Tekст у потпуности преузет са портала
листа "ПОЛИТИКА"

Бен Бернаке, први човек америчке централне банке, у традиционалном избору „Тајма” проглашен најзаслужнијим што економска криза није прерасла у економску катастрофу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 17.  децембра –  Бен Бернаке, председник Федералних резерви, или, разумљивије речено, гувернер америчке централне банке, проглашен је „личношћу године” у традиционалном (од 1927) избору магазина „Тајм”. Избор је, у најкраћем, образложен тиме да је Бернаке, 56-годишњи професор економије са Принстона, био „прави човек на правом месту у право време” и да је најзаслужнији што у 2009. економска криза није прерасла у економску катастрофу, већ је, напротив, почео постепени опоравак.

Као и досад, овај избор одражава компромис између онога што су у години која се завршава биле преокупације Америке и бриге остатка планете. Око тога овога пута није било тешко постићи консензус – била је то СЕКА. Нема такође сумњи да је у томе у централној улози био гувернер централне банке главне светске економије, али избору „Тајма” тешко да ће аплаудирати Американци, који у анкетама јавног мњења Бернакеу пружају само 21 одсто подршке. Гувернер (или прецизније речено, председник Одбора гувернера – има их седам), ових дана је и предмет полемика у Сенату који до краја јануара, кад му истиче први мандат, треба да му потврди други, уз велика оспоравања управо његове улоге на врхунцу кризе.

Бернаке је свакако једна од најзанимљивијих и сасвим нетипична личност у миљеу Вашингтона. Као економиста и професор, експерт је за „велику депресију”, досад највећу кризу и историји капитализма. У Вашингтон га је довео председник Џорџ Буш у октобру 2005, да би прво председавао његовим економским саветом, а потом га поставио на чело институције која „штампа слике мртвих председника” (доларске новчанице). На том месту заменио је славног, али данас такође оспораваног претходника Алена Гринспана, док га је ове године, иако је републиканац, реименовао и Барак Обама.

Кад је избила текућа криза, највећа од оне којој је посветио своју професорску каријеру, Бернаке је, по оцени „Тајма”, имао довољно знања да одважним, али пажљиво дозираним потезима спречи најгори сценарио, тиме што је у економију „упумпао” хиљаде милијарди долара, био организатор велике акције спасавања посрнулих приватних компанија (због чега му сада у Сенату „виси” други мандат), покренуо парализовано тржиште кредита... А све то у процесу који није био само кризни менаџмент америчке монетарне политике, него и операција спасавања светске економије.

Његов избор за „личност године” свакако је још једна потврда – ако су потврде за то уопште потребне – да је 2009. била година економије, која се завршава са званичним уверавањима да је рецесија окончана, оценама да је најгоре прошло али и осећањима да криза још није завршена. И са олакшањем да је све могло да буде и много горе.

У најужем избору за ову почаст, која је често била и оспоравана (1938, „Тајм” је титулу „човека године” доделио Адолфу Хитлеру, а 1939. и 1942. Стаљину), овога пута били су и генерал Стенли Мекристал, командант америчких и савезничких снага у Авганистану, „кинески радник” (десетине милиона трудбеника који одржавају темпо најбрже растуће економије света), Ненси Пелози, спикерка Представничког дома у америчком Конгресу (за успешно командовање несложном војском демократских конгресмена, у мукотрпној борби за Обамине реформе) и најбржи човек на свету, спринтер са Јамајке Усијан Болт.

Међу онима који су у 2009. „значили” су Неда Султан, девојка која је трагична жртва послеизборних демонстрације у Техерану, Рам Емануел, шеф кабинета америчког председника, авганистански председник Хамид Карзаи, финансијски преварант Бернар Мејдоф, републиканка Сара Пејлин и наравно, Барак Обама, прошлогодишњи лауреат. Добитници овог признања били су иначе сви амерички председници од како је почео избор, осим тројице: Келвина Кулиџа, Херберта Хувера и Џералда Форда. За „личност” године такође су проглашавани персонални компјутер (1982, као „машина године”), „ми” као генератори садржаја на Интернету      (2006), „угрожена планета” (1988) и „добри самарићани” (2005).

Обамин претходник, Џорџ Буш ову почаст је добио два пута (2000. и 2004), а пре Обаме лауреат је био Владимир Путин.
Милан Мишић
------------------------------------------------------

Пубуњеници „хаковали” беспилотне летилице

Вашингтон – Побуњеници у Ираку користе софтвер, који у продавницама рачунарске опреме и на Интернету може да се купи за 26 долара, како би пресрели слике које за своје навођење користе америчке беспилотне летелице, открива данас „Волстрит џорнал”, да би избегли да буду надгледани од стране америчких окупационих снага. Нема додуше доказа да су на тај начин успели да преузму и контролу над неким од тих авиона, али су овом домишљатошћу свакако успешно парирали технолошки врхунски опремљеној армији најмоћније земље света. На овај начин су, констатује „Џорнал” откривене слабости у последње време веома коришћених беспилотних авиона у борби против Ал Каиде у њеним склоништима у Авганистану и Пакистану.

М. М.
[објављено: 18/12/2009]