Текст у потпуности преузет са портала
недељника "ВРЕМЕ"

Драгољуб Жарковић
Оно мало крупних домаћих капиталиста што их овде има доведени су дотле да размишљају да ли би им, на основу личног богатства, било боље да до краја живота пецају сабљарке на Маурицијусу или да и даље улажу новац у привреду Србије

Описујући прошлонедељни састанак у вили српског пословног клуба "Привредник" на ком су се окупили "представници капитала и рада", један од учесника скупа с богате стране стола, коме је његошевска епика ближа него другим учесницима разговора, мотиве за ово окупљање описао је речима: "То ти је као с јаребицама код Његоша!"

Горски вијенац је ионако пун општих места, па је ту и та прича о јаребицама којом се може сликовито описати невоља која је снашла учеснике скупа у београдској Шекспировој улици – капиталисте и радну снагу.

Сердар Вукота пита саплеменике каква их је то граја спопала. Одговара Вукота Мрваљевић:

"Долеће нам јато јаребицах,
И свакоју живу ухватисмо.
Стога граја стаде међу нама."

А онда "сви из грла повичу":
"Пустите их, аманет ви бози,
Јере их је невоља нагнала,
А не бисте ниједну хватали.
Утекле су к вама да утеку,
А нијесу да их покољете."

Једино што је јасно јесте да су с обе стране стола у "Привредниковој" вили седеле – његошевске јаребице. Невоља их је нагнала да седну за заједнички сто. Капитал се круни, а радничка надница и без ових најављених мартовских поскупљења не може да обезбеди елементарно одржавање стандарда. И једнима и другима гори под ногама.

ОДШКРИНУТА ВРАТА: Зоран Дракулић, власник "Ист поинта", сматра да ће се ефекти економске кризе снажније осетити тек наредних месеци, јер су лоши сви економски параметри који би требало да покажу излазак из кризе. Дракулић каже да су највећи проблеми српске привреде огромна неликвидност, рестриктивна политика банака при одобравању кредита и недостатак инвестиција.

Овај састанак био је уприличен у тренутку када се знало да ће Влада Србије и Народна банка изаћи са неким мерама како би унапредиле пословни амбијент. Рекло би се чак да су учесници скупа куцали на отворена врата, али они су, привредници, добро слутили да ће та врата бити тек одшкринута и да само мали број може да се провуче кроз њих.

Народна банка Србије је прошле недеље, пар дана после састанка у клубу "Привредник", и завршетка треће рунде преговора с ММФ-ом, објавила Нацрт одлуке о смањењу обавезне резерве банака са 45 на 25 одсто за девизну основицу и са 10 на пет одсто за динарску. Мера Народне банке требало би да омогући више кредита за грађане и привреду и њихово постепено појефтињење.

Обавезне резерве банака смањене су са 45 на 25 одсто за девизну и са 10 на пет одсто за динарску основицу.

Потребу да се смањи обавезна резерва навео је и председник Борис Тадић, последњи пут у прошлонедељном интервјуу за "Време", као део новог пакета економских мера, али под условом да се тај новац инвестира у, како је рекао, продуктивне гране привреде.

На 100 евра које дају клијентима, банкари тренутно остављају 45 евра као обавезну резерву код Народне банке. Са тако високом стопом резерве, Србија предњачи у региону и банкари су се жалили да то поскупљује и отежава кредитирање јер њима остаје мање новца на располагању.

Убудуће, према речима вицегувернера НБС-а Бојана Марковића, банке које буду одобравале више кредита издвајаће мање новца за обавезну резерву.

Први коментар банкара био је да је то добар потез, али ће свакако проћи неколико месеци, ако не и цела година, док се не повећа обим кредитирања и док кредити евентулано појефтине.

Економисти примећују да ће банке, на основу овог предлога, имати највише интереса да кредитирају предузећа и куповину станова.

Пошто ће смањење обавезне резерве бити постепено, у централној банци кажу да је избегнут шок на девизном тржишту који би угрозио динар, али и могућност да банке тај новац повуку у своје централе у иностранству.

Процене говоре да ће се на тај начин обезбедити око 1,3 милијарде евра за додатне пласмане у привреду и грађанство, али заинтересоване стране тврде да ће се прави ефекти ове мере осетити тек у 2011. години, а до тада треба да се преживи.

ЧАРШИЈСКА ОГОВАРАЊА: Крупни власници капитала осећају да се држава према њима понаша маћехински и с разлогом се плаше да се преко њихових леђа води популистичка политика која за циљ има сабирање изборних гласова, а не привредних резултата.

О томе сведочи и граја која се дигла након овог састанка као да се догодило нешто потпуно неочекивано. Чула се чак и оптужба да то тајкуни подмићују синдикат да устане против владе.

Састанку су присуствовали у име Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Обровић, Драган Зарубица, Влада Андрић, Душко Вуковић, затим Зоран Маленовић, председник Самосталног синдиката пољопривреде, прехрамбене, дуванске индустрије и водопривреде Србије, Љубиша Несторовић, председник Самосталног синдиката хемије и неметала Србије, и Зоран Вујовић, председник Самосталног синдиката металаца.

Од чланова Српског пословног клуба "Привредник" састанку су присуствовали: Миодраг Бабић, Мирослав Мишковић, Бранислав Грујић, Миодраг Костић, Слободан Петровић, Топлица Спасојевић, Зоран Дракулић, Небојша Шарановић, Драгољуб Вукадиновић и Милан Беко.

То што је Савез самосталних синдиката Србије потписао мир са крупним капиталистима, члановима клуба "Привредник", код многих је, писала је "Политика", изазвало немир. "Свака птица своме јату лети", коментарисао је Бранислав Чанак, председник синдиката Независност, договор у Шекспировој улици о заједничком наступу бизнисмена и представника радника ради решавања најважнијих економских проблема.

"Нашли су се, шта друго да кажем. Једни су се обогатили у време Милошевића, други су били лојални власти, природно је да сад буду на истој страни", рекао је Чанак, који почесто мањак синдикалне репрезентативности надокнађује јаким речима.

Уосталом, како синдикати могу да постигну договор са фирмама у којима синдикално организовање не постоји. Одакле Мирославу Мишковићу синдикат – чуди се у "Политици" Бранислав Чанак.

"У ‘Делти' постоји синдикат наслеђен из ‘Це маркета'", подсећа новинар саговорника.

"Можда, ако је наслеђен. Нека неко проба да оснује нов синдикат у тим предузећима. Пре би у Генералштабу то запосленима пошло за руком", уверен је Чанак.

"Ма, ко каже да немамо синдикате", одговорио је на прозивке Драгољуб Вукадиновић, председник компаније "Металац" из Горњег Милановца. "У компанији на чијем сам челу има 1300 људи, који су чланови СССС-а, и још око 150 присталица синдиката Независност. Није ово никакав фронт, нити пакт, како то новинари називају. Циљ је да заједнички решимо горуће проблеме. Уосталом, идеја је била да се и други синдикати позову на разговор", казао је Вукадиновић.

ПАЛА ТРАЖЊА, ЗНАК СИРОМАШТВА: Најтрезвенији опис тренутне ситуације дао је Мирко Цветковић, премијер Србије, у интервјуу за "Вечерње новости": "Ово је потпуно нови сет економских, овога пута монетарних мера, које у овој години могу да помогну привреди да лакше функционише. Показало се да је тражња робе и услуга дефинитивно пала. Потребна су зато додатна средства која ће бити на располагању привреди", рекао је премијер.

Он је казао да тај пројекат са Народном банком подразумева смањење обавезних резерви за пословне банке које су спремне да обезбеде веће пласмане привреди.

По његовим речима, требало би преиспитати одлуку државе да субвенционише кредите у еврима и окренути се пакетима пословних банака који су намењени кредитирању у динарима, уз оцену да је створен лош однос према националној валути.

Цветковић је казао да је потребно време да се тај однос промени, али да је јасно да држава треба и мора да подржи динар.

Питање је, међутим, да ли крупан приватни капитал у Србији има довољно времена да дочека позитивне ефекте овог заокрета у монетарној политици.

Читавим сетом чињења – на пример, Дулићев закон о трансформацији својине над земљиштем, и нечињења – опадање рејтинга Србије на светској листи економских слобода, оно мало крупних, домаћих капиталиста што их овде има, доведени су дотле да размишљају да ли би им на основу личног богатства било боље да до краја живота пецају сабљарке на Маурицијусу или да и даље улажу новац у привреду Србије.

Они имају осећај да су жртве владине политике око очувања макроекономске стабилности, ништа мање него радници које запошљавају и који из месеца у месец живе све лошије.

Радо наводе примере из светске праксе где привредне теме и интерес домаћих фирми и крупног капитала доминира над политичким питањима. Кад се наши, на пример, сретну с Ангелом Меркел, кажу, на врху наше листе тема разговора је Косово, европске интеграције, па тако редом. А код ње је на врху једном РТЛ, други пут Дојче Телеком, а сад вероватно WАЗ…

Привредници и синдикалци дали су влади јасан сигнал: привреда је у колапсу. Влада је одговорила. Мало ко је задовољан.