"...Да ли је право на приватност психички оболелих важнија од права јавности да буде заштићена од таквих особа?"
Вашингтон Пост, 24.јуни 2009.година

"Погин`о Манити Максим...", каже ми жалобоно мој деда Лазар, спремајући се за са`рану на сеоском гробљу. Није деда у тузи само зато што је умро његов исписник из многих политичких и ратних немирних времена, већ што од Максима више неће добијати писма.

Каква писма, деда?

"Елем..." крете деда Лале од почетка.

"...Максим је био добар човек док је био при здравој памети. Вредан, радан, школован, био уважен на послу ( радио је у Крагујевцу) и цело село се њиме поносило.Максим је био честит, оставио троје златне деце; две ћерке и сина. Прва жена му оде Богу на истину брзо пошто роди друго дете, а он се поново ожени младом лепом варошанком и тако живеше к`о домаћини....Овде му кућа, на брду..."

"Од којих је тај Максим деда"

"Ма... он се у ствари не зове Максим. Тако му наденули име кад је скренуо памећу пре пар година, па почео свашта да изводи, те му се цело село смејало. Прво се посвађао са најбољим пријатељем, били су к`о два ока.... Онда, Бог те мазо, најурио и жену и децу, кажу ову јадницу ножем терао. И све то некако прође, ми се чудом чудили, Максим се једно време смирио...а онда почео да пише писма свима у селу, о свима у селу..."

"Добро Лале, каква писма"

"...Ма имам и ја неколико, убацив`о и нама у авлију. Те Радојка има швалера, писао мени, те Лале има швалерку, писао Радојки, те онај је онаки, те овај је оваки, те Миле из потока крао по продавници, те овај из Месне канцеларије проневерио паре, и све то подугачко. Једно време читасмо, онда синко мој баталисмо, имамо паметнија посла. Максим се није умарао, писао све док није, Бог да му душу прости, умро јуче.Погибе човек, к`о од шале. Шпијунирао Веру Поштареву од преко пута, па се попео на кров од њене магазе, кров труо, он паде и ...тако оста. Јадан..."

"А што га прозвали Максим"

" Па видиш, синко, кад је поманит`о, то пре неку годину беше, па почео да пише та писма и прича свашта тако померен памећу, сељаци веле " ...лупа к`о Максим по дивизији" , а пошто је померио, додаше му и оно "манит", па оста човек Манити Максим. Е, јадан..."

"Па што ти га је деда жао, кад је такав био"

"Ма није он био лош у души, само мало поблесавео. А у`ватили га неки олоши из вароши, све гола судска муштерија, па га хвале "Максиме ово, Максиме оно..." Он се здружио са њима, ту се често састајали пред продавницом. Они га користили за свакојаке смицалице, кажу и паре `тели да му покупе, имање га терали да прода. Е олоша има свакојаког...Кажу, један од њих се већ уселио у нечију туђу кућу, па га били у`апсили. Убив`о жену и децу од батина, па они побегли од њега. Нисам се распитив`о дал` је отишо у `апс. Вала вид`о сам га једаред, и јесте за апсану, дете моје. Видиш каки је свет, пази благо деди с` ким се дружиш"

"``Ајде деда, пре врућине"

"Е кукавни Максим.., одо` ја полако. Радојка, дај ми шеширче"

Александар Митровић,
члан информативног центра
Заједно за Шумадију