Текст у потпуности преузет са портала листа
"Данас"

Аутор: Марија Стојановић

Филозофи попут Фридриха Шилера и Мартина Хајдегера доводили су у везу религију с радошћу и прославама. Стиче се утисак да су Шпанци неговањем традиционалних вредности, које долазе до изражаја током народних светковина (фијести), показали да такво гледиште није застарело ни у 21. веку. Упркос променама навика, фијеста и даље представља значајан сегмент живота у различитим деловима те државе коју радо походе туристи и хедонисти.

Централне активности приликом таквих свечаности су разговор (тертулија), игре, хумор, једење, пијење и хуманитарни рад. Тако су темпераментни Шпанци постали широм света познати као добри организатори фестивала. Традиција фијести поштује се у малим селима (пуебло), али и у велеградима. Занимљиво је да су имигранти који су протеклих деценија стизали у Шпанију, доживљавајући ту земљу као „врли, нови свет“, својеврстан „Ел Дорадо“, с радошћу учествовали на светковинама у славу светаца заштитника места попут Севиље. Културолози верују да фијесте у време глобализације дају осећај сигурности и припадности људима.

Али, нова времена донела су и нове обичаје, што се може сагледати на примеру летњих свечаности у граду Билбау. Сваке године крајем августа одржава се фијеста позната као „Велика седмица“ (Семана гранде). Туристи жељни провода радо походе град, уживајући у звуцима џеза, рока и попа. Небо изнад овог града празник је за очи, будући да је такмичење за најлепши ватромет незаобилазан део фијесте. Поједине светковине не могу се замислити без чувених борби с биковима (корида). Страстан темперамент и узаврела крв њених становника, чине Шпанију идеалним местом за одржавање таквих манифестација. Стога, не чуди податак да је Ернест Хемингвеј често посећивао кориде.

Овај планетарно познати пустолов, књижевник, љубитељ лепих жена и ловац на крупну дивљач, овековечио је фијесте у Памплони, срцу Баскије. Роман „Сунце се поново рађа“ описује чувени фестивал Сен Фермин, који се одржава од 6. до 14. јула. Иако носе дубоке ратне ожиљке, Хемингвејеви јунаци, Џејк и Брет успевају да за тренутак осете радост живота захваљујући свечарској атмосфери. Штавише, Брет не одолева чарима тореадора, који се сматрају оличењем снаге и мушкости (сетимо се и Мадониних спотова). Ове године обележено је пола века од последње Хемингвејеве посете Памплони и 110. рођендан славног писца (рођен је 21. јула 1899). Тим поводом организовано је такмичење људи који личе на Хемингвеја.

Поборници кориде кажу да је борба с биковима најбољи „шпански бренд“, будући да се у том „бизнису“ годишње заради око милијарду евра. На пример, Мадрид је у мају четири седмице домаћин манифестације „Сан Исидро“. У том спектаклу сваког поподнева учествује шест бикова, три матадора и десетак њихових помоћника, на радост 30.000 посматрача. Ипак, има и оних који тврде да кориду треба укинути, или, у најмању руку, изменити њена правила тако да бика на крају те „игре живота и смрти“ не убијају јавно, пред пуном ареном, заривањем мача у срце животиње, него у кланици.