У интересу је Србије да озбиљније и са више аргумената и стручних процена прати дешавања у и око НАТО алијансе, закључак је учесника конференције Хајде да разговарамо о НАТО, коју је 29. јануара у београдском Медија центру организовала невладина организација Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС).

На скупу је било присутно седамдесетак учесника, представника Министарства иностраних послова Републике Србије, чланова породица неких од жртава НАТО бомбардовања 1999, представника НАТО, држава-чланица Алијансе, држава западног Балкана и Русије, невладиног сектора, међународних организација, академске заједнице Србије... Реч је о првом скупу на коме се разговарало о односима Србије и НАТО алијансе, коме су присуствовали и заговорници уласка Србије у НАТО и они који су против тога. Скупу нису присзуствовали представници Министарства одбране Републике Србије.

Избегавање разговора о НАТО начин да се заобиђе одговорност

Јелена Милић, директорка Центра и уводничарка скупа истакла је да је НАТО и политички, а не само војни савез, како се то у Србији неретко пласира, савез стабилних и развијених демократија са етаблираном владавином права и високим степеном заштите људских права њихових грађана. Она је нагласила да је циљ скупа да у расправу о НАТО унесе што више чињеница јер, према њеним речима, тренутно нема праве, на чињеницама засноване, дискусије о односима Србије и НАТО и безбедносним интересима и потребама Републике Србије.

- Имајући у виду да је НАТО и регионални савез и да Србија припада географски евроатлантском региону, неодговорно је не пратити помно шта се у њему и око њега дешава, без обзира да ли је време или није да се разматра учлањење у НАТО - оценила ја Милић. Она сматра да би Србија требала да постане чланица НАТО, и да јесте време да се о томе разговара, јер је и НАТО актуелизовао питање проширења на западни Балкан. Сам процес приступања у Алијанси треба искористити да се настави процес демократизације Србије, пре свега стављања војних и безбедносних служби под пуну демократску и парламентарну контролу, нагласила је она.

- Српска политичка елита покушава да тему приступања Алијанси стави под тепих, и тако спречи разговор о овом важном питању, зато што се то коси са јединим истинским приоритетом власти - одбраном Косова. У овоме јој је донедавно помагала и западна међунродна зајденица, пре свега због немања јединственог става о статусу Косова. То је резуртиларо нетранспарентним процесом приближабања и сарадње, коме услов није био демократска контрола над војним и обавештајним службама, што никако није добро - оценила је Милић.

- Није добро да се став политичке елите, а самим тим и јавног мњења о уласку Србије у НАТО мења на сваких неколико година. Он је у последње време „омекшан“ изјавама министра одбране Драгана Шутановца, али се додатно заоштрио после става шефа Међународне канцеларије за Косово, Питера Фејта о управљању севера Косова. Имајући у виду да је Србија недавно поднела захтев за чланство у ЕУ, сматрам да је важно да се у српској јавности много темељније разматрају односи европских безбедносних структура и НАТО. Потребно је отворити и ширу расправу о бомбардовању 1999. године, са много више чињеница и разматрања валидних и могућих алтернатива спречавању масовног кршења људских права на Косову. Бомбардовање је било нелегалан али легитиман чин - нагласила је Милић.

Историја је показала да се савези мењају. И Јапан и САД су у другом светском рату били у страшном сукобу који је окончан атомским бомбама, али су релативно брзо после тога нашли начин да у савезништву артикулишу зајендичке безбедносне интересе... Државе одлуке морају да доносе на основу интереса народа, не на основу емоција. Бомбардовање се у Србији злоупотребљава, без разматрања свих чињеница, користи као ултимативни разлог не само да се не размишља о пиступању Алијанси већ да се о њој уопште и не говори. Разлоге таковом приступу, који се врло ефектно намеће српској јавности, треба тражити у чињеници да се тако са дневног реда склања и питање одговорности домаћих актера, такође, одговорних за бомбардсовање и за жртве тог чина. Знало се унапред да ће зграда РТС бити бомбардована. Ко је у Србији одговоран за то што су људи ипак погинули? Страх да ће приступимо НАТО наши момци одмах ићи у Авганистан не пије воду. Ту одлуку треба да донесе искључиво Србија. С друге стране, исти ти који то потежу као главни аргумент не постављају питање зашто су наши младићи гинули у бесмисленим ратовима у Босни и Хрватској, почетком деведесетих. Не, они су се јасно залагали за те ратове. Зашто се не питају ко је одговоран за убиства војника у Топчидеру, за убиства војника у Лесковцу. У току мира, на редовном одслужењу војног рока.

Националну стратегију анализирају Милошевићевио кадрови

Мирослав Хаџић, председник управног одбора Центра за цивилно-војне односе, говорећи о српским апоријама о НАТО и демократској контроли војних и обавештајних снага, рекао је да у овом тренутку у Србији постоје три групе погледа на чланство Србије у НАТО.

- Први је што владајућа и интелектуална елита 20 година избегавају причу о НАТО, други што оптужујемо НАТО за дупле стандарде које и сами примењујемо, и трећи што се питање чланства користи у дневно-политичке сврхе - објаснио је он.

Говорећи о реформи сектора безбедности у Србији, Хаџић је оценио да је завршена прва фаза и да сада треба прећи на другу фазу која подразумева промену система вредности, јер није довољно само извршити професионализацију војске.

Према његовим речима, то се не може постићи без озбиљног разговора о томе шта Србија хоће у међународној безбедносној сарадњи и како ће дефинисати свој однос према НАТО. У Србији нема жеље да се стратешки анализира национална безбедност. Стратегија о томе се прави без академске заједнице. Пишу је службеници и то исти они који су били код Милошевића. Парадокс је да не желимо у НАТО а хоћемо у стратешке односе са САД, Великом Британијом и осталим силама које су чланице Алијансе - рекао је Хаџић.

Нови стратешки концепт Алијансе

Јан Влковски, представник политичког одељења Амбасаде Републике Чешке, чија је земља НАТО контакт у Србији, присутнима је представио резултате напора да се војна сарадња Србије и Алијансе побољша. Публикације, семинари, усавршавања наших војника у Чешкој и Белгији, како је истакао, били су веома успешни. Главна тема јавне дипломатије ове године биће Нови стратешки концепт Алијансе, најавио је Влковски.

Усклађивање спољне политике Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ

Чланство у НАТО није услов за улазак у Европску унију, али Брисел би желео да Србија спољну и одбрамбену политику усклади са новом политиком ЕУ у тим областима, изјавио је представник Делегације ЕУ у Србији, Томас Њоки.

- Чланство у НАТО није услов за чланство у ЕУ, јер постоје државе које су чланице ЕУ, а нису чланице НАТО, и то је чињеница, али те две организације деле исте вредности попут демократије и владавине закона. Не можемо све сами. Пример је операција Конкордија у Македонији, где је ЕУ успешно користила НАТО ресурсе за решавање кризе. Требају нам партнери. Пре свега појединачне земље, али и НАТО, ОЕБС, УН и други - сматра Њоки. Он је оценио да се у Србији мора одржати дебата о будућим геополитичким алијансама земље, те да ће услов за чланство у ЕУ бити „постепено усклађивање спољне политике Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ“.

Партнерству за мир није довољно

Представљајући политичке односе Србије и САД, као и безбедносну и војну сарадњу две земље, Дебора Менути, шефица политичког одељења амбасаде САД у Србији, рекла је на скупу да наша земља треба сама да одлучи да ли жели да буде чланица НАТО или не, али је навела да није тајна да америчка Влада жели да Србија постане чланица Алијансе. „Неки сматрају да је чланство у Партнерству за мир довољно, али оно не допушта учешће у доношењу одлука. Надамо се да ће Србија једног дана тражити чланство у НАТО. Сјдињене Државе подржавају европске интеграције Србије, јер НАТО и ЕУ представљају два основна стуба европске безбедности. Војска Србије и Национална гарда Охаја, од 2006. сарађују на разним пројектима, укључујући и хуманитарне, и захваљући томе достигнут је одређени ниво интероперабилности, односно усклађивања функционисања система одбране“, рекла је Менути, указујући и на економску компоненту Алијансе у државама-чланицама, посебно са аспекта сигурности и безбедности која је важна за потенцијалне инвеститоре у Србији.

Алијанса не може сама да чува безбедност света

- Када се у НАТО расправља о Србији, коментари су увек позитивни. Сви очекују додатни корак напред ка нама - поручила је Деспина Афентоули, регионална координаторка за Евроазију НАТО одељења за јавну дипломатију.

- Надамо се да ће садашње вођство Србије да одговори на ове позитивне сигнале - истакла је Афентоули која је представила и процес израде новог стратешког концепта НАТО. Како је објаснила, циљ промена је да НАТО учине активнијом организацијом и нађу начин како да сарађују са осталим савезима и организацијама, јер Алијанса не може сама да чува безбедност света. Стратегија обухвата и напоре да се изграде добри односи са земљама партнерима, али и онима које не желе да приступе НАТО. Дискусија о односу са Русијом је, каже, посебно добила замах и чека се да се јасно види докле ће Русија напредовати у сарадњи са НАТО.

Цивилно становништво примарна и циљана жртва „нових ратова“

Професорка Факултета за безбеднонст Београдског универзитета, Драгана Дулић је у свом излагању о Хуманитарним интервенцијама и одговорности за заштиту истакла да „нови ратови“ производе тзв. сложене хуманитарне емергенције или вишеструке кризе у којима је цивилно становништво примарна и циљана жртва, приближно око 90 одсто укупних жртава, уз масовно и тешко кршење људских права која се пре свега односе на живот и физички интегритет не-бораца. Дулић је нагласила да је дилема са којом се суочава међународна заједница у овим ситуацијама дубоко моралне природе: да ли треба препустити актерима ових ратова да врше такве страшне, неизрециве зулуме над становништвом (као у Руанди, када су припадници племена Хуту за месец дана поубијали 800.000 цивила из племена Тутси, или у Сребреници, чије се жртве још пребројавају иако је 7.000 већ идентификовано)? Да ли у име принципа немешања у унутрашње ствари неке земље треба препустити њеној влади да решава хуманитарну катастрофу праћену сложеним политичким емергенцијама, иако је она неспособна за то или невољна да делује јер се приклонила једној страни у сукобу? Дулић је подсетила да се стално морамо питати да ли поштовање универзалних људских права важи за све, без изутетка?

Министарство одбране скрива истину о погибији 16 радника РТС

У дискусији је учествовала и Жанка Стојановић, мајка Небојше Стојановића, једног од погинулих радника РТС у бомбардовању НАТО 1999. Она је оптужила власти у Србији, пре свих Министарство одбране и Војску Србије, да скривају истину о околностима под којима је погинуло 16 радника државне телевизије.

- Министарство одбране крије доказе о нападима на зграду РТС. Режим Слободана Милошевића је знао да ће се тај напад догодити, али је одлучио да жртвује раднике који су те ноћи били у згради. Поздрављам улазак Србије у НАТО како би се успоставила ефективна контрола над војним структурама, што је услов за демократизацију - мишљења је Стојановић, која је затражила од НАТО да помогне породицама жртава у откривању истине о нападу на зграду РТС, 23. априла 1999. године, односно, да им достави документе и доказе како су и када Милошевићеве војне структуре могле доћи до података о избору циља и времену напада на РТС. Према њеним речима, одлука НАТО да помогне породицама жртава у потрази за истином служила би на част западном војном савезу.

Укинути Декларацију о војној неутралности

Учествујући у расправи Влајко Сенић, народни посланик Г17 плус, рекао је да је неопходно урадити анализу како би се народу показале економске предности чланства у НАТО.

- Румунија, Бугарска, Словенија... у ЕУ су ушле тек пошто су се придружиле НАТО. Треба да се угледамо на њих. Стране инвестиције ће расти уколико постанемо део војне алијансе. Резолуција о неутралности је донета у посебном политичком тренутку и није међународно призната и зато је треба укинути, па тек онда организовати референдум о чланству у НАТО, јер је она први корак да се не уђе у НАТО - рекао је посланик Г17 плус. Он је, стога, најавио да ће покренути иницијативу за укидање те декларације. Сенић је присутнима пренео да је Декларација о војној неутралности децембра 2007. донета као плод договора појединих партија на власти да је „за почетак потребна победа (Бориса Тадића) на председничким изборима, а да ће се Декларација о војној неутралности касније лако променити“.

- Ако одлучимо да постанемо део савеза, то ће бити последња тачка раскида са Милошевићевом политиком а уколико не, остаћемо просечна земља на Балкану која није искористила своје капацитете. Прича о жртвама бомбардовања је лажна демагогија - закључио је Сенић.

Србија је увек на страни савезника

Председник Балканског Фонда за демократију, Иван Вејвода осврнуо се на расправу о односу НАТО и Русије. „Однос Русије и НАТО није ни мало једноставан, али неки Руси мисле да могу себе да виде као део Алијансе. Ми морамо да се угледамо на бивше земље СССР. НАТО није савршена организација, већ упитна, али се Француска, ипак, вратила у њу, што нешто говори. Десиће се да Босна уђе пре нас и тако имамо Републику Српску у Савезу, а ми да не будемо. Србија је увек била на страни савезника“, рекао је Вејвода.


У расправи на скупу говорили су многи учесниици, међу којима и професор Светозар Стојановић, потписник апела групе грађана за расписивање референдума о уласку Србије у НАТО, и Живорад Ковачевић, председник Европског покрета у Србији, који су изнели различите процене о интерсима Србије и корацима које она треба да предузме у будућности.

Говорећи о односу Србије и НАТО, Милан Карагаћа из Форума за међународне односе оценио је да је сваки облик изолационизма лош и да је за Србију све боље од неутралности.

Милан Јовановић, директор Форума за безбедност и демократију, оценио је да је уочљив тренд у већини домаћих медија да овдашњу јавност одврати од било какве позитивне перцепције о НАТО савезу, а поготово његове суштинске везе стратешког партнерства са Европском унијом.

Дуг западне међународне заједнице демократској Србије

- Ако нас је бомбардовала због одметнуте војске и служби које су чиниле масовна кршења људских права, онда нам западна међународна заједница дугује бар толико да нам помогне да се кадрови прочисте и војска и службе ставе под контролу, како је то случај и у земљама-чланицама Алијансе. Ако се то не деси, моћи ће са разлогом да се сматра како су нас и бомбардовали и у НАТО позивају из својих партикуларних интереса. Морају нам помоћи да откријемо ко је све крив за Батајницу, РТС, Топчидер, Лесковац и болницу „Драгишу Мишовић“, да споменем само неке - рекла је Јелена Милић.

Милошевићев режим знао је да ће се напад на зграду Радио-телевизије Србије догодити

- Министарство одбране крије доказе о нападима на зграду РТС. Режим Слободана Милошевића је знао да ће се тај напад догодити, али је одлучио да жртвује раднике који су те ноћи били у згради. Поздрављам улазак Србије у НАТО како би се успоставила ефективна контрола над војним структурама, што је услов за демократизацију - рекла је Жанка Стојановић.