Текст у потпуности преузет са портала листа
"Време"

Mомир Tурудић

Остаје питање шта је то на изборе извело 85 одсто гласача који су масовно гласали за досадашњег председника Махмуда Ахмадинежада. Да ли је те гласове донела подела 400.000 тона кромпира сиромашнима, залагање да осигурање добије и скоро три милиона жена које ткају тепихе код куће, или је посреди нешто друго

Још у време док је Ираном владао покојни шах Реза Пахлави, после неких избора кружио је виц о хоџи који је идући кроз село видео двојицу сељана како се клањају гласачкој кутији. Згранут, викнуо је на њих: "Шта то радите!?" "О хоџо, десило се чудо!", одговорили су људи. "Какво чудо, безбожници!?" "Цело село гласало за Хасана, а победио Насер!"

Да се слично чудо десило после председничких избора одржаних у петак 12. јуна, посумњале су присталице кандидата реформиста Мир-Хосеина Мусавија, главног изазивача актуелног председника Ирана Махмуда Ахмадинежада, пошто је објављено да је Ахмадинежад победио, и то са убедљивих 62,63 одсто гласова. Објава победе Ахмадинежада била је почетак драматичних догађаја који и у уторак увече, када овај текст одлази у штампу, потресају Иран.

Изборна грозница тресла је Иран већ у петак, када је током дана постало јасно да је одзив бирача веома велик. У послеподневним сатима је објављено да ће бити доштампано још гласачких листића, јер такав одзив нико није очекивао. Људи су сатима чекали у редовима, па је гласање продужено до поноћи. Слање СМС-ова није било могуће у Техерану на дан избора, блокирано је било и неколико веб-сајтова наклоњених Мусавију. Очекивало се да ће резултати бити објављени за 24 сата, али први извештаји су стигли већ пар сати након затварања биралишта.

Пре избора су присталице реформиста тврдиле да ће евентуални висок одзив сигурно донети победу Мусавију, мада предвиђање изборних резултата у Ирану никада није захвалан посао. Нико није очекивао да ће Хатами 1997. године, без подршке власти, надмоћно тријумфовати са до тада рекордном излазношћу од скоро 80 одсто, као што нико није давао шансе Ахмадинежаду 2005. године. Број испитаника на основу којих се раде изборне прогнозе углавном није репрезентативан, као ни методологија. Зависно од тога ко је правио прогнозу, предвиђања су се кретала од надмоћне победе Ахмадинежада до исто тако надмоћне победе Мусавија.

Мусави је и пре званичног завршетка гласања сазвао конференцију за штампу и рекао да је јасно да је победио, не дајући међутим податке који би ту тврдњу подупрли. Пошто је Мусави завршио свој говор, иранска државна новинска агенција је јавила да је победник Ахмадинежад. Коначан број оних који су изашли на биралишта био је рекордних 85 одсто од 46,2 милиона регистрованих бирача, што је 39 милиона људи.

Изборна кампања је и пре 12. јуна била жестока, између Ахмадинежада и његових опонената размењене су многе тешке речи. Одмах по званичном објављивању вести о Ахмадинежадовој победи, Мусави је изјавио да се десило масовно лажирање избора. На свом веб-сајту позвао је присталице да се супротставе "владавини лажи и диктатури". Рекао је и да је оно што се десило љуљање темеља политичког система Ирана и позвао врховног вођу Алија Хамнеија да интервенише и заустави "кршење закона".

Тешко наоружани полицајци опремљени за разбијање демонстрација били су распоређени свуда око важних институција, а извештачи су јављали да је приметно присуство полиције свуда по граду, уз појачану напетост.

СУБОТА: Министар унутрашњих послова Садех Махсули је у суботу по подне званично прогласио убедљиву победу Ахмадинежада. Речено је да је он освојио 62,63 одсто гласова (24 милиона), а Мусави 33,75 одсто гласова (13 милиона). Остала два кандидата добили су занемарљив број гласова, Мохсен Резаи 1,05 одсто а Мехди Каруби 0,85 одсто.

У Техерану су избили сукоби симпатизера Мусавија и полиције. Демонстранти су палили гуме, аутомобиле, контејнере за смеће, разбијали излоге и бацали камење на полицију, полиција је узвраћала палицама и сузавцем. Најчешћи слогани узвикивани на демонстрацијама били су "Вратите нам гласове" и "Смрт диктатору". Полиција је забранила демонстрације и окупљања, али су се оне наставиле и увече.

У суботњем обраћању нацији на државној телевизији, врховни вођа Али Хамнеи је назвао резултате избора "правим празником", а изборе "огромним успехом", упозорио вође опозиције "да избегавају провокативно понашање" и позвао народ да стане иза Ахмадинежада.

Сам Ахмадинежад је у суботу оптужио стране медије "да су водили психолошки рат против иранске нације". Нагласио је и да су избори били потпуно слободни називајући своју победу "великом епопејом". Поновио је и да ће се борити против "профитера" режима алудирајући на Мусавија и његовог савезника и бившег председника Ирана Акбара Хашемија Рафсанџанија.

НЕДЕЉА: Мусавијеве новине, "Зелени свет", нису се појавиле на киосцима у недељу. На веб-сајту новина изнета је тврдња да је чак 10 милиона гласачких листића било неважеће због недостатка националног идентификационог броја на њима, али без навођења извора те информације.

Ахмадинежад је у недељу одржао конференцију за новинаре на којој је изјавио да је његова победа стварна и слободна и да се не може довести у питање, као и да је разлика између њега и Мусавија толика да се не може доводити у питање. Протесте на улицама упоредио је са страстима после фудбалске утакмице.

Тог дана је у Техерану одржан и велики победнички митинг Ахмединежадових присталица, али су се наставили и сукоби присталице Мусавија и полиције. Демонстранти, углавном млади, палили су контејнере и разбијали излоге, а полиција је одговорила пуцњима у ваздух и пендрецима. ББЦ је пренео да је полиција ухапсила око сто особа. Према незваничним извештајима, претходне ноћи је ухапшен и брат бившег иранског председника Мохамеда Хатамија, који је касније пуштен на слободу. Полиција је, не наводећи имена, потврдила да је ухапшено око 170 људи.

Мир-Хосеин Мусави је послао званично писмо Савету чувара тражећи да се избори пониште због неправилности. Срео се и са врховним вођом Алијем Хамнеијем затраживши и од њега да се избори пониште. Иначе, функција председника у Ирану има велики симболички значај. За разлику од врховног вође и чланова Савета чувара, председник се бира на директним изборима, али без помоћи верских власти председник не може учинити много. Практично сва извршна власт налази се у рукама врховног вође и Савета чувара који има 12 чланова. Шест су клерици које бира врховни вођа Али Хамнеи, шест правници које бира врховни судија, кога поставља такође Хамнеи. Савет може да стави вето на сваки закон који донесе парламент, као и могућност да одбије пријаву сваког кандидата на изборима на основу процене да се његово понашање коси са исламским нормама понашања, што оставља неограничене могућности манипулације. Савет чувара је у време док је председник био реформиста Мохамад Хатами, од 1997. до 2005. године, блокирао огроман број закона који су доносили у парламенту реформисти и дисквалификовао њихове кандидате на парламентарним изборима.

ПОНЕДЕЉАК: На студентским сајтовима који подржавају Мусавија појавиле су се вести да су у ноћи између недеље и понедељка избили сукоби између полиције и око 3000 студената на највећем техеранском универзитету.

Ипак, изгледало је да се ситуација у понедељак донекле смирује и да су власти одлучиле да "спусте лопту". Врховни вођа Али Хамнеи је објавио да је наредио Савету чувара истрагу поводом жалби на изборне неправилности. Мусави је позвао своје присталице на наставак протеста и најавио протестни марш од Трга Енгелаб (Трг Револуције) до Трга Азади (Трг слободе), на коме се традиционално одржавају највећи скупови у Ирану. Иранско министарство унутрашњих послова изјавило је да је свака врста марша или окупљања забрањена, а Мусави је упозорио да ће марш ипак бити одржан.

Колона демонстраната била је дуга више од девет километара, а њихов број се процењивао на преко 100.000. Неколико квартова даље, више хиљада људи изашло је на контрамитинг у знак подршке Ахмадинежаду. Полиција је мирно посматрала Мусавијеве присталице, а онда је дошло до инцидента. Извештаји очевидаца кажу да је група демонстраната покушала да нападне зграду у којој је седиште добровољачке милиције Басиџа, после чега је на масу са крова отворена ватра. Те вечери су се први пут на државној телевизији појавиле кратке вести о протестима, уз напомену да се чула и пуцњава.

Када је пала ноћ, чули су се повици са кровова. Протестанти су викали "Смрт диктатору" и "Аллаху екбер" (Бог је велики). Исти узвици са кровова чули су се у Техерану и пре тридесет година, када је срушен шах Реза Пахлави.

УТОРАК: У уторак је ирански државни радио Пајам јавио да је претходног дана током протеста на Тргу Азади "неколико изгредника покушало је да нападне војни пункт и уништи јавну имовину. Седам особа је погинуло и више их је повређено." Непотврђене вести говориле су да су избили сукоби демонстраната и полиције и у другим иранским градовима, попут Шираза, Исфахана и Машада.

Реакције унутар власти показале су поделе и међу самим конзервативцима. Те поделе између оних који су и претходних година критиковали Ахмадинежада и оних који су га подржавали биле су познате и раније, али је ипак била изненађујућа изјава председника Скупштине Алија Лариџанија. Он је у уторак изјавио да је Министарство унутрашњих послова одговорно и да би требало да реагује на нападе на студенте и становништво, додајући да је отишао на место инцидента и разговарао са људима.

У уторак је портпарол Савета чувара Абас Али Кадходаи изјавио да је Савет спреман да преброји спорне гласачке листиће. "Уколико се утврде неправилности попут куповине гласова или лажних изборних листића, Савет чувара ће наложити ново пребројавање гласова", рекао је Кадходаи, али је речено и да је мало вероватно да ће комплетни избори бити поништени, мада Савет има право да то учини.

Мусавијеве присталице су за уторак најавиле и ново окупљање на Тргу Азади, али је његов саветник изјавио да сам Мусави "позива људе да избегну замку планираних сукоба", јер су и власти позвале своје присталице да се окупе на истом том тргу. Присталице владе и Ахмадинежада су се окупиле на Тргу Азади у великом броју, а представници власти су изјавили да тај скуп показује како изгледају демонстрације оних који не пале и не разбијају по градским улицама.

Иранске власти су у уторак забраниле новинарима страних медија да напуштају своје редакције и са улица Техерана извештавају о протестима. Страним извештачима који су извештавали са избора нису продужене дозволе, и они су почели да напуштају земљу.

НЕДОУМИЦЕ: Има аналитичара који сматрају да је Мусавијева кампања била превише окренута средњем слоју, женама и урбаној омладини, истим гласачима који су масовно гласали за реформисту Хатамија 1997. и 2001, и потпуно занемарила оне којима се обраћао Ахмадинежад. Ипак, много је изборних недоумице, и тешко да ће иранске власти на њих одговорити. Пре четири године Ахмадинежад је у првом кругу освојио свега 19 одсто гласова (истина, победио је у другом кругу са 60 одсто освојених гласова). Економија се у Ирану у те четири године суновратила, а и у овој земљи се највише гласа џепом. Остаје питање шта је то на изборе извело 85 одсто гласача који су масовно гласали за Ахмадинежада, да ли су за тако нешто била довољна веровања сиромашних да је Ахмадинежад још увек један од њих, онај који симболизује "успех, поштење и битку против корупције". Да ли су те гласове донели потези као што је подела 400.000 тона кромпира сиромашнима месец дана пре избора, залагање да осигурање добије и скоро три милиона жена које ткају тепихе код куће, да се у иранском делу Азербејџана на факултетима покрене настава на азерском језику (Азери иначе чине скоро четвртину становништва земље)…

Питања су и како је могуће да је Мехди Каруби, који је на овим изборима освојио само 330.000 гласова, на претходним освојио чак 17 одсто, како је могуће да је Ахмадинежад освојио 57 одсто гласова у Табризу, у делу земље из кога је Мусави пореклом, како је после само две године тешког пораза Ахмединежадових следбеника на локалним изборима дошло до овако спектакуларне победе…

Недостатак информација, мада је широка употреба интернета у Ирану омогућила да ових дана светом круже бројне слике и сведочења, неће помоћи да оно што се у наредном периоду буде дешавало буде јасније. После сваких демонстрација, а није их недостајало, власт је одговарала репресијом, а овакав изазов унутар земље Исламска република није имала од свог оснивања. У Ирану неће бити "леx специалиса", свако поништавање избора тумачило би се као знак слабости, а власти су сигурно свесне да ови избори нису само питање ко ће бити на месту председника, већ много више референдум о власти конзервативаца и антиреформиста чији је симбол Ахмадинежад.

У Ирану се већ годинама осећа у ваздуху експлозивна смеша нада, изневерених очекивања, беса, жеље за већом слободом, нарочито код младих, а седамдесет одсто Иранаца има мање од тридесет година. Иран је социјално и политички дубоко подељено друштво, а поделе не постоје само између "реформиста" и "конзервативаца", већ и између богатих и сиромашних, прве и друге генерације револуционара унутар саме власти… Све те поделе личе на понор и биће потребно право чудо и много добре воље да се без тешких сукоба у наредном периоду превазиђу, без обзира да ли се на изборима десило чудо из вица или је Ахмединежад заиста победио.