Усвајање Просторног плана Града Крагујевца, у коме се он третира као јединствена развојна целина, а не као скуп пет општина, дало је повода појединцима да Заједно за Шумадију јавно прозову и да јој по основу "укидања" општина припишу централистичко деловање са позиције градске власти. Овакав покушај стицања јефтиних политичких поена, заснован на неистини и манипулацији чињеницама, одавно је постао пракса у понашању крагујевачке опозиције, и није за чуђење, (јер се градској власти ништа смислено и не може замерити,) али јесте за адекватан одговор - зарад истинитости.

Деведесетих година прошлог века изменом републичке законске регулативе град , који се у остаку демократског света дефинише као "заједница слободних грађана" , у Србији је предефинисан у заједницу општина. Сагласно овој законској одредби Београд би остао једини град на мапи Србије, а остатак Србије постао његово економско залеђе. Истовремено, био је то и последњи покушај болесне идеологије која се ближила своме крају, да одржи континуитет са ‘45 и да још једном поку ша да укине оно што је преостало од градског и грађанског у Србији. Ваљда су мислили да ако нема градова, нема ни грађана, ни свести о грађанским слободама, а тиме ни борбе за демократију.

Суочене са чињеницом да ће због неиспуњавања законских одредби да изгубе статус градова и да ће по том основу да им буду смањене принадлежности, а пре свега смањен повраћај новца од пореза у градски буџет, локалне управе Новог сада, Ниша и Крагујевца се опредељују да изврше насилну поделу својих територија на више општина. У Генералним урбанистичким плановима ових градова се појављују територије општина, а у пратећим скупштинским одлукама се дефинишу надлежности и њихова организација. Нови сад и Ниш су ове одлуке спровели, док је Крагујевац захваљујући низу срећних околности (једна је и долазак Заједно за Крагујевац на власт) одуговлачио и успео да дочека доношење новог закона, који је укинуо обавезу постојања више општина у саставу града, и тиме избегне установљавање градских општина. Посматрано са ове дистанце, исправна политика градске власти - усмерена на развој, добар градски менаџмент, али и непостојање градских општина су у протеклом периоду кључне компаративне предности Крагујевца у односу на Нови сад и Ниш.

Фиктивна подела града на пет општина, која је кроз планску и нормативну документацију учињена у једном тренутку, није настала као израз воље и потребе грађана Крагујевца зарад остваривања или унапређења њихових грађанских права, већ је урађена да би се сачувао статус Крагујевца као града. То што су поједине политичке организације у Крагујевцу своје страначке организације уподобиле са непостојећом градском организацијом и промовисале своје општинске одборе и њихове председнике, па сад не знају како да их укину или врате у статус месних организација, а општинске председнике дерогирају на звање председника месних одбора, није, нити ће бити аргументација у прилог поделе града на општине, ни за Заједно за Шумадију , а сигурни смо ни за грађане Крагујевца.

Када је у питању Крагујевац, у контексту територијалног развоја, посебно је важно истаћи и следеће чињенице.

Од установљавања Крагујевца као српске престонице он се развија и са позиције урбанизма посматра као Град са јединственом територијом. У том смислу, ни један део Крагујевца није кроз планску документацију или урбанистичке планове третитан као самостална функционална целина, нити је, са изузетком Страгара, имао свој самостални развој. Једина територија која је Крагујевцу припојена је преостали део општине Страгари у поступку њеног гашења (део територије Страгара припојен је Тополи). Због тога се ни једној градској власти, а понајмање странци Заједно за Шумадију , не може приписивати централистичко понашање и ускраћивање било каквих права мањим територијалим јединицама – оне као самосталне или са ве ћ им правима никада нису ни постојале. Градска власт Крагујевца на челу са Заједно за Крагујевац је прва у Србији усвојила Одлуку о месној организацији, извршила територијалну поделу, спровела изборе за савете месних заједница и тако омогућила грађанима да и на овај начин непосредно утичу на рад градске власти и директно опредељују поједине развојне програме на територији својих месних заједница.

Економски и политички концепт развоја Крагујевца коалиција Заједно за Крагујевац, сада Заједно за Шумадију , никада није заснивала на подели града и установљавању нових градских општина. Уместо борбе за нова функционерска места, определили смо се да радимо на подизању стандарда живљења и услова привређивања на целој територији града. Ради подсећања, један од главних слогана коалиције Заједно за Крагујевац у изборној кампњи 2004. био је "изједначавање услова живота у градским и приградским насељима" на чему смо предано и радили све ове године и од чега немамо намеру да одустанемо. За Заједно за Шумадију град ће и надаље бити "заједница слободних грађана" и сагласно томе потребе грађана основ сваке политике и сваког страначког програма, а сви они који би да га претворе у заједницу општина зарад својих личних и партијских интереса, политички противници које треба спречити да Крагујевац врате корак назад.

У Крагујевацу,
Децембра 2009. године

председник Политичког савета ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ
мр Драган Јевтовић