Ево ме седим у хладу стамене куће своје бабе у Гружи, где сам одрастао, а одакле ме пут давно одведе у жељи да нађем неки бољи живот. Овде ћу да будем, што би казали моји сељаци "неки дан". Побегао сам из велеградске гужве и посла по цео дан.
На жалост, ни село више није као што је некада било, па лишен боље организованог дана, поседох мало, па по навици укључих телевизор, жељан што више свога града и вести из њега.
Кад оно - седница Скупштине града , поподневна, баш кад јој време није.
Одмах сам се сетио поучне приче о жаби и шкорпији.
Замоли шкорпија жабу да је пренесе преко реке. Жаба одбија, каже нећу, убошћеш ме. Ма какви, каже шкорпија, нисам блесава, обе бисмо потонуле.Жаба закључи да ова има право, узе је на леђа и заједно запловише. И таман када је све требало да се заврши у најбољем реду, шкорпија ипак убоде жабу, просу свој жућкасти отров.....Шта да радим, таква ми је нарав, објасни тонућа шкорпија изненађеној жаби.
Гледајући седницу овога дома закључио сам да је градоначелник једно симпатично, помало детињасто створење, склоно бурним емотивним реакцијама на прочитано. Или чита "Курир", или чита "Светлост", или друго углавном небитно из надреалистичког медијског миљеа у којем позивајући се на сироту памет и још сиротији дар, увијен у обланду "сиса", "педера", "кривака" и осталих учених израза, цизелирају тричарије некви типови фројдовских психичких перформанси.
Пратећи у дирек-преносу светли дом у најозбиљнијем издању, уверио сам се да је први политички ешалон ДС у Крагујевцу своје крајње политички глупо понашање успео да допуни и лабораторијски узгајаном глупошћу ( на чему им треба честитати), али и да је све из приче о змији и шкорпији с` почетка - истина.
Те лопови, те краду, те затвор, те проневера – само од кадије ни трага, ни гласа. Шкорпија боцнула, па побегла – таква јој је нарав.
Читао сам у недељама које су претходиле овој последњој седници локалног парламента, доста о афери везаној за проневере у вези са јавним набавкама у Крагујевцу. Морао сам, а нисам хтео, звонила су сва звона, а ја нисам глув.
И шта сам закључио.
1. Да је у Србији човек, појединац, грађанин, нико и ништа, да су његова права и слободе у најбољем случају луксуз. Овакво, каменодобско схватање реалполитике је типично за Србију, па и за Крагујевац.
2. Демократска странка се невиђено избламирала. Врло групаво су је обрукали су некакви " млади лавови" разумни као да су на хашиш – колачима.
3. А власт к`о власт. Никако да схвати да нема тог алхемичара који би успешно спојио ватру и воду, па би свака следећа оваква коалиција имала исти хемијски састав.
Аутори овог крагујевачког идиотског перформанса ће да се извуку на другу обалу ( изгледа), али ће зато мангупи из новина да на...у на судовима.
Потоњима поклањам реплику из нашег култног филма.
За доказе - и у `ладну воду.
Александар Митровић,
члан информативног центра
Заједно за Шумадију
|
