Текст у потпуности преузет са портала
"BBC Serbian "

Србија је данас поднела кандидатуру за чланство у Европској унији.

Захтев је тренутно председавајућем ЕУ, шведском премијеру Фредрику Рајнфелту, у Стокхолму предао Председник Србије Борис Тадић.

"Данас је историјски дан за Србију", рекао је председник Тадић. "За ових десет година наш циљ је био да уведемо Србију у ЕУ и тај циљ није био пука вежба", рекао је Тадић.

Тадић је том приликом истакао да ће Србија у неколико наредних година испунити све услове како би постала пуноправна чланица Европске уније и наставити напоре да ухапси све оне који су оптужени за ратне злочине.

Шведски премијер је, изразивши задовољство што је лично примио захтев за чланство, рекао да ће европска интеграција Србије представљати позитиван помак у укупној стабилности Европе.

"Пут ка чланству је дуг и биће потребне велике реформе, али ће Србија испунити све за чланство", рекао је шведски премијер Фредрик Рајнфелт на конференцији за новинаре.

ЕУ одобрила кредит за буџет Србије

У истом дану, ЕУ је саопштила да је одобрила Србији педесет милиона евра (око седамдесет милиона долара) за подршку буџету.

У саопштењу ЕУ се каже да ће слична сума бити одобрена као буџетска помоћ и идуће године, заједно са зајмовима у вредности од укупно триста милиона долара у циљу одржања економске стабилности Србије.

Церемонији предаје кандидатуре Србије у Стокхолму присуствовао је и шеф шведске дипломатије Карл Билт, а из Брисела је допутовао и одлазећи комесар за проширење ЕУ Оли Рен.

Састанку који је уследио после предаје кандидатуре присуствовали су и министар спољних послова Србије Вук Јеремић, потпредседник Владе Божидар Ђелић и шеф Канцеларије за придруживање Србије ЕУ Милица Делевић.

"Логична последица"

Пред одлазак у Стокхолм председник Тадић је изјавио да је предаја захтева за кандидатуру логична последица резултата које Србија постиже у процесу евроинтеграција.

Без обзира што има земаља које сматрају да треба још сачекати, Тадић је рекао да је ипак сада прави тренутак за овакву апликацију:

"Наши грађани треба да знају да ми у најбољем могућем тренутку подносимо кандидатуру. Никад се није у историји подношења кандидатуре за чланство десило да су све земље чланице са истим нивоом одобравања прихватиле нечију кандидатуру. Ми то ни данас не очекујемо, али ми имамо изузетно партнерске и отворене односе са свим земљама, чак и онима које су показивале благу резерву према подношењу кандидатуре. Огромна већина, 95% земаља чланица, подстичу Србију да поднесе кандидатуру."

Компликована процедура

Шведска је само примила захтев Србије за чланство, будући да је он поднет практично последњег дана шведског мандата на челу ЕУ пред Божићне и новогодишње празнике.

Кандидатура од 1. јануара прелази у руке наредног председавајућег Савета министара, Шпаније.

ББЦ- јев сарадник у Бриселу предвиђа да ће Мадрид кандидатуру Србије почетком наредне године ставити на дневни ред једног од састанака Савета министара, који мора да затражи мишљење од Европске комисије о томе да ли је Србија спремна да добије статус кандидата.

Та процена ће бити донета на основу упитника од неких 4000 питања на које власти у Београду морају да одговоре.

Саветодавно мишљење Европске комисије потом се враћа Савету министара, који доносе одлуку о датуму почетка преговора о учлањењу.

Прагматичан потез

Међу посматрачима у Београду преовлађује мишљење да Србија, без обзира када ће добити позитиван одговор земаља ЕУ, ипак треба да искористити овај моменат.

Живорад Ковачевић, члан Савета за европске интеграције при Министарству иностраних послова, тим поводом каже:

"Ово је једнострани чин. Значи, ми аплицирамо. Мислимо да су се стекли услови јер су донета два значајна акта - један о либерализацији визног режима, а други о деблокирању Привременог трговинског споразума. Оценили смо да је тренутак за то - тако су урадиле и све друге земље. Да ли смо погодили прави моменат, то је питање."

Представници опозиције овај потез сматрају пре свега пропагандно-политичким гестом за унутрашњу употребу.

Професор београдског факултета Политичких наука Јован Теокаровић сматра да кандидатуру Србије треба посматрати пре свега као политички и прагматични чин и додаје:

"Није лоше да искорстимо добар ветар у леђа који Србија тренутно има и на неки начин захтевамо бољи третман него што смо га до сада имали. Пуно тога је формализовано у ЕУ, а много тога се добије управо политичким одлукама. Да бисмо ушли, морамо да куцамо - иначе нам врата неће бити отворена."