Европска комисија подржала је план грчке владе за драстично смањење буџетског дефицита током наредне четири године.

У Европској комисији су закључили да су циљеви које је поставила влада у Атини "достижни, али тешки".

Званичници Европске уније ће, како је речено у Бриселу, пажљиво и редовно пратити настојања Грчке да се смањи јавна потрошња и спроведу корените економске реформе те да ће од Атине тражити додатне мере уколико предложени план акције не буде осигурао жељено смањење буџетског дефицита.

Грчки премијер Јоргос Папандреу претходно је саопштио нове владине мере штедње чији је циљ, како је рекао, да се обузда растући државни дуг земље и спречи економска катастрофа у Грчкој која је "на ивици понора".

Најављене мере обухватају смањење плата у јавном сектору, поскупљење горива и хајку на оне који избегавају плаћање пореза.

Папандреу је рекао да је влада под све већим притиском Европске уније да смањи буџетски дефицит земље, а раднички синдикати су за идућу недељу најавили штрајкове.

Укупни државни дуг Грчке превазилази износ БДП-а, а кредитни рејтинг земље је све нижи. Као чланица еврозоне, Грчка има обавезу да задржи буџетски дефицит у оквиру три одсто БДП-а, а он је тренутно четири пута већи од те границе - коју, истина, не поштује - иако у блажој форми - ни један број других чланица еврозоне.

Грчки огранак организације "Транспаренси интернешенел" упозорава на велике размере корупције и утају пореза као на важне факторе који су довели Грчку у лоше финансијско стање у каквом се данас нашла.

Болна криза на помолу

Док већина европских земаља говори да почиње да излази из рецесије, Грчкој тек предстоји болна криза.

Јанис Варуфаркис, професор економије на Атинском универзитету, рекао је ББЦ-ју да "фискална криза" у Грчкој тиња већ годинама, али да су је претходне владе прикривале.

"2007. године постало је више него јасно да су пројекције претходних влада биле врло непрецизне. На пример, дефицит у државним болницама није био укључен у књиговодствене извештаје, већ издвојен - а тај дефицит чини врло велики део трошкова тако мале државе као што је Грчка", каже он.

У недељу је одржан ванредни састанак грчких званичника из финансијског сектора и банкара, на којем се разговарало о дужничкој кризи земље.

Актуелна социјалистичка влада у Атини је у децембру већ представила мере за смањење дефицита - међу којима је и смањење јавне потрошње за десет одсто.

Влада нема новца

ББЦ-јев дописник у Атини истиче да је грчка влада у незгодном положају јер је освојила власт поршле године обећавајући веће плате и друштвену потрошњу, а данас једноставно нема новца да испуни обећано.

Пред састанак Европске комисије у среду, посвећен антикризном програму грчке владе, у еврозони су се чули чак и предлози о формирању плана и фондова за спас грчке економије како би се избегла могућа дестабилизација евра, валуте која се користи у 16 земаља ЕУ.

Међутим, један од оснивача Европске централне банке (ЕЦБ), професор Отмар Исинг, упозорио је да би свака помоћ европских финансијских институција заправо поткопала напоре које данас улаже влада Јоргоса Папандреуа да извуче земљу из кризе.

"Реформе које су потребне донеће "крв и сузе", али без њих Грчка неће никад изаћи из тешкоћа у које је запала. После вишегодишњег кршења правила, варања на економским показатељима и финансирања како јавне тако и приватне потрошње државни дуг је постао огроман, и Грчка мора да се окрене у другом правцу. За то не постоји алтернатива", каже Исинг.

Упозорења је било и раније

Професор Исинг замера Европској комисији што није детаљније контролисала стање у Грчкој када се сазнало да су у извештајима из те земље економски показатељи намештани, и додаје да је ЕЦБ често упозоравала европске политичаре на стање грчке економије.

У самој Грчкој, почетак строжијег убирања пореза и све мања потрошња дочекани су протестима сељака који траже пореске олакшице и субвенције, и прете штајком, као и сличним потезима радничких синдиката.

ББЦ-јев дописник у Атини каже да ће спровођење владиних мера за опоравак појачати сумње Грка у способност владе да измени дубоко укорењену "културу" бирократизма и корупције.

Истовремено, истаживања показују да велики број Грка прихвата потребу за таквим строжијим мерама.