Борис Субашић
Шумадија може да се похвали да др Добрица Миловановић, професор Машинског факултета Универзитета у Крагујевцу, преслишава о демократији Брисел - престоницу Европске уније и НАТО. За известиоца о стању демократије у Белгији именовао га је 2008. Конгрес Савета Европе у Стразбуру, у време кад је традиционални ривалитет Фламанаца и Валонаца запретио да чак и физички подели земљу.

- Изгледало је да Белгија креће путем распада, али после стабилизације владе чини се да та опасност није више актуелна - рекао нам је проф. Миловановић, који се недавно вратио из најновије посматрачке мисије у ЕУ. - И фламанска и валонска страна су свесне да би у случају раздвајања Брисел изгубио статус „престонице“ ЕУ, а тиме и огромна финансијска средства. Наиме, десетине хиљада људи запослено је само у европским и НАТО институцијама, да не говоримо о безбројним представништвима држава, регија и градова. Сваки квадрат пословног простора у Бриселу је злата вредан.

Наш саговорник каже да је почаствован што је први и за сада једини Србин - известилац о стању демократије, али признаје да је помало стрепео како ће се домаћини односити према њему с обзиром да долази из Србије која нема бог зна какав демократски имиџ, а једна је од најмлађих чланица СЕ:

- Белгијски званичници се нису ишчуђавали, показивали су довољно респекта, али на конференцији за новинаре прво питање је било: „Како је могуће да неко из Србије, којој су годинама држане лекције из демократије, извештава Савет Европе о демократији у Белгији, која у том погледу има висока достигнућа?“

Међутим, Конгрес у Стразбуру је био задовољан извештајем, па је проф. Миловановића именовао и за известиоца о стању демократије у Немачкој и посматрача избора у Јерменији, Израелу и Азербејџану.  

- Посао известиоца је да реално сагледа ситуацију у држави, о томе извести Конгрес у Стразбуру и званичнике те земље упозори на кршење начела прихваћених приступањем СЕ - каже Миловановић. - На основу нашег извештаја, Конгрес је донео резолуцију о Белгији. Она није извршна, али је веома озбиљно кад се све чланице СЕ сложе да се у земљи као што је Белгија крше заједничке норме.

Проблем у Белгији изазвао је закон о локалној самоуправи, који важи у фламанском делу државе и по мишљењу Валонаца угрожава њихова права као конститутивног народа. Наиме, три Валонца добила су изборе за градоначелника, али им победу није верификовао министар локалне самоуправе, јер је изборни материјал штампан на француском језику.

- Тај фламански закон, непримерен европским стандардима, каже да кандидати у својим општинама, у којима 80 одсто становништва говори француски, нису смели званично да користе тај језик - каже проф. Миловановић, и признаје да је имао боље мишљење о функционисању система на Западу. Данас сматра да он није толико савршен, али функционише зато што свако зна шта му је задатак и где му је место у заједници. Наглашава да и у најразвијенијим земљама има националних трвења, што открива да нису баш толико далеко од Балкана колико би желеле да буду.

- Постоје различита тумачења неспоразума између Фламанаца и Валонаца, а генерално је реч о надметању за престиж - каже наш саговорник. - Ипак, економски разлози су главни: у прошлости је Валонија напредовала захваљујући тешкој индустрији, којој опада значај после Другог светског рата и од тада заостаје за Фламанијом (Фландријом) која се убрзано развија. Данас се око милијарду евра годишње прелива из Фламаније у Валонију, а Фламанци су већинско становништво и желе да земљом управљају како њима одговара.

Саговорник НТ објашњава да је Белгија релативно скоро (1995) увела федерално уређење и да је чине три региона: Фламанија, Валонија и Град Брисел. Око 60 одсто становништва су Фламанци, који углавном говоре холандски, а Валонци француски. Немци чине мање од једног процента становништва, али имају статус конститутивне заједнице, па је немачки трећи званични језик.

Карактеристичан је Регион Брисела, који је на фламанској територији, па би било логично да се у њему говори холандски, али у пракси је другачије:

- Чак 85 одсто грађана Брисела, који традиционално важе за белгијску елиту, без обзира на порекло говори француски, јер се он сматра престижним. Уопштено, сличност Фламанаца и Валонаца с Балканцима не постоји, јер нису спремни да ступе у отворени конфликт. Белгија је оснивач Европске уније у којој се, без обзира на неспоразуме, респектују западноевропске тековине. Ипак, појединачне варнице и нетрпељивост присутне су чак и код високих званичника, пре свега фламанских, који се осећају надмоћно у сваком погледу.
Управо таква нетрпељивост показала се после локалних избора 2006, кад је фламански министар одбио да постави три градоначелника изабрана у градовима у Региону Брисела.
- Ситуација је прилично компликована: Брисел је на фламанској територији, његови становници претежно говоре француски, а министар није верификовао градоначелницима мандате на основу закона који важи у Фламанији, али не и у Валонији - објашњава проф. Миловановић.
Због тога је Конгрес СЕ послао ванредну мисију у којој је први српски известилац о стању европске демократије упућен заједно с колегом из Француске, високим представницима Конгреса и правним експертом:

- Иако је СЕ одредио план рада, састав мисије, саговорнике, чак и обавезна питања, фламански званичници су уложили приговор. Сматрали су да у мисији која се бави проблемом француског језика не може да буде колега из Француске.  

Међутим, СЕ није попустио и током три дана одржани су бројни састанци.

- У таквим мисијама нема празног хода, ради се по цео дан. Срели смо се и с фламанским министром за државну управу и унутрашње послове који је изазвао ексцес, с премијером Региона Брисела, с федералним вицепремијером, делегацијом Белгије у СЕ. Делегације је вишенационална, па су Фламанци оптужили колеге Валонце да су иницирали цео случај.

Известиоци су поднели извештај Конгресу СЕ, а он је донео резолуцију којом Белгију упућује да закон о локалним изборима прилагоди Европској повељи о локалној самоуправи.

- Иако је то био прилично оштар савет, то није учињено, па је Конгрес одлучио да 2009. у Белгији обави генерални мониторинг демократије на локалном и регионалном нивоу. Прошлог децембра састали смо се с председницима влада Валоније, Фламаније и Региона Брисела, али је Белгија замолила да се извештај не разматра у Конгресу СЕ пре краја њеног председавања ЕУ. Зато у 2010. следи нова мисија.

Проф. Миловановић, који је и известилац о стању демократије у Немачкој, каже да још не зна кад ће се обавити мониторинг у овој земљи, али и да је добио нове позиве за учешће у посматрачким мисијама на изборима. Ангажован је као потпредседник Асоцијације агенција локалне демократије (АЛДА) која, после Балкана, шири своје активности у државе бившег СССР. Међутим, иако је практично тек почео каријеру известиоца Конгреса СЕ, открива да постоји опасност да више не буде члан српске делегације, због партијске комбинаторике. Наиме, састав делегације владајуће странке попуњавају пре свега својим кадровима, па је положај проф. Миловановића као нестраначке личности најнестабилнији.

- У мојој евентуалној смени нисам проблем ја, већ то што бисмо после ње аутоматски изгубили чланство у посматрачким мисијама, сами себи бисмо укинули прилику да веома активно учествујемо у раду Конгреса и Савета Европе - каже наш саговорник, и истиче да не може да утиче на свој статус, јер је то питање партијских надметања:

- На нашој политичкој сцени непрестано изненађују и нервирају површност и неозбиљност, олако изговорена обећања, а нарочито кадровање, које даје могућност да преко политике постигнете све, без обзира на реалну способност и квалификације.

Случајно забасао у политику

Миловановић каже да је у политику ушао потпуно непланирано:

- За све који су ме познавали било је велико изненађење кад сам се крајем 90-тих учланио у тадашњу Нову демократију, прву и једину странку у којој сам икада био, да бих дао подршку колеги с катедре на факултету, проф. др Милуну Бабићу. Као кандидат ДОС на изборима 2000. победио сам у родном Десимировцу. Била ми је симпатична прича „Србија на Западу“ и програм локалног развоја који је промовисала Нова демократија, али бројне мањкавости странке довеле су је до краха.  

У међународне токове проф. Миловановић се укључио као члан Асоцијације агенција локалне демократије (АЛДА), чији је потпредседник:

- Мисија АЛДА је да у земљама с недовољно развијеном демократијом шири демократске идеје, потпомаже повезивање градова са страним партнерима, развој цивилног друштва и

Гледајмо Европу и сређујмо Србију

Ни после бројних искустава из међународних мисија погледи на свет проф. Миловановића нису се значајно променили:

Потребно је да као народ будемо мало више реални и да без превише емоција посматрамо однос других према нама. Наравно, треба да градимо пријатељства. Тиме везујемо друге за себе и стварамо потенцијал за промоцију и заштиту наших интереса у међународном окружењу. Радује ме што Србија напредује на путу европских интеграција, јер је, поред прилика да добијемо средства из европских фондова, још значајније да прихватимо и поштујемо стандарде и процедуре да бисмо што боље уредили наш живот овде, да се не исцрпљујемо у расправама којих се развијенији део Европе углавном растеретио.слично. 

Азербејџан има нафту, нема опозицију

После доласка из Белгије, проф. Миловановић је наставио пут ка Азербејџану где је био посматрач избора:

- Азербејџан има срећу да поседује велика налазишта нафте и гаса, али имам утисак да то најбоље користи апсолутистички режим. Економска ситуација јесте знатно боља него у другим земљама поткавкаског региона, и то људе ненавикнуте на демократију, милом или силом, чини задовољним. Ипак, бојим се да ће у будућности Азербејџан платити високу цену садашњег привидног развоја.

После стицања независности, почетком деведесетих, власт у Азербејџану преузео је Едгар Алијев, раније високи руководилац у Совјетском Савезу.

- Од оца је, после његове смрти, власт „остала сину“ Илхаму. То су и разлози што готово да нема опозиције, неке странке је вештачки направила владајућа YАП партија, да би ситуацију потпуно држала под контролом. На изборним листама за одборнике тешко може да се нађе више од једног опозиционог кандидата, а у предизборној кампањи нисмо видели ниједан постер кандидата или партије, нема ТВ дебате, ничега што може да укаже да предстоје избори. Али зато су свуда огромни постери и споменици оца садашњег председника, на свим гласачким местима фотографије оца или сина, често и билборди с њиховим „великим мислима“. 

Породица научника

Проф. др Добрица Миловановић је помоћник крагујевачког градоначелника и професор Машинског факултета. Рођен је у Десимировцу, где и данас најрадије борави, али за то има све мање прилика:

- Највише трпи моја породица, а супруга Нада, професор информатике у Другој крагујевачкој гимназији, подноси највећи терет у кући. Кћерка Ана је ове године завршила докторат из области астрофизике на Универзитету у Лидсу, у Великој Британији, где је од почетка основних студија била један од најбољих студената, и наставиће постдокторско ангажовање на Институту за свемирска истраживања у Барселони. Син Александар је апсолвент на студијама информатике.