Углавном се улога локалне самоуправе у стратешком планирању привреде код нас своди на логистичко деловање и обезбеђивање услова за несметано улагање у одређену грану.

Како наводи Џон Бритни, економски аналитичар Би-Би-Сија, " ... развој привреде и њена реизградња у Србији, темеље се на државној стратегији, што је политика и других земаља у транзицији где држава игра велику улогу у реструктуирању привреде. Градови и места који су центри индустрије и привреде, морају се управљати према стратегији, што не значи да локалне самоуправе не треба консултовати око појединости које се тичу микроекономске политике, али не значи ни да локалне самоуправе треба својим деловањем да по сваку цену опонирају тој стратегији, што је често у Србији, углавном из политичких разлога. У послу са ФИАТ-ом Крагујевац је заузео одлучну позицију и узео важну улогу у преговорима око стратешког партнера. Понекад, по мом укусу исувише важну, али се наметнуо..."

Крагујевац се као важан чинилац у разговорима око " Заставе " поставио када је 2004. године држава почела да " рашчишћава Заставу " и припрема је за инвеститора. Крагујевцу су стизале вести о потенцијалним партнерима, а граду је остављено да се бори са позадином таквих вести, санирајући демонстрације, радничке штрајкове и преговарајући са синдикатима.

Република Србија, суочена са тешкоћама, које прате аутомобилску индустрију, преузима бригу о „Застави“. На предлог Владе Републике Србије, синдиката, запослених и менаџмента, „Заставу“ декомпонују августа 2001.године, кроз програм „Стратешке консолидације”.

Технолошки вишак радника, држава покушава да реши кроз социјални програм и формира предузеће „Застава запошљавање и образовање “(ЗЗО). Тражи се стратешки партнер, али без виднијег успеха. Влада Републике Србије у периоду (2001.–2007.) издвојила је за програм социјалне подршке „Застави“ 300.000.000 € (од тога 160.000.000 € за ЗЗО, а 140.000.000 € за остале субвенције).

Од тада, локална самоуправа Крагујевца постаје незаобилазна у процесу преговарања око будућности "Заставе", а градоначелник Крагујевца, често, готово увек, па и сада, један од главних промотора, може се чак рећи портпарол домаће ауто-индустрије. Наметнуо се тада јер је излазио пред раднике, а касније без скрупула пред противницима бранио своје ставове о опоравку ауто-индустрије, који су се пар година касније показали као део реализоване политике државе према ауто-индустрији.

Верољуб Стевановић, као бивши менаџер "Заставе" и познавалац прилика у овој индустрији са својим економистима промовише концепт решавања проблема "Заставе", заснован на производњи аутомобила чију ће основу дати ино-партнер, да би тај посао касније прешао у уговор о стратешком партнерству зависно од "уходавања" програма и пробоја на тржиште. Партнер би требало да буде јака европска индустрија, а Верољуб Стевановић и његов тим акценат су ставили на ФИАТ, као већ познатог партнера , солидну ауто-индустрију, чију технологију познају у "Застави". Према приликама у Крагујевцу и фабрици аутомобила, Стевановић и његови економисти су у економско-политичком програму "Заједно за Крагујевац" (са којим су изашли на изборе 2004. године) направили анализу, водећи рачуна о броју радника, социјалном програму, динамици производње и тржишту. На основу њихових параметара, "Застава" би уз ФИАТ као стратешког партнера и уз одређена улагања из државе била потпуно способна са за регионални и већ остарели домаћи возни парк произведе довољан број аутомобила средње класе.

Десило се...!

Не може се оспорити чињеница да су све српске владе од 2004, па до 2008. године улагале велике напоре да реше проблем "Заставе". Напорима државе, ФИАТ је отписао део дуга "Застави" и почели су преговори пре би се рекло око сарадње, него око стратешког партнерства са овом фабриком. За похвалу су напори и залагање Владе Србије, поготово ресорног Министарства економије и регионалног развоја да стратешки преструктуира „Заставу“ у сарадњи са ФИАТ-ом.

Верољуб Стевановић се у том периоду још једном позива на свој економски програм и на конференцији за новинаре, одржаној након седнице Владе Србије у Крагујевцу, он каже "...Улажемо велике напоре да ревитализујемо "Заставу" јер од будућности фабрике зависи будућност Крагујевца. Мислим да смо на добром путу, очекујемо познатог европског партнера.. "

Крајем априла 2008.године, Влада Републике Србије – Министарство економије и регионалног развоја је потписало Меморандум о сарадњи ФИАТ-а и „Заставе“. Према саопштењима надлежног министарства ФИАТ ће инвестирати у „Заставу“ 700.000.000 €, а Влада Србије 100.000.000 €.

"...Овај Меморандум може послужити као платформа како реструктуирати привреду уз минимум "жртава". Иако је учинила уступке страном партнеру, које овај можда не би другде добио, држава је овим потезом направила солидан развојни концепт за ауто-индустрију. Њен партнер је свакако одговорна локална самоуправа, која је на себе примила огромну обавезу обезбеђивања логистичних предуслова за улазак страног партнера... " коментарише Џон Бритни, Би-Би-Сијев економски аналитичар, наводећи да је меморандум са ФИАТ-ом одличан посао за Србију.

Стицајем околности, добром анализом регионалних и локалних прилика, у Крагујевцу се остварио Стевановићев економски сепарат о ауто-индустрији и данас ФИАТ производи у три смене свој "Пунто" за домаће и регионално тржиште. Почетком јула, у Крагујевцу су ФИАТ-ови менаџери отворили још једну траку, за производњу "Пунта" на дизел гориво. До 2011. године ФИАТ планира производњу новог модела у Крагујевцу.

ФИАТ-ово улагање у "Заставу" је највећа дугорочна инвестиција у нашу индустрију и преломни тренутак, не само у стабилизовању и развоју Крагујевца, већ не треба посебно спомињати, домаће привреде уопште.

Чињеница је да је "Заставина" фабрика аутомобила у овом тренутку најуспешнија фабрика у Србији у којој је у последња три месеца утростручена производња и која држави доноси 1,5 милиона евра, или 700 евра по сваком продатом аутомобилу, чисте месечне добити.

" Са ФИАТ-ом ћемо потписати анекс уговора о производњи још једног њиховог возила у Крагујевцу. Ово довољно говори у прилог чињеници да је наш стратешки план за "Заставу" успео... " рекао је у последњој, јулској посети Крагујевцу, Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја.

Оно на шта се сада Верољуб Стевановић и његови економисти често осврћу, на забрињавајућу чињеницу да се држави поверавају неке пословне (менаџерске) функције, које би требао да обави менаџмент компаније.

Черечење ФИАТ-а

У чему је онда проблем.Нема проблема.

Али, некако се преко заиста доброг посла са ФИАТ-ом, у овдашњој политичкој јавности прелази као преко свеже асфалтираног тротоара. У корист, или за рачун политичких неистомишљеника локалној власти у Крагујевцу, ниподаштава се реалан процес опоравка домаће ауто-индустрије, под разним изговорима, од национал-патриотског жала за "југом" до квази-анализа овога уговора и најаве његове скоре пропасти. Аутори ових "дисертата" су углавном фабрички синдикални прваци који се боје да не изгубе своје садашње угодне позиције у фабрици, затим њихове колеге са вишег нивоа, по партијском диктату и – други.

У сваком случају, расправе и полемике око доласка ФИАТ-а у Србију и Крагујевца су само пример како се по сваку цену организовано одупрети свему што је резултат и локалне власти у Крагујевцу.

"Ниједну значајну тачку свог програма "Заједно за Крагујевац" није могао на миру да имплементира. Увек смо били суочени не тек са критиком опозиције, што би представљало адекватну реакцију нормалну за демократски амбијент, него са харангом и популистичким черечењем, отпором који је типичан за тоталитарну свест и монополизовану моћ у обрачуну са непријатељем...Свакако је од најважнијег подсећања вредан програмски сепарат Заједно за Крагујевац који се односи на решење Гордијевог чвора српске транзиције проблема "Заставе". Ми смо једини у Србији тврдили да се ово питање не решава трагањем за ино-партнером него низом производних програма који треба да подигну пословност и професионални кредибилитет уз упоредо укључивање компоненташа, а онда ће се партнер појавити сам..... " коментарише амбијент опоравка крагујевачке "Заставе" Саша Миленић, потпредседник ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ и народни посланик из Крагујевца.

У Крагујевцу, јула 2009.
Зоран Палчић
аутор је портпарол ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ