За децентрализацију Србије има много узора и европских искустава, али је у главама људи који владају овом државом тешко преломити којим путем држава мора ићи

Најновији предлог о подели Србије на пет статистичких региона бољи је од претходних покушаја да се дође до одређивања територије будућих регија. Међутим, обесхрабрује чињеница да предлагач посебно наглашава да се ради о статистичкој подели. Кроз такав став добија се порука од Министарства за економију и регионални развој, односно Владе Србије, да бар за сада нема ништа од децентрализације и регионализације земље и да је ово само још један амортизер који влада поставља како би читав тај процес поново одложила.

Србија, дакле, и даље остаје бездушно централизована држава, у којој се локалној заједници оставља тако мало власти и средстава, да сав живот у њој и њен свеукупан развој зависе од централне, државне власти. До чега то доводи јасно нам је ако погледамо општине широм Србије. Какав се природан, културни и укупан друштвени живот у њима одвија, како располажу ресурсима и имовином на својој територији. Колико формалних препрека, које је држава поставила, морају савладати да би реализовали било који озбиљнији пројекат. Колико се средстава са њихових територија одлива у државну касу, а колико им држава кроз улагања враћа. Када се све то сагледа, постаје сасвим јасно да се овакво стање мора мењати.

Држава на много озбиљнији начин мора приступити децентрализацији, не толико због лакше проходности до европских приступних фондова (што се истиче као главни разлог), већ пре свега због потрбе да се успостави систем при коме ће се Србија равномерно развијати и у коме ће њени грађани у већој мери утицати и на власти и на трошење средстава, која власт од њих прикупља. То се, наравно, може постићи само уколико власт схвати ову потребу и одрекне се дела компетенција и средстава и пренесе их на ниже, локалне нивое. А начини на који се то може учинити - бројни су и различити. Тај процес свакако није једноставан и не може се преко ноћи извести. И баш због тога треба са њим што пре почети.

Успостављање региона крајњи су домет децентарлизације и територијалног уређења земље. Они у тој завршној фази треба да постану заокружене територијалне и политичке целине са својим органима власти, које ће грађани тог подручја непосредно бирати, са изабраним представницима у централној, државној власти и властитим буџетом. Да би се до тога дошло потребно је много шта учинити, како у сфери законодавства, тако и у другим областима. Али, тај посао могуће је у догледно време обавити уз коришћење искустава и узора који у Европи већ годинама постоје. Много је, међутим, теже у главама људи који овом државом владају преломити да је то пут којим Србија мора ићи. И да свако кашњење и одлагање тог пута омета њен развој.

Пред нама је период у коме се морамо определити - или ћемо од Србије стварати модерну европску државу, или ћемо је и даље развијати као Београдски пашалук.

Боривоје Радић, Форум за регионализам Крагујевац
објављено у недељнику Крагујевачке , 25.фебруара 2010.