Tekст у потпуности преузет са портала
листа "ПОЛИТИКА"

Сваки разговор о Србији и теми евроатлантских интеграција или НАТО чланства требало би и водити и вредновати пре свега по томе како он утиче на ток и брзину приближавања Србије ЕУ и на безбедност и стабилност земље.

У том контексту подсетио бих да је Форум за безбедност и демократију (ФБД), само неколико месеципошто је Коалиција ЗЕС-аобразовала садашњу владу, на десетак најважнијих адреса упутио писмо-платформуо важности расправе о безбедноснимтемама.

Било је то на почетку расправе и уочи доношења стратешких докумената о националнојбезбедности и одбраниСрбије. Осим министра одбране ниједан други министар,ни челник владинихинституција, а ни тадашњи начелник Генералштаба,за којег се све доскора сматрало да је изразити заговорник евроатлантског опредељења, нијени потврдиопријем тог текста.

Дакле и тада смо нагласили важност утврђивања и питање квалитета односа Србије према Европској безбедносно-одбрамбеној политици (ESDP) која је интегрални део Заједничке спољнополитичке и безбедносне политике ЕУ (CSFP).

Посебно смо нагласили питање важности сагледавања спремности и пристајања Србије на комплементарност са концептом Европског безбедносно-одбрамбеног идентитета (ESDI) који се развија у оквиру НАТО-а и предлагали да се свестрано без идеологизовањаразматрају виђења и однос Србије као будуће чланице ЕУ са НАТО-ом, пре свега у контексту његовог стратешког и других партнерстава са ЕУ.

И данас сматрам да се само тако могла обезбедити продуктивна одрживост и изводљивост усвојених стратешких докумената за безбедност и одбрану Србије, као и да се само тако може избећи приступ тзв. безбедносном аспекту који негативно утиче на ток и брзину европске интеграције Србије.

Да бисмо проширили аспекте информисаностио ,,НАТО-теми”прошле године смо објавили и ,,Приручник за НАТО”, и као књигу и у електронском облику на нашим интернет-страницама. Скоро годину дана с несмањеним интензитетом управо то електронско издање је најпреузиманије штиво са сајта. Занимљиво је да се посебно преузимају ониделовикњиге који говоре о практичним аспектима НАТО-чланства – например оенергетској безбедности, ваздушном саобраћају или опривредној и научној сарадњи и могућностима стручног усавршавања.

Данас се,нажалост,обистињује страховање да би недовољна заинтересованост владинихинституција за ,,НАТО тематику”моглада отворипростор за наступ заговорника идеолошких наслеђа и оптерећења из наше лоше прошлости, да се иницијатива препусти људима осведочених способности да Србију и њене грађане убеђују, па и залуде, како су осећања и инатправе српске особине, уместо рационалности и прагматичности.

Зато ФБД заступа становиште како Србија на путу ка ЕУ данас изискује другачији приступ и атмосферу којиби требало да претходе свакој озбиљној расправи, па и о евроатлантској интеграцији и чланству у НАТО, а поготово референдуму – осим ако његов исход, што у Србији не би било први пут, није одређен или задат унапред.

Зато и наглашавамоодговорност власти, а посебно коалиције ЗЕС-а,за опасност да доспемо у ситуацију да оно што не уђе наврата улази кроз прозор и у којој се здраво за готово признају и опредељења за Србију у ЕУ и од људи који рачунају да ће Србија бити вечити кандидат за кандидата за Европску унију.

На крају, чланство у НАТО није услов за чланство у ЕУ, али је врло добра препорука. Ауслучају Србије и у Србији каква је данас, као и у случају Хрватске, опредељеност за НАТО представља и неку врсту додатне гаранције непревртљивости у погледу политичког и идеолошког опредељења за вредности на којима почива ЕУ. О Санадеру могу данас да пишу шта хоће, али он је ту гаранцију Хрватској обезбедио. Исто тако и не мање важно, у случају нешто дужег чекања на чланство у ЕУ, таква гаранција може, као за Турску например, да буде још значајнија у погледустабилностии сигурностидо које је стало капиталу и инвеститорима.

Директор Форумаза безбедност и демократију
Милан Јовановић
[објављено: 05/02/2010]