Аутор: Марија Стојановић

Текст у потпуности преузет са портала листа
"Данас"

Препорука о укидању шенгенских виза за поједине државе западног Балкана представља важан корак напред. Доношењем такве одлуке Европска комисија испунила је обавезу преузету на самиту у Солуну 2003, која одражава жеље становника овог региона .

Стога, сматрам да је погрешно говорити о визној либерализацији као о „димној завеси“, наводном покушају Брисела да скрене пажњу јавности с питања придруживања Европској унији - каже у опроштајном интервјуу за Данас шеф делегације Европске комисије у Србији, Жозеп Љоверас. Ипак, он наглашава да укидање виза није једини предуслов за путовање у државе ЕУ.

- Не можете путовати без новца и унапређења животног стандарда и друштвених околности, а ти циљеви биће остварени у даљем процесу европских интеграција - оцењује Љоверас.

Одлука Комисије да искључи Албанију и Босну и Херцеговину из препоруке о стављању на белу шенген листу, почетком наредне године, изазвала је незадовољство у појединим круговима, који су оптужили Брисел за изолацију муслиманског становништа на Балкану. Какав је ваш став о томе?

- Од самог почетка сматрамо да све државе треба оцењивати на основу достигнућа. Албанија и БиХ нису испуниле неопходне услове из Мапе пута да би добиле препоруку, али нису искључене из процеса визне либерализације. Потребно је извесно време да Комисија размотри промену става о тим државама, што би се могло догодити почетком или средином наредне године. Стога, било какве етничке конотације су погрешне. Муслимани не живе само у Албанији и БиХ, већ и у Србији, Македонији и Црној Гори, а те државе добиле су препоруку о укидању виза.

Без статуса кандидата ове године

Европски комесар за проширење, Оли Рен тврди да је одлука о искључењу Косова из препоруке о визној либерализацији искључиво техничке природе. Шта то у пракси значи?

- Косово је територија под Резолуцијом 1244, због чега су услови друкчији. Не постоје услови да се тамо издају биометријски пасоши са довољном дозом безбедносних гаранција. Стога, одлука Комисије нема везе с политиком. Не смемо изгубити из вида чињеницу да препоруку о укидању виза треба да усвоји Европски парламент, а поједине државе гаје забринутост о безбедносној ситуацији на Косову.

Пре неколико месеци изјавили сте да је готово извесно да Србија неће почети преговоре с Бриселом о чланству у ЕУ ове године. Да ли сте у међувремену променили мишљење?

- Први корак јесте подношење кандидатуре, али сматрамо да нису сазрели услови да Србија то учини, имајући у виду чињеницу да Споразум о стабилизацији и придруживању и Привремени трговински споразум нису ступили на снагу. Ипак, гајим наду да ће убрзо почети примена тих споразума јер би такав сценарио омогућио убрзавање процеса европских интеграција. Када сам дао оцену о којој говорите, имао сам у виду да процес кандидатуре има свој ток - након подношења кандидатуре Европска комисија властима Србије предаје упитник који садржи неколико хиљада питања на која треба се одговорити. Након тога, о упитнику се изјашњава Европска комисија са препоруком да ли да се кандидатура прихвати, или је потребно да земља спроведе додатне реформе пре него што стекне статус кандидата. Тај процесс може да траје пола године или мало дуже и отуда моја процена да није реално очекивати да Србија стекне статус кандидата до краја ове године.

Није било „скретања“ на путу ка Унији

Да ли сте задовољни напретком који је Србија остварила на путу ка Унији?

- Искрено говорећи, када сам пре пет година стигао у Србију био сам помало наиван, будући да сам сматрао да ћу бити сведок убрзаног процеса европских интеграција, да ће Србија „ухватити прикључак“. Упркос чињеници да су се ствари одигравале спорије него што сам прижељкивао, сматрам да је правац Србије сада много одређенији него пре неколико година, будући да постоји широки политички консензус о том питању. Штавише, мислим да није било „скретања“ на путу ка Унији. Ипак, тешко је оценити којом ће се брзином одвијати процес придружења ЕУ. То умногоме зависи од политичких лидера у Србији, као и од жеље грађана за спровођењем реформи.

ЕУ сматра да би Београд требало да поправи односе с Приштином. Да ли је то могуће, имајући у виду чињеницу да Срби доживљавају Косово као срце државе?

- Не може се довести у питање чињеница да је Косово део овог региона. Дакле, успостављање стабилности и економски развој Косова ишли би наруку не само његовим становницима, укључујући и Србе, већ и западном Балкану у целини. Због тога инсистирамо на регионалној сарадњи, као важном предуслову за процес европских интеграција.

Упркос осећањима српских политичара, требало би да превлада начело прагматизма.

Холандија и даље тврди да је хапшење генерала Ратка Младића неопходан услов за деблокаду Споразума о стабилизацији и придруживању и одмрзавање Трговинског споразума. Да ли постоји могућност измене таквог става?

- Уколико буду настављене активности на том плану, ако се наставе напори да се преостала два оптуженика за ратне злочине ухвате, а то подразумева и давање јасних објашњења Холандији, верујем да ће резултат бити позитиван. Штавише, све указује на то да се предузимају напори да Младић и Хаџић буду пронађени и испоручени Хашком трибуналу.

Достигнућа нису (само) моја

Шта сматрате највећим изазовом, а шта највећим достигнућем током петогодишњег мандата у Србији?

- Крупне политичке промене, попут референдума о независности Црне Горе и једнострано проглашене независности Косова, које су се одиграле у претходном периоду, представљале су озбиљне изазове. Ту је, наравно, и текућа светска економска криза, која је изазов који траје још увек. Постојала је опасност да ће такви догађаји угрозити процес европских интеграција у Србији, што се, на срећу, није догодило. Треба поменути да сам током боравка у Србији био суочен и са унутрашњим, организационим изазовима у самој делегацији. Када сам стигао у Србију имао сам на располагању мали тим од 20 колега, а данас нас има стотину. С друге стране, достигнућа нису моја, будући да су позитивни резултати остварени захваљујући спрском народу и целокупном тиму делегације Комисије. На пример, осетио сам радост када је објављена препорука о укидању виза Србији, јер сам одавно схватио важност такве одлуке. Иако то није заслуга Комисије, већ српских званичника, захваљући раду с њима допринели смо да се циљ оствари.

Чиме ћете се бавити након одласка из Београда и какве савете дати свом наследнику на функцији?

- Враћам се у Брисел, будући да правила налажу да након два мандата шефа делегације то учиним. Ипак, надам се да ћу и на новом послу бити ангажован на пројектима који имају везе с проширењем ЕУ и пратити догађаје у овом региону. Свом наследнику саветовао бих да буде стрпљив, истрајан и каже оно што заиста мисли, на јасан начин. Метафорички говорећи, биће потребно да трчи уколико се Србија крупним корацима буде кретала у правцу ка ЕУ.