Док закони не буду такви да омогуће равномерни развој Србије, локална власт се држи тактике лобирања у врху српске власти - градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић је и народни посланик и коалициони партнер Г17

Од долине глади до града будућности... Крагујевац стално склапа нове послове

Изван престонице уврежено је мишљење да цела Србија ради за Београд, а да други градови и општине добијају тек мрвице. Пресс кроз серију текстова из различитих вароши истражује да ли је Београд заиста привилегован или је то изговор за неуспешне и инертне директоре и челнике локалних самоуправа

Просечна плата: 28.811 / Број незапослених: 43.421 / Број запослених: 24.722

Становници некадашње престонице Србије, бившег центра југословенске индустрије, па „долине глади", данас житељи „града будућности", Београд и републику оптужују за спутавање локалне власти. Крагујевчани апелују да се престане са жалбама због улагања у „Заставу" јер је престоница добила више. Градске власти траже законе који град неће третирати као беземљаша и који неће кочити капиталне инвестиције. Док закони не буду такви да омогуће равномерни развој Србије, локална власт се држи тактике лобирања у врху српске власти - градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић је и народни посланик и коалициони партнер Г17.

Стевановић каже да градоначелник може од новца из републике да покрива трошкове за плате и обданишта, а може и да отвори фискултурну салу од 130 милиона динара прављену из градског буџета, који тек 15 одсто пуни држава.

Преокрет за пет година

- Пре пет година звали су нас „долина глади", имали смо пет пута мањи буџет од нишког, а сада је наш буџет већи. До се дође до те тачке требало је издржати оптуживања да продајем земљиште инвеститорима у бесцење, да цену уређења за градњу смањујем три пута, да задужујем град за капиталне инвестиције. Инвеститори су стигли, скочила је цена земљишта, прорадило тржиште, а паре су почеле да се сливају у буџет - објашњава Стевановић.

Градоначелник Крагујевца, челни човек странке „Заједно за Шумадију", децембра 2007. године ушао је у коалицију са Г17. Маја наредне године Крагујевцу се „десио" „Фијат", а из НИП-а се издвојило 900 милиона динара за излазак града на Коридор 10, радну зону и обилазницу. Нова инфраструктура привлачи нове инвеститоре. Како каже Стевановић, коалиција са Г17 и то што је и народни посланик у Скупштини Србије, на извору свих догађаја, јесу предности, „али само почетне".

- Моја предност у односу на неке друге председнике општина је то што сам у овом послу јако дуго и што знам са сваким чланом Владе из свих странака. Са њима разговарам директно и без зазирања. Са свим министрима СПС-а врло коректно сарађујем, са министрима из ДС-а се знам по 20 година, а са министрима Г17 сам у коалицији - каже Стевановић.

У Крагујевцу је пре неколико дана „Нелт" почео да гради стамбено-пословни простор, а „Темпо" шопинг-центар. Чека се уплата „Фијата". Стевановић истиче да је брзи развој довео до тога да Крагујевац сад још јаче осећа „кочнице" из Београда, у виду закона.

- Не разумем министра који каже да ће пуна примена Закона о изградњи бити за две године. Који ће инвеститор нас да чека док протумачимо ко ће плаћати претварање пољопривредног земљишта у грађевинско и да ли ће уз 2,5 милиона евра за земљиште инвеститор морати да плати још пола милиона за то „претварање"? Како можемо равномерно да се развијамо, што предвиђа Устав, ако градови јужно од Београда од приватизације предузећа добијају пет одсто, а град Београд 50 одсто? Пет година стоји у процедури закон о имовини градова и општина, па не можемо да располажемо ни својом имовином - каже градоначелник Крагујевца

Анкета - Да ли је Београд привилегован у односу на друге градове у земљи?

СОЊА ПАНТОВИЋ, (32), комерцијалиста
- Све је човеку јасно када чује вести, довољно је и временску прогнозу. У Србији, према вестима, постоји град Београд и „унутрашњост". Та реч је слика односа престонице и остатка Србије.

ЗОРАН МАРКОВИЋ, (39), металац
- Паре се деле министарствима, свако гура свој пројекат, уместо да су све паре у Министарству финансија и да се у целој Србији ради по приоритетима. Сви се буне што се улаже у Крагујевац, аутопут и „Заставу".

ДАНИЈЕЛА ВУКАДИНОВИЋ (40), фризерка
- Не очекују Крагујевчани да нам Београд нешто поклони. Много тога власт овде ради сама, само нека нас пусте и не ометају. Тражимо пропорционални део колача, не мрвице.

ЗОРАН ИЛИОСКИ, (47), таксиста
- Власт гледа Београд као родитељ омиљено дете коме је све подређено. То код друге деце изазива отуђење, па и мржњу. У Крагујевцу се то не види као у Краљеву, Бору...

О каквом је закону реч и зашто опстаје упркос напорима скоро две стотине општина у Србији да буде промењен објаснио је Мирослав Јовановић, уредник крагујевачих недељних новина „Крагујевачке".

- Реч је о закону којим је 1995. године Милошевићева власт преузела власништво над целокупном јавном својином. Опстаје и данас иако га је опозиција тада прогласила круном тоталитаризма. Зашто опстаје? Јер је један од правних стубова јаког државног централизма и погодан механизам за концентрацију финансијских средстава у „главној" државној каси - каже Јовановић.

Док се градоначелникова странка „Заједно за Шумадију", чији је први циљ борба за децентрализацију Србије, бори да сви градови буду равноправни, крагујевачки СПО подноси званичну иницијативу локалном парламенту која се тиче - децентрализације самог Крагујевца!