| |
tekst_koji_se_ispisuje_ako_ne_uspe_ucitavanje_swfa
|
|
|
|
 |
 |
 |
| Почетак краја транзиције једног друштва |
 |
Текст у потпуности преузет са портала
www.teklareka.com
САША МИЛЕНИЋ ЗА РАДИО СЛОБОДНА ЕВРОПА
"Велика предност домаћег тржишта је, нарочито у овим временима кризе, ниска цена производње која јесте шанса коју треба искористити у довлачењу великих инвестиција управо са запада," каже за Пресс клуб РСЕ Саша Миленић, посланик у Парламенту Србије и председник Скупштине града Крагујевца.
РСЕ: Пунто је изазвао велико узбуђење, бар у Београду. За један дан је продато 650 примерака тог аутомобила. Шта кажете на такву потражњу?
Миленић: Она само потврђује оправданост пројекта везаног за заједничко улагање Владе Републике Србије и гиганта аутомобилске индустрије у Италији - Фиат-а. Пројекат је дошао у Крагујевац као резултат једног вишегодишњег напора на оживљавању привредне активности, а који је са становишта националне економске политике заправо отворио Гордијев чвор успеха транзиције у Србији.
РСЕ: Очекујете ли да ће се тај темпо тражње одржати и у наредним месецима?
Миленић: То и јесте смисао пакета подршке кредитима за, условно речено, национални аутомобил јер у овом, сасвим новом контексту финансијске економске кризе, када пада тражња, наравно да је аутомобилска индустрија озбиљно погођена. Политика Владе је да овај пројект доживи потпуни успех, речено математичким језиком, ослобађањем цене аутомобила у коначној цени, за вредност ПДВ-а. Али због одржавања једне буџетске дисциплине, која је важна и која се преко целог програма ПДВ-а спроводи, Влада ће смислити читав низ олакшавајућих мера које ће те кредите учинити примамљивим и практично их свести на пројектовану вредност аутомобила.
Очекује се раст његове тражње на целом овом подручју, као и у бившим републикама, у целом региону западног Балкана, где ће важити исти услови за кредитирање који ће постојати и у Србији. Намера је да то постане тражени аутомобил, не само на овом подручју, већ и на свим подручјима где је већ раније Застава имала своје тржиште, као и на подручју руског тржишта где постоји одређени пакет са којим се рачуна и који ће донети позитивни успех.
РСЕ: Пуно људи се нада да ће ускоро почети да даје свој аутомобил старији од девет година, да би добио попуст од 1.000 еура. Претпостављам да ће бити велика навала јер према неким подацима просечна старост аутомобила у Србији је 11 година.
Миленић: Управо тако. И са еколошког становишта и са становишта безбедности у саобраћају, национални је интерес обнављање возног парка који постоји у Србији. Та мера, не само да је подстицајна са ове тачке гледишта, већ је подстицајна и пожељна са становишта унапређења по овим поменутим основама.
РСЕ: Када ће то почети?
Миленић: У марту месецу се дефинишу критерији везани за наставак продужетка улагања које је у току, на основу потписаног уговора Владе и Фиата, као и дефинисања услова под којима ће тржишту аутомобил бити доступан. Видим да јавност у овом тренутку збуњују модели који су сада у продаји и који су планули. То нису модели Пунта које производи Фиат, него модели Заставе 10, које је Застава већ имала на свом лагеру и постигла, захваљујући обновљеном интересовању и потписаном уговору, до сада невиђену тражњу за свој производ. То је увод у производњу Пунта у Крагујевцу.
Не постоји питање да ли ће Фиат потписати уговор јер је уговор одавно већ потписан, не постоји питање да ли ће Фиат доћи у Крагујевац јер је он већ у Крагујевцу присутан, не постоји питање да ли ће Фиат улагати јер он је већ уложио 5.000.000 еура. У марту месецу треба да се договори динамика реализације уговорно обавезане инвестиције од 200 милиона еура у току ове године. Не постоји питање да ли ће се производити нови модел јер треба знати да нови модел Фиата у Крагујевцу никада ни у једној верзији није ни помињан пре 2010. године. Евентуално ефекти кризе могу да се одразе на годишњи план у 2010. години и на период у којем би требало нови модел планирати и очекивати. Производња Пунта, која се планира у проширеном обиму, као компензација за пројекте и планове прављење пре ескалирања финансијске кризе, заправо се планира у обиму од око од 15.000 аутомобила годишње, што је обим који превазилази укупну производњу Заставе по свим програмима у прошлој години за 50 посто. Један обим и ова поменута тражња говори да ће највероватније тај обим производње бити знатно већи од прокламованих и најављених 15.000 аутомобила у години.
РСЕ: Крагујевац је решио проблем своје велике фабрике и цела Србија ће сигурно бити кооперант?
|
Миленић: Тако је. Можемо рећи да је то стварни почетак краја транзиције једног друштва, заснованог на договорној економији, у либерално отворено друштво са подразумеваним стандардима конкурентног отвореног тржишта. Не треба се тога бојати. Често ту тему многи интерпретирају локалистички. Крагујевац је своје бенефите о потписивању уговора између Владе Републике Србије и компаније Фиат видео већ у довољној мери на основу онога што инвестира држава у путну инфраструктуру, у железницу и њену модернизацију на подручју Крагујевца, у изградњу разних пратећих објеката, од образовних до спортских, који су обавезна пропратна компонента тако великих послова. Ради се о томе да због успеха тога посла, комплетна српска привреда и цео реформски талас српске политике, морају у најбољем националном интересу да триумфују. То је управо читав низ послова који се одвија за националну привреду јер се уговором подразумева и настојање да се, у што је могуће већој мери, локализује производња Пунта, што је за нашу привреду од изузетног значаја. Онда је комплетна компонентистика отворена за домаће произвођаче, уз цертификате и стандарде који морају задовољити Фиатове захтеве. То импонује економски и пожељно је за сам Фиат јер то смањује цену производње. Та велика предност домаћег тржишта је, нарочито у овим временима кризе, ниска цена производње која јесте шанса коју треба искористити у довлачењу великих инвестиција управо са запада.
Тачно је да је укупан радни ангажман Фиата у Италији донекле стопиран, да радници у Италији не раде и да примају само део својих плата, али је такође чињеница да у Бразилу фабрике Фиата раде у две, а у Пољској у три смене јер ту исплативост диктирала ситуација економске кризе. Криза, ма колико то некима звучало нелогично или неприхватљиво, јесте шанса управо за привреду као што је српска. Ми морамо предупредити негативне маркетиншке ефекте које стварају инвеститорима са запада политички проблем у домаћим срединама када планирају преношење производње у такав амбијент као што је овај наш. С друге стане, Фиат са собом доноси и читав низ интересовања нових инвеститора са запада због компонентистике, као и због других делатности које су компатибилне са овим обликом индустрије, тако да то више не може бити везано само за град Крагујевац, чак ни само за Шумадију, већ за Србију у целини. Тако велике инвестиције раде један упдате целом привредном амбијенту и систему у којем се појављују.
РСЕ: Решили сте један велики проблем захваљујући сарадњи са Фиатом, али мала и средња предузећа, упућени говоре, да ће бити највише погођена у овим условима кризе, с обзиром да су то углавном приватни власници који ће отпуштати раднике када им се не исплати да их задржавају.
Миленић: Управо у периоду од 2004. године, перманентним залагањем локалне самоуправе и доношењем одлука о бонификацијама при закупу градског грађевинског земљишта за инвеститоре који запошљавају сразмерно отварању броја радних места, читавим низом погодности за инвеститоре у Крагујевцу, почео је да оживљава инвестициони циклус да се инвестициона активност повећа, па на основу тога и укупан раст привреде на основу којег је једино на здрав начин могуће решавати социјалне тензије.
Ми смо имали, са нивоа локалне самоуправе, један упит према пореској управи да би смо знали о ком обиму заправо говоримо на основу реалних бројки у регистру. Врло је важан, чак и социолошки интересантан, податак који смо добили. Будући да завршни рачуни за 2008. годину тада још нису били предати, па није могла ни администрација да има ажуриране податке, подаци се односе на 2007. годину. У 2007. години, када се занемаре сва мале фирме - самосталне занатске радње, самосталне угоститељске радње, трговинске радње, а којих је огроман број, када се занемаре сва предузећа у приватном власништву која немају промет већи од 500.000 еура на годишњем нивоу, у Крагујевцу је 220 приватних предузећа у 2007. години остварило промет у распону од 500.000 до 60.000.000 еура на годишњем нивоу, према званичним подацима пореске управе. То су све привредни субјекти којима нико не даје субвенције, којим нико не опрашта накнаде за комуналну инфраструктуру, привреду и разна давања која их прате, као нужно оптерећење сваке производње. За сада у Крагујевцу из те сфере нема озбиљних показатеља уздрмавања посла.
РСЕ: Ваша странка се зове Заједно за Крагујевац, а ви сте у скупштини Србије у оквиру коалиције За европску Србији?
Миленић: Која је у групи Г17 Плус, која је наш непосредни коалициони партнер.
РСЕ: Како оцењујете рад Скупштине, опструкцију која спречава Скупштину у некој мери да ради оно што је њен основни задатак - законодавна политика? |
Миленић: Рекао сам то и са скупштинске говорнице, али и у коментарима ове врсте, можда мало грубо, али чини ми се прецизно. Именовао сам то настојањем да се на главу српског Парламента навуче лудачка капа. Компромитовање представничког тела грађана, које врши функцију суверенитета грађана у држави, је један опак и дугорочно опасан посао, штетан и по онога ко мисли да би из тога могао да извуче некакав краткорочни политички чар. Због тога се чини да је то крајње неодговорна акција оних који се у релативно дугом периоду, од шест месеци, нису помирили са резултатима последњих избора. Та врста активности, уколико би била настављена, морала би да забрине као могући генератор уздрмавања политичке стабилности у земљи, што у тренутцима најављиване и већ регистроване економске кризе представља један суицидни покушај.
Верујем да и једна врста јавне критике и осуде таквих деградирајућих тенденција, као и нове мере које су на основу нових измена Пословника омогућене, треба да доведе до стабилизације Парламента, који ће онда моћи на што широј основи и сагласности да донесе и нови Пословник који ће наравно омогућити потпуно испољавање опозиционих и другачијих мишљења и виђења, па чак и поигравање са планираним намерма у реализацији послова, али који неће моћи да угрозе дигнитет највишег представничког тека грађана у Србији.
РСЕ: Била је планирана инвестиција Новака Ђоковића - велики спортски објект у Крагујевцу. Шта је са тим?
Миленић: Град Крагујевац је, не само донео, кроз неколико корекција, скупштинске одлуке које су ишле у сусрет охрабривању и потицају такве инвестиције, него је и недавно потписан уговор, чија реализација започиње у овој години.
РСЕ: Шта би ту све било?
Миленић: Тениска академија Ђоковић би, поред тениских терена, обухватала и смештај за полазнике школе, која би подразумевала и одређене турнире, за почетак претпостављам нижег ранга, у самом Крагујевцу, али која би подразумевала и пратећи део комерцијалних програма, вероватно везан за сам бранд Ђоковић и Академију, који би требало да обезбеде и успешност пословања целог тог концепта, за град значајног јер је у једном периоду за нама сам град Крагујевац словио за место у којем су социјални проблеми, са врло тегобним изгледима у перспективи, а који се у овом тренутку, поред многих брандова који су се овде, огромним настојањима менаџмета у приватној привреди и локалној самоуправи, пуном, адекватном и правовременом реакцијом у појединим случајевима Владе Републике Србије, успео да се претвори у град будућности.
У том смислу нам је јако значајно и присуство таквих имена као што је Ђоковић, Кустурица, Радош Бајић и многа друга имена значајна за ваљану националну легитимацију у контексту западне културе и европски амбијент којем тежимо и којим се само преко тих локалних иницијатива успешно и придодајемо. То није питање неке политичке одлуке, прокламације Владе или Скупштине, већ је то питање наше европске интеграције, питање стварних реформи у амбијенту, стварних подизања стандарда у свакодневном животу, које морамо, од нивоа личног понашања и локалног амбијента у завичајној средини, прилагођавати да би онда и цела мисија Владе и државни пројекат био у што скоријем року успешан.
Извор: http://www.slobodnaevropa.org/ |
| |
|
|
|
|
|
