Tekст у потпуности преузет са
портала листа "ДАНАС"

Аутор: Мирјана Р. Миленковић - Игор Живановић
Београд - Чланство Србије у НАТО је прворазредан национални и државни интерес. Србији само користи чланство у водећем војном и политичком савезу савременог света, у коме се све одлуке доносе консензусом. То значи да Србија својим не, својим ветом, може да спречи сваку акцију Алијансе која би, по нашој процени, била противна српским државним и националним интересима. Бирамо између ово двоје - да будемо за столом који одлучује или да будемо аутсајдер о коме се одлучује без њега.

Чланство у НАТО доноси политичку стабилност, раст страних инвестиција и пречица је ка чланству у ЕУ - каже за Данас Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, поводом иницијативе 200 јавних личности да се што пре распише референдум о уласку Србије у НАТО и њиховог става да би било „неразумно и погубно“ уколико би земља постала чланица јединог преосталог војног савеза.

Вук Драшковић каже да је против расписивања референдума, „јер политичка елита мора да зна све што народ не зна, јер му није ни казано“, и дужна је да у име грађана преузме одговорност.

Драшковић каже да се мора знати да ако нам је, због бомбардовања 1999, НАТО непријатељ, онда нам је непријатељ и ЕУ.

- Како то да хоћемо да се учланимо у једну наводно непријатељску алијансу, која се зове ЕУ, а нећемо да се учланимо у ту исту непријатељску алијансу, којој је име НАТО (ЕУ плус САД)?“, пита лидер СПО.

Нада Колунџија, шефица посланичког клуба За европску Србију, каже да је иницијатива 200 јавних личности „ничим изазвана“, јер прича о Алијанси није ни у фокусу Владе и владајуће коалиције.

- Србију нико не условљава да уђе у НАТО, нити јој ико сада то нуди. Актуелизовање приче о Алијанси у овом тренутку је политичка манипулација и измишљотина ДСС. У недостатку других политичких тема и иницијатива, ДСС вештачки жели да наметне тему НАТО, како би се одржала у политичком животу - тврди Колунџија за Данас и подсећа да су функционери те странке Војислав Коштуница, Слободан Самарџић и Александар Никитовић једини активни политичари на поменутом списку 200 јавних личности.

Слично мисли и Сузана Грубјешић, шефица посланичког клуба Г17 плус, која каже да је ову петицију званично покренуо Фонд Слободан Јовановић, иза којег стоји ДСС, која је била и иницијатор изјашњавања о војној неутралности у Скупштини Србије. Грубјешићева за Данас наводи да је легитимно право ДСС да тражи расписивање референдума о НАТО, али да за то не постоји конкретан повод.

- Ми у Г 17 плус сматрамо да је време за отварање дебате о европским и евроатлантским интеграцијама, како би се коначно сазнало куда Србија заправо жели да иде - истиче Грубјешићева.

Др Бошко Мијатовић, економиста и један од потписника петиције за расписивање референдума, сматра да иницијатива 200 јавних личности није исхитрена. Он напомиње за Данас да су грађани Србије подељени на оне који су за и против НАТО, али и да су све гласније странке попут ЛДП које заговарају прикључење Србије том савезу.

- Различите изјаве српских званичника изазивају забуну у јавности, а неке од тих изјава косе се са скупштинском Резолуцијом о војној неутралности. Одлука о уласку Србије у НАТО никако не сме бити препуштена институцијама, странкама или појединцима, који тај читав посао желе да заврше на брзину, већ одлука мора бити донета на референдуму. Србији је довољно учешће у програму Партнерство за мир - сматра Мијатовић.

На питање да ли је као економиста израчунао какви би били финансијски ефекти од уласка у НАТО, Мијатовић каже да нико у Србији није правио такву рачуницу.

- Јасно је да би Војска Србије за модернизацију сопствене војне опреме, прилагођење НАТО стандардима и њиховој технологији, морала да издвоји више од милијарду евра. То би подразумевало нове авионе, тенкове, оружје - каже Мијатовић.

Срђан Богосављевић, директор Стратеџик маркетинга, каже за Данас да је информисаност грађана о НАТО мала, да не знају шта је у ствари Алијанса, као и да не знају која је разлика између тог савеза и Партнерства за мир. Према његовим речима, око 50 одсто грађана се противи уласку Србије у НАТО, мада велики број људи нема никакав став о томе.

- Став грађана је формиран на основу емоционалног односа према бомбардовању 1999. године, а не на основу било каквог знања о овом војном савезу - наглашава Богосављевић.

Наш саговорник наводи и да се опредељеност грађана за неку политичку опцију у Србији не заснива на њеном односу према НАТО.

- Мање странке, попут ЛДП, могу да дозволе себи да проблематизују ту тему, али велике партије не могу да играју на ту карту - оцењује Богосављевић.

Ђорђе Поповић из Центра за цивилно-војне односе каже за Данас да референдум за прикључивање НАТО треба расписати, али тек у оном тренутку када грађани буду потпуно информисани шта доноси чланство у тој организацији.

- Проблем је што нико није направио озбиљну процену користи коју би Србија имала уласком у Алијансу, а пре тога је илузорно било шта одлучивати. НАТО се не односи само на проблеме безбедности, већ обухвата и сарадњу на другим пољима, као што су наука или пољопривреда - истиче Поповић.

Према његовим речима, НАТО би Србији осим стабилности донео и поделу одговорности за одбрану. Али, управо је то аргумент противника прикључења, јер би у том случају српски војници били укључени у неке војне акције у којима иначе не би учествовали. Ђорђе Поповић на овакве аргументе одговара да се одлуке у НАТО доносе консензусом и да нико не може да натера државе да учествују у нечему што не желе.