијих од себе. Било је и импулсивног реаговања. Неке неизабране судије саме су скидале плочице са својим именима са врата канцеларија, други су већ сутрадан купили ствари, поједини су се одмах одрекли судијске легитимације. Било је и оних који су одамх затражили одмор, неки од њих још раде, као да се ништа није десило.

Одмах се у причу убацило Друштво судија, али и Адвокатска комора, која сматра да поједини нису изабрани само зато што су им супружници у тој бранши. Настала је панична јурњава код председника Жарка Стевановића и Мирољуба Томића и ургенције. Али, џабе, ствар је била готова. Од 39 судија Општинског суда 14 више неће бити на тој функцији.

Ишчуђавао се и онај део градске чаршије боље упућен у то колико који судија вреди по свим критеријумима који су се вредновали, шокирани ко је све „прошао”, још више зашто нису изабрани они за које се поуздано зна да су годинама били најбољи у својој бранши: Зоран Илић, Даница Маринковић, Весна Илић, Маријана Ђорђевић, Драгомир Милојевић Гагац, Душан Вилотијевић...

Кадровање у „Зеленгори”

Међу неизабраним судијама је и Зоран Илић, који је пристао да „Крагујевачке” отворено говори о разлозима оваког епилога и он их, пре свега, види у умешаности политике:

- Политка се дебело умешала још када су бирани чланови Високог савета судства, управо да би могао да се котролише избор судија. Високи савет судства добио је готове спискове које су саставили Демократска странка и СПС у односу 70:30. Ја немам писане доказе за то, али људи из обе странке су ми то потврдили, каже он.

По изјавима Нате Месаревић, за критерријуме су узети стручност достојност и обученост, а Зоран Илић додаје да је на овај начин уведен и четврти - подобност.

- Ако ниси симпатизер, ако си се замерио локалним моћницима, такође немаш шта да тражиш. Пре две године када је било суђење функционеру ДС Драгутину Радосављевићу код судије Злате Несторовић за два кривична дела злоупотребе овлашћења у привреди, новинари су се мени обратили за информације од јавног значаја. Након неколико дана код мене долази човек из врха Демократске странке, на локалном нивоу, нећу да га именујем, и пита ме: „Зашто си дао ту информацију, љуте се у ДС и прете да ће ти ј..... мајку”, каже Илић.

После те приче у четири ока, судија Зоран Илић је на редовној конференцији за штампу 2008. године обелоданио информацију да им прете. По њему, индикативно је да је он водио истрагу против Радосављевића, а да је тужилац био Душан Вилотијевић. Истрага је прилично дуго трајала, шест месеци, током које је између осталог салушан и Драгутинов брат Александар Радосављевић. Након тога, Вилотијевић је подигао оптужницу и извео пред суд Драгутина Радосављевића, у моменту када је он изабран на место државног секретара у Министзартству за локалну самоуправу.

И сам се пита шта није радио, а можда је требало да ради, па набраја:

- Нисам тукао своју жену до бесвести, нисам пуцао на улици, нисам намерно оборио пешака, а потом га прегазио, и због тога био процесуиран... Нисам близак ни једној политичкој странци, нисам у дилу ни са једним адвокатом, истиче Илић.

Иначе, Зоран Илић је Прави факултет завршио са 22 године као одличан студент, правосудни испит је положио са 24, а изабран је са судију са непуних 27 година живота. Колико му је познато притужби на његов рад није било, а норму је пребацивао и преко 300 одсто.

- Мој неизбор је операционализовала такозвана радна група из „Зеленгоре” и врх Демократске странке, тврди Зоран Илић, који је конкурисао не само за Основни суд него и за Виши и Апелациони.

Сличног мишљења је и Весна Илић, судија Трговинског суда, чији је неизбор непријатно изненадио не само њу већ и људе из правосуђа.

- Шта рећи? Немам коментар. Не знам шта се десило. Мислим да нису били од утицаја критеријуми о којима се прича, јер Трговински суд је чист пример да критеријуми нису испоштовани. Очигледно да је моја грешка што летос нисам кадровала у „Зеленгори” са одређеним људима, што са њима нисам пила кафу, али и што сам јавно причала о проблемима на које сам наишла у два озбиљна предмета: „Интершпед” и ПКБ из Крагујевца и својим поступањем и можда изјавама натерала неке људе да се замисле, каже Весна Илић.

Она овим путем поставља питање Високом савету судства како се ценила стручност, обученост и достојност адвоката за које се не зна где су и шта радили и какве су резултате постигли у својој досадашњој пракси.

- Све што знамо је да је једна од њих венчана кума Зорана Живковића, бившег премијера, која случајно живи у Нишу одакле је Бошко Ристић члан ВСС испред Демократске странке, који је без посла оставио скоро 1.000 „нестручних, недостојних и необучених” судија, појашњава судија Весна Илић.

За себе каже да ће се већ некако снаћи. Ако јој узели радно место нису знање и памет. Много пута су јој подметали ногу када је требало да напредује у каријери, али ће се она и даље борити.

Сумња до сумње

Ништа друго не преостаје ни Даници Маринковић, истражном судији Окружног суда. Иако је конкурисала за Виши и Апелациоони суд у Крагујевцу, није се нашла ни на једном списку изабраних судија. Зашто – не зна.

- Норму сам пребацила преко 200 посто, способна сам да сама судим, немам ни једну укинуту пресуду, ни један застарели предмет. Против мене није покренут ни један дисциплински поступак, нити ми је изречена било која мера од стране Великог персоналног већа или надзорног одбора, ни у чему нисам била недостојна, каже Даница Маринковић.

Она каже да је незванично сазнала да је у питању Рачак, јер је радила на том случају као истражни судија и као сведок одбране у Хагу у појединим предметима. Не само за бившег председника Слободана Милошевића, него и у поступку генерала и полиције, те да је њеним сведочењем Рачак скинут са оптужнице против свих окривљених.

Она каже да још увек не размишља шта даље. Чекаће на одлуку са писаним образложењем, а чује и да ће бити нови конкурс после Нове године, па ће поново конкурисати:

- Велика је неправда што не знам разлог и сматрам да нисам заслужила да на овакав начин завршим своју судијску каријеру, јер овај посао сам јако волела и дала целу себе, а то зна и наша и светска јавност.

Даница нам показује коверат који је управо стигао из Немачке на њену адресу. То је позив за семинар у марту 2010. године у Немачкој, због великог искуства које има у раду по питању тероризма.

После 25 година проведених у правосуђу и судија Окружног суда Мира Симић није задовољила критеријуме. Тринаест година је радила као „првостепенац”. Ни на једну функцију није бирана преко реда, као што се то данас дешава. Показала је изузетне резултате рада. Није имала више од 18 одсто укинутих судских одлука.

- У 2006. години сам 144 одсто пребацила норму и имала 87,5 одсто потврђених пресуда, 2007. године 156 одсто пребацила сам норму и имала 92 одсто потврђених пресуда, прошле године 171 одсто сам нормирана и имала 93,54 одсто потврђених одлука. Толико што се тиче стручности, достојности и оспособљености, каже Симићка, која се већ обратила служби ВСС и тражила да предочи своје резултате и да тражи образложење зашто није изабрана на функцију на којој је била, а конкурисала је и за степен више.

- Кад је реч о достојности, потичем из породице просветних радника, никада нисам седела са криминалцима у кафићима, нисам алкохоличар, деца ми нису наркомани и алкохоличари, већ за пример, супер студенти, кађе наша саговорница.

Додаје и да су неке њене колеге из Општинског аванзовале директно у Апелациони суд, аико имају драстично горе резултате од њених. Испред себе је држала табелу са учинцима, али није хтела да прозива никога. Показала је да су неки, рецимо, имали око 50 посто потврђених судских одлука, шта подразумева пре разрешење него напредак у служби.

- Многе судије имају израђене одлуке по протеку рока од 30, па чак и 60 дана, што су разлози за разрешење. Такође, судије које су биране из Општинског у Виши суд пробили су рокове и имају проценат потврђених одлука од 52,50 одсто, истиче Мира Симић.

СУДСКИ ПРЕДМЕТИ СПАКОВАНИ У ПАКЕТЕ, А СУДИЈЕ У РЕИЗАБРАНЕ И „ОТПАЛЕ”

Зоран Илић: Нисам тукао своју жену до бесвести, нисам пуцао на улици, нисам намерно оборио пешака, а потом га прегазио и због тога процесуиран, нисам близак ни једној политичкој странци, нисам у дилу ни са једним адвокатом

Весна Илић: Моја је грешка што летос нисам кадровала у „Зеленгори” са одређеним људима, што нисам са њима пила кафу, али и што сам јавно причала о проблемима на које сам наишла у два озбиљна предмета, „Интершпеду” и ПКБ и својим поступцима и изјавама натерала неке људе да се замисле

Razmena  
 
Политичка организација Заједно за Крагујевац 2008. Сва права задржана.