Tekст у потпуности пеузет са портала
листа "ДАНАС"

Аутор: Проф. др Зоран Ивошевић
Општи избор судија је завршен. Резултати су познати. Разлози нису. Слутим да суу монтажи. Док она траје, реч треба да чека. Моја неће, јер је покрећу мане које се виде „из авиона“.

Мане се простиру у два правца: према онима који су бирани и према онима који су бирали.

1. Кад је реч о онима који су бирани, неке судије су реизабране а није требало, док неке нису реизабране а требало је.

Међу реизабраним, има оних који су: учествовали у изборним крађама, угађали дневној политици, били у сукобу интереса, завршавали мали број предмета, имали велики број укинутих одлука.

Међу нереизабраним, има оних који су: изузетно успешно судили, били ефикасни, ажурни, савесни, посвећени позиву. Њима је каријера прекинута због брака са адвокатом. Та околност, која иначе није предвиђена као сметња, коришћена је селективно и непринципијелно. Селективно, јер и међу реизабраним судијама има оних који су у браку са адвокатом. Непринципијелно, јер ниједан судија није остао нереизабран зато што је у браку са јавним тужиоцем или његовим замеником, који учествују у поступку као и адвокати.

Наравно, међу нереизабраним судијама има доста и оних које није требало бирати. Због њих не боли глава. Због оних напред, боли.

2. Кад је реч о онима који су бирали, мора им се замерити озбиљно кршење прописа:

Преурањено конституисање Високог савета судства. - Према члану 55. став 1. Закона о Високом савету судства, конститутивна седница Савета требало је да се одржи у року од седам дана после избора свих изборних чланова. Међутим, одржана је пре избора чланова из реда адвоката и професора правног факултета.

Рад Високог савета судства у непотпуном саставу. - После превременог конституисања, Савет је радио без члана из реда адвоката и члана из реда професора правног факултета. Њима је ускраћено право да расправљају о кандидатима за судије и да износе предлоге, мишљења, аргументе и противаргументе, чиме је повређен члан 5. Закона о Високом савету судства. Члан из реда адвоката је, пред само одлучивање ипак изабран, али незаконито: није га предложила Скупштина адвокатске коморе, како је требало по члану 36. став 1. Закона, већ Управни одбор. Члан из реда професора уопште није изабран, јер је Народна скупштина, процењујући аутономност универзитета, одбила два предлога заједничке седнице декана правних факултета у Србији.

Неуставност председавања Високим саветом судства. - Према члану 6. Закона о Високом савету судства, том органу, по положају, председава председник Врховног касационог суда. Због ове условељености, мана у избору председника највишег суда, утиче и на валидност председавања Савету. По члану 144. став 1. Устава, председника Врховног касационог суда бира Народна скупштина, по прибављеном мишљењу опште седнице суда и надлежног скупштинског одбора. Тако је одређено и у члану 79. став 1. Закона о судијама. Али, није у прелазној одредби члана 102. став 5 (друга реченица). Том одредбом допуштено је да се при избору првог председника највишег суда прибави само мишљење надлежног скупштинског одбора. Пошто и прелазне одредбе закона (да нас не би „прешле“) морају бити у складу са Уставом, ни први председник Врховног касационог суда није могао бити изабран без прибављеног мишљења опште седнице. А изабран је.

Игнорисање претпоставке испуњености критеријума за избор. - Према члану 45. став 6. Закона о судијама, критеријуме стручности, оспособљености и достојности судија утврђује Високи савет судства. Он је то својом одлуком и учинио. Према члану 13. став 1. Одлуке о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова, све затечене судије штити претпоставка да испуњавају изборне критеријуме ако се пријаве у суд исте врсте и истог степена. Претпоставка је, по ставу 2. истог члана, оборива уколико постоје разлози за сумњу у његову стручност, оспособљенсот и достојност. Нацрт ове одлуке (који је израдила независна радна група) имао је и исказ да се судији мора омогућити изјашњавање о доказима којима се претпоставка обара. Са тим исказом, нацрт је упућен Венецијанској комисији на верификацију. Комисија је ову претпоставку оценила „охрабрујућом“, али и упозорила да се при њеном обарању „мора поступати с великом обазривошћу“. Нажалост, Високи савет судства није имао слуха за ово упозорење, па наведени исказ (иако верификован) није преузео из Нацрта.

Игнорисање положаја затечених судија. - Према члану 100. став 4. Закона о судијама, судија који је у моменту ступања на снагу тог закона обављао судијску функцију, сматра се као да је у првом мандату у смислу нових прописа. Овакав положај му обезбеђује наставак каријере ако се, сходно члану 52. став 2. Закона о судијама, оцени да је судијску функцију изузетно успешно обављао. Ако се, пак, оцени да ту функцију није обављао на задовољавајући начин, не може наставити да је обавља, сходно члану 52. став 3. Закона. Из ове две крајности произилазе три опције: затечени судија мора задржати функцију ако ју је обављао изузетно успешно; затечени судија мора изгубити функцију ако ју је обављао незадовољавајуће; затечени судија може али и не мора задржати функцију ако ју је обављао просечно успешно. - Високи савет судства није о овоме водио рачуна, јер неке судије које су изузетно успешно обављале судијску функцију није изабрао, док је неке које су је обављале незадовољавајуће изабрао. Изузетно успешним судијама функција не може престати ни због смањења броја судијских места, па број судија у судовима мора бити увећан бар за онолико колико таквих судија има. Венецијанска комисија је очекивала више од тог минимума.

3. Општи избор судија неће остати без реакције оних на чију су штету прописи кршени. По члану 67. Закона о судијама, против одлуке Високог савета судства о престанку функције, судија има право жалбе Уставном суду у року од 30 дана од достављања одлуке. Њихово доношење је најављено. Онај коме таква одлука не буде достављена, моћи ће да поднесе уставну жалбу из члана 170. Устава. И једни и други, под одређеним условима, имају могућност да се обрате Европском суду за људска права.

Због наведених мана, може се очекивати да општи избор судија не добије прелазну оцену у поступку заштите права.

Аутор је редовни професор Правног факултета Универзитета Унион