Текст у потпуности преузет са портала листа
"Данас"

Залагање Вашингтона за деблокаду ССП-а и брже прикључење Унији могло би да буде праћено захтевима попут тога да Београд у пракси не подрива независност Косова и централизацију БиХ, а важан је и однос према НАТО

Аутор: Л. Валтнер – С. Чонградин
Београд - Америчка администрација би могла да утиче на промену става Холандије у односу према Србији и њеним европским интеграцијама, сматрају саговорници Данаса.

Поред очекиваних тема као што су Косово, Република Српска, сарадња с НАТО и економски односи, једно од главних питања која ће бити покренута на састанцима потпредседника САД Џозефа Бајдена са српским званичницима сутра у Београду јесте и америчка подршка бржем путу Србије ка ЕУ. Интерес Америке да се Србија заједно са свим земљама региона нађе што пре у ЕУ, али и у НАТО, је несумњив. Администрација председника Обаме појачава притисак на Брисел да се тај процес убрза, наводе стручњаци за српско-америчке односе и европске послове с којима је разговарао Данас.

Залагање код Холанђана био би јасан сигнал нове етапе у односима САД према Србији, оцењује Јелена Милић из Центра за евроатлантске студије. Љиљана Смајловић, новинарка и добар познавалац прилика у Вашингтону, сигурна је да Америка може да „утире пут Србији ка ЕУ и НАТО“, али упозорава да би то имало своју цену у попустљивости Београда према Косову и Републици Српској. „Америка свакако има велики интерес да се регион Западног Балкана што пре интегрише у ЕУ и због тога ће појачавати притиске на све чланице, па и Холандију, да се то реализује што пре“, каже Владимир Павићевић, председник Савета за европске послове ЛДП-а.

- Јелена Милић у исто време очекује да Џозеф Бајден сутра у Београду јасно укаже српским званичницима у којој мери блокада ССП-а суштински штети европским интеграцијама и, у том контексту, колико је значајно завршити реформисање безбедносних снага, а обавештајне службе ставити под пуну контролу демократских власти.

- Не заборавимо да је нехапшење Ратка Младића ипак основни разлог за блокаду ССП-а. Међутим, иако сам и сама била заговорник политике условљавања коју је Бајден у прошлости представљао, сада би било добро да САД заузму другачији став и да помогну да Холандија промени тврди став према Србији. Ако се то не догоди, онда прича о доброј војној сарадњи са Србијом значи да Америка има у виду само свој интерес, без обзира на то да ли постоји контрола над безбедносним службама у Србији или не. Без те контроле уједно нема регионалне стабилности на којој САД изузетно инсистирају - истиче Милићева за Данас.

Љиљана Смајловић очекује да Бајден својим београдским саговорницима „на учтив начин саопшти да САД од Србије очекују да се независности Косова убудуће противи речима, али не и делима“, односно да ту независност не подрива било каквим практичним потезима.

- У замену за то, као и за нешто кооперативности у вези са сламањем Додиковог отпора новом босанском уставу који би БиХ учинио централизованијом државом него што је сада, Вашингтон ће утирати Србији пут у ЕУ и НАТО. Ипак, Америка може да наговори Холандију да ублажи реторику према Србији, али сумњам да може да уклони холандски отпор кад је реч о одмрзавању трговинског споразума пре него што Младић буде у Хагу - наводи Смајловићева за Данас.

На питање колико је Брисел спреман да трпи утицаје Америке и слуша њене савете, Смајловићева подсећа да САД тренутно нису претерано популарне у ЕУ, јер Европљани верују да је Америка гурнула свет у привредну катастрофу.

- Ипак, не треба никад потцењивати утицај Америке на Западну Европу. Америка увек има шансу да одлучујуће утиче на Европу и увек може нешто да јој понуди заузврат на међународном плану. Не треба заборавити да су Американци били ти који су 1992. вешто гурнули Европску заједницу у рано признање БиХ (заузврат су понудили да сами признају Словенију и Хрватску, коју је ЕЗ признала пар месеци пре Америке). С друге стране, Америка жели да ЕУ прими Турску, али се Европа томе упорно и одлучно опире. Мислим да Американци неће моћи да утичу на тајминг пријема преосталих балканских земаља у ЕУ, мада ће моћи да утичу на то да Европа настави да обећава пријем, једног дана - објашњава Смајловићева.

Владимир Павићевић, председник Савета за европске послове ЛДП-а, каже за Данас да Америка свакако има велики интерес да се регион Западног Балкана што пре интегрише у заједницу европских земаља и да ће појачавати притиске на све чланице, па и Холандију, да се то реализује што пре.

Међутим, оно што је кључно за нашег саговорника састоји се у томе да Србија представља „срце нестабилности“ на Балкану због поремећених односа са Косовом и БиХ, а посредно и са Црном Гором и Македонијом. Због тога, сматра Павићевић, Бајден долази у Београд да пренесе овдашњим званичницима „да се не играју с европском перспективом и да коначно ураде шта је потребно за такву будућност“.

- НАТО представља стуб безбедности и због тога ће Бајден сигурно вршити притисак да Србија преиспита одлуку о војној неутралности. Чини ми се да је ово прилика за српске политичаре да се врате приоритетима из 2001. када су на првом месту биле евроатлантске, а не само европске интеграције, али и када су се реално сагледавале међународне прилике у вези с Косовом и на основу тога водиле рационалне политике - закључује Павићевић.

Агенда посете

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана пратиће потпредседника САД Џозефа Бајдена само у Сарајеву, али неће доћи у Београд и Приштину, потврђено је Данасу у Бриселу. За протокол Бајденове посете Београду задужено је Председништво Србије.

* Бајденова посета почиње сусретом с председником Борисом Тадићем у Палати Србија. После разговора у четири ока следи пленарни састанак делегација Србије и САД и Тадићево и Бајденово обраћање новинарима

* Састанак с министром одбране Драганом Шутановцем и начелником Генералштаба Милојем Милетићем

* Састанак с премијером Мирко Цветковићем

* Сусрет са особљем Амбасаде САД у Србији

* Вечера коју организује председник Тадић, на којој ће бити присутни чланови Владе Србије, представници пословних кругова и цивилног друштва.

Према најавама из Беле куће, Бајден би у четвртак у Приштини требало да разговара са председником, премијером и министром спољних послова Косова Фатмиром Сејдијуом, Хашимом Тачијем и Скендером Хисенијем, као и са представницима косовског парламента. Потпредседник САД би требало да се обрати посланицима Скупштине Косова, а планира се и посета бази Бондстил код Урошевца. Ј. Т.