Tekст у потпуности преузет са портала
листа "ПОЛИТИКА"

Велики играчи америчке економије постигли изненађујуће добре резултате у трећем кварталу, али срећу кваре рекордни буџетски дефицит и ново слабљење долара

Стрелице нагоре – доказ опоравка на берзама (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 19. октобра – Америка је поново у бизнису, рекло би се после првих саопштења овдашњих великих играча о томе како су пословали у трећем кварталу ове године. Ти резултати, иако некомплетни – потпунија слика ће се видети тек крајем ове недеље – наговештавају не само да је најгори период рецесије прошао, него и да је на помолу нови успон.

Међу првима је са добрим вестима изашао алуминијумски гигант „Алкоа” („Алуминијум компани ов Америка”), трећи по величини произвођач овог метала, објављујући да је поново профитабилан. Томе је допринела већа производња, понајвише захваљујући великим поруџбинама из Кине, која као да постаје локомотива која Америку извлачи из рецесионог глиба.

Укупно иначе, индустријска производња је овде у трећем тромесечју забележила скок од 5,2 одсто, највећи квартални успон од 2005.

Најимпресивнији бројеви су међутим они са Волстрита: велике банке су објавиле да су оствариле велике профите (и усковитлале прашину објавом да ће због тога исплатити рекордне бонусе). То је створило утисак као да је све опет по старом, као да прошле године у ово време све оне нису биле на ивици пословне провалије и да их је од пада спасила само великодушна државна помоћ.

Голдман Сакс, који има незваничну титулу „лава Волстрита”, укњижио је профит од 3,2 милијарде долара, Џеј Пи Морган од 3,6 милијарди, док је Ситигруп, банка која је више од поменуте две била у бизнису са дериватима хипотекарног тржишта са којима је почела финансијска олуја, у плусу је само 101 милион. Али Бенк ов Америка је зато још у црвеном: квартални губитак јој је једна милијарда долара.

Добар, чак изузетан, резултат остварио је гигант у интернет бизнису, „Гугл”, који зарађује тиме што корисницима уз резултате претрага по светској рачунарској мери пласира и „циљане” огласе, рекламе које су усклађене са њиховим интересовањима. „Гугл” је на квартални приход од 5,54 милијарди имао профит од 1,64 милијарде, што му је досадашњи рекорд. Ово је посредно и знак ширег опоравка економије у целини, јер подразумева да велики брендови с једне стране поново троше паре за маркетинг (што је иначе била прва ставка која је у рецесији кресана), а са друге да потрошачи поново „кликћу” по њиховим рекламама, што значи да су поново спремни да употребе своје кредитне картице.

У технолошком сектору велики профит је имао и ИБМ – 3,2 милијарде долара, или 14 одсто више него за исти период прошле године.

Све ово прати још један важан психолошки сигнал: берзански показатељ „Дау Џонс” је прошле недеље, први пут у овој години, пробио границу од 10.000 индексних поена, што се узима као доказ оживљеног интересовања берзанских инвеститора.

На општем плану, међутим, још су недоумице на ком нивоу је укупан опоравак, односно да ли се из фазе кресања трошкова ушло у фазу раста прихода, што би била коначна потврда повратка нормалности.

Расположење у јавности, свакако поправљено после ових вести – данашњи „Вашингтон пост” у великој репортажи пише и о повратку муштерија у луксузне радње, што наговештава крај и индивидуалних рецесија, бар код боље стојећих Американаца – квари међутим саопштење из Обамине администрације: процена да је буџетски дефицит у управо окончаној фискалној години (1. октобар 2008. – 30. септембар 2009) поставио неславан рекорд, достигавши своту од 1.400 милијарди долара.

То је већ десет одсто од укупне економије, свега што се за годину дана у Америци произведе, прода и услужи, дакле бруто националног производа (БНП). Да Америка није Америка, на врата би јој већ закуцао светски финансијски полицајац у лику Међународног монетарног фонда, захтевајући хитне мере „реструктирисања” и буџетског уравнотежавања.

Али Америка свој дефицит не финансира зајмовима ММФ-а, већ продајом државних обвезница које купује углавном Кина. Сигурно је да се у Пекингу не гледа благонаклоно на овакав развој, па је Обамин штаб пожурио да, и зарад домаће јавности, образложи да је рекордан несклад између онога што је држава приходовала и онога што је потрошила, нужна цена спасавања економије од потпуног колапса, за шта је ванредно одвојено 787 милијарди. Најављено је и да ће дефицит ове године додатно порасти, да би се у нормалан оквир (три одсто БНП-а) вратио тек 2012, када буде истицао први Обамин мандат.

Лоша вест је и нови пад долара – у марту је требало 1,25 јединица америчке монете за један евро, а ових дана близу 1,50. То је привремено добро – појефтињује амерички извоз, што је лековито за рецесију, али дугорочно доводи у питање статус долара као резервне светске валуте. Али о томе ће се мислити сутра – данас је привремено суспендовано старо правило да је јак долар симбол јаке Америке – и обрнуто.

Милан Мишић