Tekст у потпуности преузет са портала
листа "ПОЛИТИКА"

Влада Србије донела је јуче одлуку да до краја 2009. године поднесе кандидатуру за пуноправно чланство у Европској унији а премијер Мирко Цветковић је рекао да се информације о датуму када ће кандидатура бити и формално поднета очекују од Шведске, која је председавајућа ЕУ.

„Добро дошли у Стокхолм у уторак”, рекао је у краткој изјави за „Политику” шеф шведске дипломатије Карл Билт. Добро обавештени извори у Београду „Политици” су рекли да се управо у уторак очекује подношење кандидатуре.

Одлуку о подношењу кандидатуре јуче су новинарима саопштили председник Србије Борис Тадић и премијер Цветковић. Претходно је одржана седница Савета за европске интеграције који је влади препоручио да до краја године поднесе кандидатуру. Тадић и Цветковић су нагласили да је „данас велики и свечани дан за Србију”, јер је одлуком о кандидатури трасиран пут којим ће се земља убудуће кретати.

„Овај дан представља прекретницу, предстоји нам тежак период дубоких, али понекад и болних реформи. Биће тешко, али на крају тог пута остварићемо већу корист за сваког грађанина Србије и цело друштво”, поручио је председник Тадић, који је претходно присуствовао седници владе на којој је усвојен меморандум у и подношењу захтева за пријем у чланство ЕУ.

Он је навео да је Србија обавестила европске лидере о намери да поднесе кандидатуру и да је та одлука наишла на велику подршку европских партнера. „Одлуку о томе када ће Србија поднети кандидатуру, као што је ред, донеће земља председавајућа Европске уније”, рекао је Тадић.

Упитан да ли ће Шведска, без хапшења двојице хашких оптуженика, одредити датум за предају захтева за чланство, председник Србије одговорио је да нема никакве дилеме да Шведска и без хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића може да одреди датум за подношење кандидатуре јер Србија чини све да оконча сарадњу с Хашким трибуналом. „Србија намерава да оконча сарадњу с трибуналом због наших грађана, помирења, безбедности и стабилности у региону западног Балкана, а не због ЕУ и Хашког трибунала и ми ћемо тај посао завршити”, нагласио је Тадић.

Председник Србије честитао је свим грађанима Србије, оценивши да без њихове воље не би било могуће да се кандидатура поднесе, затим невладиним организацијама, политичарима који су подржали европске интеграције. Затим је честитао Милици Делевић, директорки Канцеларији за европске интеграције и министрима правде, унутрашњих и спољних послова, као и осталим члановима владе и премијеру Цветковићу. Тадић је рекао да је важност одлуке Владе Србије у томе што „нико данас не може имати дилему куда Србија иде”. Корак на који се Србија одлучила ће, према његовим речима, омогућити приступ развојним фондовима ЕУ, који нам до сада нису били доступни и да ће нам то омогућити нове инвестиције.

Објашњавајући зашто се Србија баш сада одлучила да поднесе кандидатуру, Тадић је рекао да је Београд чекао да прође Ирски референдум, односно да буде прихваћен Лисабонски споразум, да буду одржани избори за Европски парламент, као и да буде одмрзнут Прелазни трговински споразум.

Он је подсетио да нису сви у Србији у блиској прошлости желели европске интеграције. Председник је истакао да још има противника европских интеграција, али да доминантна воља грађана мора да се поштује и да ће бити учињено све да Србија буде примљена у чланство ЕУ. „Било је оних који су претили физичком силом и клетвама. Добро је да су неки од њих променили мишљење. Неопходан нам је консензус и ми желимо Србију у ЕУ с нашим идентитетом”, рекао је Тадић.

Премијер Цветковић је истакао да је данашњом одлуком трасиран пут Србије којим ће се кретати у наредном периоду, нагласивши да је овим Србија показала да дели тежње европских држава и народа. Он је нагласио да је одлука о подношењу кандидатуре резултат дугог и исцрпног рада Владе, али и невладиног сектора и других чинилаца који су подржали европске интеграције.

Биљана Чпајак
Владимир Јокановић

----------------------------------------------------

Након подношења кандидатуре чека се на мишљење

Кандидатура за чланство у ЕУ први је корак у процесу европске интеграције после Споразума о стабилизацији и придруживању а подноси се обично по његовом ступању на снагу или током процеса ратификације.

Рок за одговор из Брисела није прецизно дефинисан и зависи од земље кандидата, али је, судећи по пракси из региона, најмање годину дана.

Колико ће протећи од подношења кандидатуре до пуноправног чланства у ЕУ такође зависи од земље кандидата. Досадашњим чланицама ЕУ за то је требало је између три и 14 година.

Од пет земаља западног Балкана обухваћених Процесом стабилизације и придруживања, статус кандидата за чланство у ЕУ имају за сада Хрватска и Македонија, док су Црна Гора и Албанија поднеле захтеве за кандидатуру на које још нису добиле коначан одговор.

Пошто стигне у Брисел, захтев за кандидатуру за чланство у ЕУ треба да буде прослеђен Европској комисији на израду мишљења.

Потом земља која жели да постане кандидат за чланство у ЕУ добија упитник са питањима на која треба да одговори, а тек након тога може да очекује одговор, односно прихватање кандидатуре.

Бета
[објављено: 20/12/2009]