Tekст у потпуности преузет са портала
листа "ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ"

НИЈЕ реално да цео западни Балкан уђе у ЕУ до 2014. Не желим да лицитирам датумима, али мислим да је за Србију много реалнији рок од седам-осам година, под условом да се максимално фокусира на европске интеграције и да се отклоне све препреке на том путу - каже у интервјуу за ”Новости” Стивен Вордсворт, британски амбасадор.
На питање да ли су реалне прогнозе о добијању статуса кандидата за чланство до краја године, амбасадор Вордсворт каже:

- Тешко је рећи, мислим да је много извеснија 2011. Што се нас тиче, били смо још у децембру спремни да отпочнемо процес ратификације ССП и ваш захтев могао би одмах да буде прослеђен Европској комисији, јер ми у Британији на то гледамо као на технички, не политички корак. Али, тог мишљења није и свих 27 чланица ЕУ и може се очекивати да ће процес ратификације ССП највероватније почети у јуну, под претпоставком да Србија одржи свој добар ниво сарадње са Хашким трибуналом.

* Да ли ће Србија морати да призна Косово и да уђе у НАТО да би постала члан ЕУ?

- Нико не тражи од Србије да призна Косово. Знамо шта каже ваш устав и разумемо позицију владе у Београду. Ни улазак у НАТО није услов за у ЕУ. Уосталом, има чланица Уније које нису у НАТО.

* Зар нису поруке ”прихватите Косово за суседа” само увијена форма захтева за признавање независности?

- Понављам, нико не тражи да Србија призна независност Косова. С друге стране, Европа не жели ”црне рупе” у региону и свих 27 чланица ЕУ се слажу да та територија, у неком облику и форми, такође једног дана треба да буде у ЕУ.

* Виде ли се у Европи већ сада назнаке тог ”облика и форме”?

- Као што је приликом своје недавне посете Београду баронеса Ешдаун пренела локалним лидерима, у ЕУ преовлађује став о европској перспективи Косова, а како ћемо то постићи, то у овом тренутку ни сами не знамо. Волели бисмо да Србија подржи ту перспективу, да ради са ЕУ, са суседима, као и са српском заједницом на Косову, како би се цео регион кретао напред.

* Какву одлуку МСП у вези са Косовом очекујете?

- Претпостављам да мишљење суда неће бити сто одсто на једној или другој страни, већ негде у средини.

* Може ли мишљење у корист Србије да утиче да Британија и друге земље промене одлуку о признавању КиМ?

- То се неће догодити. Велика већина држава у Европи признала је Косово - више од 60 одсто чланица ОЕБС, више од 70 одсто чланица Савета Европе и преко 80 одсто чланица ЕУ. Република Косово је као независна држава постала чланица ММФ и Светске банке, уз подршку око 60 одсто свих чланица УН. Потпуно је нереално очекивати да се све ово окрене уназад. Уосталом, то је само саветодавно мишљење, не одлука која правно обавезује. Не могу говорити у име свих 65 земаља које су признале Косово, али сам сигуран да 22 чланице ЕУ неће променити своје позиције.

* Хоће ли Британија подржати Београд уколико затражи гласање у УН о обнављању преговора о Косову?

- Покушај отварања преговора о статусу је потпуно нереалан. Тако нешто би водило само ка стерилној конфронтацији, која није ни у чијем интересу. Разговори између Београда и Приштине су потребни, али не о статусу и признавању, већ о томе како да се реше многобројни проблеми и да се људима који живе на КиМ обезбеди бољи живот. Ово не мора да подразумева формално признавање.

* Будући да и у ЕУ не крију забринутост због корупције, криминала и свега онога што се дешавало на КиМ у последње две године, сматрате ли да је признавање Приштине била грешка?

- Не, јер тада није било алтернативе и једино могуће решење је било да подржимо независност Косова. Иако је било доста напретка у последње две године, не кажем да су проблеми на Косову у потпуности решени. Чека нас још много посла.

* Да ли ћете подржати план Питера Фејта за интеграцију севера Косова под приштинске институције?

- У Србији је та стратегија презентована као прилично радикалан документ, али њени основни елементи су оно око чега би се већина сложила: унапређење рада локалне администрације, правосуђа, полиције, како би се постигла дуготрајна стабилност, привукле инвестиције и отворила нова радна места.

* Срби се, ипак, жестоко противе том плану...

- Морамо пронаћи решење које одговара и њима, не кажем да је овај план једини одговор. Знамо да Срби са севера Косова хоће јаке везе са Србијом, и то није спорно. Али, паралелне институције не могу да функционишу и обе стране морају да седну и пронађу решење које одговара свима.

* Многи страхују од косовског сценарија на југу Србије?

- То се неће догодити. Југ Србије остаје у Србији, нема цртања нових граница. Кад год одем на југ, и неко помене идеју поделе или размене територија, поручујем им да за то не постоји никаква међународна подршка и да на то забораве, јер је њихова будућност у Србији.

* Да ли је и доношење резолуције о Сребреници наша обавеза на европском путу?

- То је иницијатива председника Тадића и ми је поздрављамо. МСП је масакр у Сребреници означио као геноцид и зато је значајно што су српске власти донеле ову одлуку како би показале да осуђују то што се догодило.

* Опозиција јача фронт за ванредне изборе. Како гледате на то?

- О изборима треба да одлуче грађани, али нисам сигуран да Србија себи може да дозволи толики губитак драгоценог времена. Били бисмо срећни да видимо актуелну владу на власти до краја мандата 2012.

НЕПОТРЕБНА ПАРАНОЈА ОКО ”ПРИЈАТЕЉА”

* Да ли је циљ удружења ”Пријатељи Санџака”, чији је члан и Британија, само пружање економске помоћи овом делу наше државе или се иза тога крију и неки други, политички мотиви?

- Око овога се беспотребно ствара параноја у неким средствима информисања. Многе земље, чланице ЕУ, међународне организације спроводе разне програме помоћи у Санџаку. Зато смо пре извесног времена одлучили да успоставимо бољу координацију. На амбасадорском нивоу, али и на нижим, радним нивоима срећемо се сваких неколико месеци, размењујемо белешке, разматрамо пројекте... То је потпун отворен процес, многи пројекти раде се у сарадњи са владом у Београду или са локалним властима. Сличну групу имамо и за југ Србије. Прошле недеље сам посетио тај део Србије са министром Марковићем, који је добро упознат с тиме шта радимо.

О ВИЗАМА 2011.

* Могу ли грађани Србије да очекују укидање британских виза?

- Наредна процена имиграционог ризика, коју радимо сваке четири године за све државе света, долази на ред 2011. Надам се, када будемо видели како функционише шенгенска либерализација, да ће наши званичници предложити да и Британија грађанима Србије укине визе.