Tekст у потпуности преузет са портала
листа "ДАНАС"

Аутор: Симон Теј
Почела је сезона окупљања у Азији. На самиту Удружења земаља југоисточне Азије (АСЕАН), који је крајем октобра одржан у Тајланду, окупили су се сви кључни играчи азијске политичке сцене.

Готово сви они поново ће се састати средином новембра на самиту Форума за азијско-пацифичку економску сарадњу (АПЕЦ), којем ће присуствовати и пацифички лидери, као и председник САД Барак Обама.

Самити представљају циркус са великим бројем кругова и акронима. На самиту АСЕАН десет лидера југоисточне Азије састало се са колегама из Кине, Јапана и Јужне Кореје. Представници тих 13 земаља потом су поново разговарали с представницима Индије, Аустралије и Новог Зеланда. На том састанку је наводно потписано готово 42 споразума из домена који покривају широк дијапазон проблема, од оних који се тичу трговине и економије и који су од изузетне важности, до оснивања Комисије за борбу за људска права. Такав резултат самита није лош с обзиром на то да су поједини страховали да састанак уопште неће бити одржан: ранији састанак који је био планиран за април у Бангкоку упропастили су демонстранти из редова „црвених кошуља,“ који су пружали подршку збаченом тајландском премијеру Таксину Шинаватри.

Што се Обаме тиче, он ће прво посетити Јапан, и присуствоваће самитима АПЕЦ и САД-АСЕАН. Након тога амерички председник одлази и у Кину и Јужну Кореју. Које су то додатне димензије предстојеће посете лидера САД? Обама се код куће још увек бори за иницијативу која се тиче здравственог система и спречен је да ступи у акцију када је реч о климатским променама уочи самита у Копенгахену, на којем треба да се постигне сагласност о споразуму који ће заменити Кјото протокол. Из тог разлога, постоји опасност да ће његова посета Азији бити само церемонијална и неће представљати ништа више од прилике за фотографисање, док ће амерички председник енергију чувати за друге битке које му предстоје. Међутим, потребно је да пружи више, што се од њега и очекује.

Када започне турнеју по Азији посетом Јапану, Обама треба да обезбеди добре пословне односе с новим председником владе те земље Јукиом Хатојамом. Јапан тражи подршку за источноазијску заједницу која обухвата Индију, Аустралију и Нови Зеланд, док Кинези и остале азијске државе доводе у питање проширење тог круга. Стога, САД треба да поздраве јапанску иницијативу и изграде добре односе са Азијом у целини. Успостављање блиских веза са Јапаном први је корак који води ка остварењу тог циља.

На самиту АСЕАН, који ће бити следећа станица Обаме, велика пажња биће посвећена његовим односом с Мјанмара, који ће такође присуствовати скупу. Обама треба да се заложи за успостављање демократије у тој држави и обезбеди гаранцију да ће хунта испунити обећање о одржавању поштених избора 2010. Међутим, указују се и друге, значајније прилике. АСЕАН је седиште азијског регионализма, али су поједини из Аустралије предложили да се акценат стави на веће државе. Држављани југоисточне Азије поново су се отворили према америчком руководству и могу се покренути значајне иницијативе које би представљале одраз регионалних тежњи.

На пример, може се постићи споразум о слободнијој трговини. Док су САД претходних година стајале по страни, низали су се споразуми постигнути на простору Азије. Иако је амерички сенатор Ричард Лугар предложио је да САД и АСЕАН склопе споразум о слободној трговини, то би било исувише тешко остварити у политичком смислу, будући да би у пројекту учествовао и Мјанмар.

Друга опција јесте да САД изврше притисак да се оснује транспацифичко партнерство. То је предлог представљен на крају мандата Бушове администрације у циљу успостављања веза са појединим државама чланицама АСЕАН - Сингапуром, Вијетнамом и Брунејом- као и са осталим државама широм Тихог океана. Партнерство би могло бити успостављено како би се обухватиле и друге отворене економије југоисточне Азије, Малезија и Тајланд, са евентуалним циљем да се постигне споразум у којем ће учествовати већи број држава чланица АСЕАН, што би било импресивно достигнуће уколико би се реализовало до 2011, када ће Обама бити домаћин самита.

У тренутку када се свет суочава с кризом и високом стопом незапослености, америчка јавност можда доводи у питање иницијативу о слободнијој трговини. Међутим, америчке компаније постају свесне чињенице да су азијска тржишта која још увек расту кључна за њихов будући профит и свеукупни економски опоравак. Већина економских оквира постоји само у Азији, али америчка иницијатива могла би да их надјача и обезбеди гаранције да је регион и даље отворен за сарадњу са САД. На тај начин могу се смањити тежње влада појединих држава да се још више приближе кинеској економији која је у процвату.

Када стигне у Пекинг, Обама несумњиво мора да настави да јача сарадњу са Кином. Када је реч о економској кризи, климатским променама и великом броју других питања од светског значаја, Кина и САД могу представљати најзначајније играче. Међутим, САД такође морају да ступе у акцију и ангажују мање државе југоисточне Азије, којима је Кина била привлачна у протеклих десет година. За цинике АПЕЦ је причаоница, а АСЕАН арена за предстојеће такмичење Кине и Јапана. Међутим, упркос ривалству и празним причама, јасно је да Азијци међусобно постају блискији. И док је азијски регионализам у хаосу и пун тензија и варница, САД представљају силу која стабилизује регион. Обами се пружа прилика да обезбеди гаранцију да регион и даље сматра САД кључним играчем, сада отворенијим и кориснијим него раније. Уколико у томе успе, његово дуго путовање биће драгоцено за Американце, а Азијци ће схватити да је било вредно чекати лидера САД.

Аутор је председавајући Института за међународне односе у Сингапуру и члан Азијског друштва