На данашњи дан, пре равно 175 година, у престоном Крагујевцу, коју стотину метара одавде, у порти Милошеве цркве, донет је први устав модерне Србије. Пре тога дана Срби нису имали ни устава, ни идеје о том темељном државно-правном акту, баш као ни српску реч за такво што. Велики црквени и народни празник, Сретење господње, покровитељски је овом документу даровао име, Сретењски устав , а чин његовог скупштинског потврђивања дао је повода извођењу прве позоришне представе, под управом Јоакима Вујића, оца српског позоришта, тада већ у званичној улози директора Књажевско-српског театра, у којем се и данас свечано окуписмо.

Конзервативне силе тадашње Европе, Аустрија, Русија и Турска, све су подузеле да Сретењски устав, једна од најлибералнијих конституција тога доба, буде стављен ван снаге, убрзо по његовом доношењу. Међутим, дух грађанске револуције који је он изражавао, његов наполеонски, реформски и ослободилачки карактер, никада није угушен и остао је трајни знамен модерне Србије, до данашњег дана. Од тада до дана данашњег, модерно, либерално, европско хтење у Србији тражи своје место и уобличење. Тим нагоном вођен, убрзо, настаје и један нови српски град. Милошевом изградњом новог конака, премештањем Лицеја, Михајловим грађењем нове зграде театра, настаје један Нови Крагујевац на месту званом Београд, који до тада беше туђ и симбол туђинске управе.

У култури је познато да код неких становника великих градова постоји феномен стида због сељачког или провинцијског порекла. Међутим, када Крагујевац самоиницијативно 2010. годину прогласи Годином модерне Србије у Крагујевцу и самостално, уз ватромет, народно весеље и позоришну свечаност, прославља Дан државности Србије, то није ни сатира ни прекор. Сасвим супротно. Крагујевац тиме модерној, европској Србији поручује да нема чега да се стиди. Нема, даме и господо, ничег срамотног у жељи да се напредује и буде савремен. Ниједан се предачки завет и ниједна традиција тиме не напушта и не изневарава. Управо је први српски модерни град Крагујевац залог и сведок да је модерност једина жива традиција Србије, која не би била мит и пуко предање.

Због тога је Шумадија завичајна реч које нико ко разуме српски не би смео да се стиди нити плаши. Шумадија је реч без које не може да има значења ни смисла ништа што би се казало свим осталим речима савременог српског језика.

Србијо, која не желиш лажну сигурност повратка на старо; Србијо, која хоћеш да си боља и храбрија, честитам ти твојих херојских 175 година и срећан ти Дан државности, на многаја љета.

У Крагујевцу, 15. фебруара 2010.