Текст у потпуности преузет са портала листа
"ПОЛИТИКА"

У драматичном гласању у један после поноћи, демократе збиле редове и савладале једногласно противљење републиканаца реформи здравственог осигурања

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 21.  децембра – Преседник Обама је на прагу велике политичке победе – и историјске промене у социјалној политици Америке – после ноћашњег првог изгласавања у Сенату предлога закона о реформи здравственог осигурања. Тиме је савладана најважнија препрека за коначно усвајање кључне реформе која ће омогућити да елементарну здравствену заштиту добије око 30 милиона Американаца који досад то нису себи могли да приуште.

Гласање је обављено у један после поноћи, у декору снежне блокаде Вашингтона (олуја је у суботу донела око 60 центиметара белог покривача), након тронедељне огорчене дебате не само између сенатора две партије, Републиканске и Демократске, већ и полемика у редовима самих демократа. Да би закон, уз једногласно противљење 40 републиканаца, прошао, било је неопходно да за њега гласа свих 58 демократа плус два блиска им независна сенатора, што је на крају ипак обезбеђено, али тек уз крупне политичке уступке.

Овај предлог је већ усвојен у Представничком дому, а у Сенату му преостају још два формална изгласавања, да би, после завршне редакције у заједничком комитету оба дома Конгреса, био упућен на потпис председнику. Очекује се да овај закон Обама прогласи у првом новогодишњем обраћању нацији.

Вишемесечна дебата о овој реформи, која овој нацији треба да обезбеди оно што се у другим земљама са којима се пореди подразумева – (скоро) универзално здравствено осигурање – осветлила је дубоки јаз између конзервативне и либералне Америке и оголила функционисање овдашњег политичког система, улогу лобија у њему и моћ такозваних „специјалних интереса”, у овом случају приватне индустрије здравственог осигурања која годишње обрће око два и по билиона (2.500 милијарди) долара.

Републиканци су овај закон настојали да минирају управо уз помоћ ове индустрије која је финансирала кампању својеврсног застрашивања јавности кроз телевизијске рекламе да ће им бити горе него досад, да неће моћи да се лече и слично. Жртва те кампање је и „јавна опција” – на крају се одустало од идеје државног осигурања као конкуренције приватном.

Овај компромис ће зато без осигурања оставити још око 20 милиона Американаца, углавном са друштвене маргине. Нови закон ће, међутим, спречити праксу осигуравајућих кућа да онима који су (углавном преко послодаваца) већ осигурани кад се разболе полисе отказују са образложењем да у моменту закључивања уговора нису пријавили неко, обично безазлено, „претходно стање” – неку минорну болест. Због тога је многима разболевање било пут у финансијску пропаст.

Нови закон ово мења утолико што ће здравствено осигурање сада уместо привилегије постати право. Обама је тако пред успехом који је измицао свим америчким председницима, још од Теодора Рузвелта са почетка прошлог века. Последњи који је покушао да спроведе сличну реформу био је Бил Клинтон, 1996 године.

За реализацију новог система предвиђено је да се потроши 871 милијарда долара током десет година.

Касне ноћне седнице и цела дебата најнапорнија је свакако била најстаријем сенатору, демократи из Вирџиније Роберту Бирду, који је прошлог месеца прославио 92. рођендан, и који се креће уз помоћ инвалидских колица. Његов глас је, међутим, био неопходан, јер само са 60 „за” демократе могу да спрече „филибастер”, парламентарну опструкцију републиканаца.

Послепоноћно изгласавање је и постхумна победа јесенас преминулог сенатора Едварда Кенедија, који је током целе своје вишедеценијске политичке каријере био заговорник универзалног здравственог осигурања. Ноћашње гласање са галерије Сената пратила је и његова удовица Викторија Кенеди.

Милан Мишић
[објављено: 22/12/2009]