Tekст у потпуности преузет са портала
листа "ПОЛИТИКА"

Више од 70 одсто локалних самоуправа до сада је пријавило имовину која треба да постане њихово власништво после доношења новог закона о јавној својини

Топлана у Београду: инфраструктурни објекти постају општинско власништво (Фото Д. Јевремовић)

Пред Владом Србије до краја године би, како најављују у Министарству финансија, требало да се нађе нацрт закона о јавној својини, на основу кога би покрајине, градови и општине, јавна предузећа и установе постали власници имовине коју тренутно само користе или њоме управљају. Коначна верзија нацрта закона није још утврђена, иако је текст још у јесен 2008. године прошао јавну расправу у свим градовима и општинама у Србији.

Александра Милић, правна саветница у Сталној конференцији градова и општина, (организацији која још од 2000. године инсистира на успостављању пуних својинских односа локалне самоуправе) каже да је модел закона о својини израдила радна група састављена од представника Министарства финансија, Републичке дирекције за имовину РС, Републичког геодетског завода, Правног факултета Универзитета Унион. На основу тога Радна група Министарства финансија је израдила Нацрт закона, али се после јавне расправе застало са његовом припремом.

„Према информацијама којима ми располажемо, основана је нова радна група Министарства финансија за припрему овог закона у којој се налазе само представници државних институција, тако да за сада не знамо да ли ће нека евентуално нова верзија закона уважити модел који је прошао јавне расправе, и да ли ће коментари са јавних расправа да се узму у обзир. Такође мислим да је неопходно да СКГО буде у прилици да да своје коментаре на Нацрт закона који ће израдити нова радна група”, објашњава Александра Милић. Србољуб Панић, заменик директора Дирекције за имовину и један од чланова радне групе Министарства финансија, каже, међутим, да од почетка израде нацрта на њему ради иста група људи и да је реч о истом тексту који се дорађује.

Према нацрту новог закона, јавну својину над одређеним добрима за која постоји јавни интерес, као што су пруге, путеви, нафтна, гасна, водоводна, канализациона и друге мреже или градске куће моћи ће да имају само држава, покрајина, град или општина. Добра у јавној својини, међутим, имају ограничен промет и он је могућ само међу носиоцима јавне својине (држава, покрајине, локалне самоуправе).

„Општине и градови ће такође моћи да улазе у јавно-приватна партнерства и да без оптерећења буџета граде инфраструктуру или пружају комуналне услуге грађанима. Непоседовање имовине у томе их је до сада блокирало, јер нису имале могућност да инвестирају и понуде улог у процесу преговарања. Оне су до сада имале углавном обавезе и одговорност, али не и ингеренције у областима које су у њиховој изворној надлежности”, каже Виолета Јовановић, директорка Националне алијансе за локални економски развој. Закон о средствима у својини Републике Србије из 1995. године, који је и даље на снази, прописује да су сва добра која користе државни органи, покрајина, локалне самоуправе и јавна предузећа у власништву Републике Србије.

Према речима Александре Милић, по садашњем закону не само да је сагласност Републичке дирекције за имовину потребна за отуђење имовине коју користе градови и општине, већ је потребна и за њено прибављање. „Сагласност Дирекције је такође потребна и за уговоре о закупу и за раскидање уговора о закупу. Дакле, постоје добри пројекти за које се обезбеде и финансијска средства, али све то није довољно, јер се на сагласност Дирекције чека понекад и више година, а у просеку три године и 10 месеци”, каже Милићева. Она сматра да ће, ако буду имале пуна својинска права, локалне самоуправе бити више заинтересоване за стицање, заштиту и одржавање вредности имовине и развој локалне инфраструктуре, а повећали би се и створили и додатни извори прихода.

„Поред тога, доношење закона убрзало би процесе јачања демократских институција на локалном нивоу и повећало економске капацитете градова и општина. Осим што доношење тог закона проистиче из Устава Србије, разлози за успостављање имовине локалне самоуправе постоје и на међународном плану, јер оријентација на укључивање у европске интеграције нужно налаже и уважавање одређених правила и стандарда који су већ афирмисани у оквиру тих интеграција”, каже Александра Милић.

Када нови закон буде усвојен, пренос непокретности са државе на, рецимо, градове обављаће се на иницијативу било које стране, а водиће их Дирекција за имовину и институције надлежне за вођење регистра непокретности. Према речима Србољуба Панића, до сада је више од 70 одсто локалних самоуправа пријавило имовину коју користи. Он се нада да ће и остали то учинити до оног тренутка када почне примена новог закона.

М. Авакумовић - Г. Новаковић
------------------------------------------------------

Више од милијарду евра губитака

Укупно процењени губици локалне самоуправе по основу десетогодишње примене Закона о средствима у својини Републике Србије процењени су 2005. године на 1,3 милијарде евра и више хиљада радних места.

Стручњаци Института Г17 и Економског института, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, урадили су тада Студију о економским последицама подржављења имовине локалне самоуправе по којој је годишња штета коју трпе општински буџети због тога што локална самоуправа нема своју имовину била око 103 милиона евра. У овај износ није била укључена изгубљена добит због нереализованих инвестиција, а губици у виду нереализованих радних места су за 2005. годину били процењени на 4.000 радних места.

------------------------------------------------------

Инертни у наплати пореза

Милан Марковић, министар за локалну управу, прекјуче је на заседању Скупштине СКГО рекао да је од 175 јединица локалне самоуправе у Србији свега 48 преузело администрирање пореза и прихода који им по закону припадају. Познаваоци овог проблема тврде да је реч о инертности локалних самоуправа и незнању које су навикнуте да новац добијају углавном из републичког буџета, а не да граде систем, обучавају особље и наплаћују приходе.

Виолета Јовановић сматра да општине немају техничке услове за будућа пореска одељења и едукацију кадрова у општинској управи. „Примена информационих технологија у наплати локалних прихода у општини Инђија дала је изузетне резултате. Приходи по основу наплате пореза на имовину у 2006. години били су око 70 милиона динара, а до новембра ове године 250 милиона динара”, наводи Јовановићева.

[објављено: 17/12/2009]