Текст у потпуности преузет са портала листа
"Данас"
Аутор: Марија Којчић
- Билатерални односи између Србије и Италије превазилазе оно што би био неки стандардни образац односа између две државе, будући да не постоји поље на којем нисмо остварили сарадњу, без обзира на то да ли је реч о институционалном нивоу, образовању и култури, социјалном домену, привреди, правосуђу, или било чему другом.
Исто тако, имали смо велики број институционалних посета представника из свих сегмената и на свим нивоима, било да је реч о министрима, председницима регија, званичницима из области правосуђа, писцима. Осим тога, све је интензивнија сарадња на директном нивоу, односно без посредовања амбасаде, између општина, локалних заједница, универзитета, научника, уметника, предузећа. Такође бих споменуо и визе јер смо једна од првих земаља која је покренула ублажавање свих оних неопходних норми установљених одређеним законима за издавање виза српским држављанима - рекао је за Данас Алесандро Мерола, амбасадор Италије у Србији.
Министар спољних послова Италије Франко Фратини недавно је оценио да је укидање виза грађанима Србије изводљиво до краја године. Према вашем мишљењу, које су то препреке на које би Србија могла да наиђе на путу ка остварењу либерализације визног режима?
- Сви знамо одредбе и смернице пута које су зацртане када је реч о визној либерализацији. Један део постављених услова и клаузула већ је испоштован, али највећи проблеми када је реч о реализацији визне либерализације јесу три ставке. Прва је издавање српских пасоша косовским Албанцима, затим питање двојног држављанства грађана Босне и Херцеговине и питање граничне контроле. Косово је највећи проблем, пре свега због страха, не Италије, али неких других земаља чланица ЕУ, да би оног тренутка када би се реализовала либерализација визног режима, многи Албанци с Косова ушли без икакве контроле на њихову територију. Имајући у виду чињеницу да Косово још увек има много нерешених проблема, када је реч о безбедности и уопште јавном реду, страх тих земаља је оправдан јер желе да буду сигурне да лица која долазе на њихову терирторију са српским пасошем имају иза себе неку одговарајућу гаранцију да неће угожавати њихову безбедност.
Да ли то значи да страх од миграције становништва са ових простора у земље ЕУ кочи процес визне либерализације?
- Миграциони таласи са ових простора конкретно у Италији нису велики, тако да то није проблем. Овде је превасходно реч о проблему из домена јавног реда и безбедности. Дакле, ради се о квалитету, а не квантитету, односно о томе ко ће моћи да путује без виза. Виза је документ који се издаје из одређених разлога, туристичких, пословних или за неку другу активност, а када је реч о имиграцији, неопходно је да постоји одређена боравишна дозвола. Свакако, постоји могућност да неко ко поседује визу лакше уђе на територију неке земље и оствари право, наравно илегално, да тамо и остане и добије статус имигранта. Број илегалних имиграната из Србије у Италији досад је био изузетно низак, што не значи да се неће повећати оног тренутка када буде реализована либерализација визног режима.
Према вашем мишљењу, како ће предстојећи избори за Европски парламент утицати на процес укидања виза за грађане Србије? Да ли ће то успорити цео процес?
- У процесу либерализације визног режима постоји једна јасна процедура која мора да се следи, односно реч је о иницијативи коју предлаже и покреће Европска комисија, а потом о томе дају своје мишљење како Савет министара тако и Европски парламент. Европски избори ће тек бити одржани, а након тога Парламент треба и званично да буде успостављен, што се неће десити пре септембра, тако да ту већ имамо једну паузу. Међутим, поводом визне либерализације треба да постоји јасна политичка одлука. Уколико је она позитивна, тешко да касније може бити оповргнута.
С обзиром на то да вам истиче троипогодишњи мандат, какве ћете успомене понети из Београда на Србију и српски народ? Да ли вам се нешто посебно допало у српској традицији и култури?
- Оно што сам у пар наврата и раније био у прилици да истакнем јесте то да сам имао осећај као да нисам у иностранству, заправо имао сам осећај као да сам у Италији, можда једној мало другачијој, с којим проблемом више или мање. Моја жеља као италијанског амбасадора овде јесте била да допринесем што бољем међусобном разумевању и упознавању наших двеју земаља. Верујем да смо донекле успели у томе да нешто више Италије буде присутно у Србији, а не би било на одмет уколико би и Србија могла да буде присутнија у Италији. Она је већ добро позната у одређеним деловима наше земље, пре свега мислим на њене северне делове. Међутим, можда не би било лоше када би се сазнања о Србији проширила и на нека подручја јужне Италије, где она није толико позната.
Да ли сте приметили неке позитивне промене у Србији током вашег боравка у Београду?
- За време мог трогодишњег боравка овде, најважнија промена десила се у самом Београду који је добио ново рухо. Измењена је његова „висинска раван“, односно, сада је у њему присутно више небодера захваљујући изградњи великих тржних центара, а отворени су и многи ресторани и локали. Због тога су се промениле и неке навике Београђана, а Београд је постао много пријатнији и угоднији за живот и боравак људи који тек долазе. Међутим, треба имати у виду чињеницу да се све то десило у веома кратком периоду и под веома тешким околностима, а када то кажем, пре свега мислим на проблем Косова и на тренутке политичке неизвесности. Ипак, упркос свему томе много тога се променило набоље. Србија је без сумње једна модернизована земља која полако хвата корак са Европом. Наравно, овај развој не наилази увек на топао пријем, јер има људи који још увек с носталгијом говоре о оном старом Београду. Међутим, то је цена прогреса која мора да се плати, а понекад је могуће и направити компромис између старог и новог. Имајући у виду чињеницу да су Срби везани за сопствену традицију када је реч о музици и начину живота, сматрам да је добро ићи у корак с неким новим тенденцијама, али и да је неопходно и препоручљиво сачувати оно што већ постоји.
Судница „Ђовани Фалконе“ у Специјалном суду у Београду
Једна од судница у Специјалном суду у Београду однедавно носи име једног од најчувенијих италијанских судија Ђованија Фалконеа, који је био специјализован за вођење случајева против сицилијанске мафије. Господин Мерола сматра да таква иницијатива још једном потврђује и јача свеопшти утисак о квалитету сарадње између Србије и Италије на пољу правосуђа. Он је, такође, истакао да је битна и сарадња која се остварује на пољу финансијске полиције и других надлежних органа, с обзиром на чињеницу да је сузбијање организованог криминала и појава у вези с тим не само у интересу Србије већ и Италије. |
