Текст у потпуности преузет са портала листа
"Време"
Aндреј Ивањи
Џозеф Бајден је био поборник активне америчке политике на Балкану и није презао од примене силе. Међу првима је Слободана Милошевића окарактерисао као ратног злочинца и залагао се да се укине ембарго на увоз оружја противницима Србије која је спроводила Милошевићеву политику, те да припадници оружаних снага САД обучавају муслимане у Босни. Искусни демократски сенатор битно је утицао на тадашњег председника Била Клинтона да донесе одлуку да НАТО прво интервенише у Босни, а потом и да због Косова бомбардује Србију
Више од 35 година сенатор Џозеф Бајден путује возом 160 километара од Вилмингтона, држава Делавер, у коме станује, до Капитол Хила у Вашингтону, где ради. Та скоро свакодневна вожња железницом за америчке појмове отприлике је толико егзотична, као када би, на пример, потпредседник Демократске странке Душан Петровић из Шапца долазио веспом на посао у Београд.
Уместо да, као скоро сви сенатори, користи апартман у Вашингтону – ноћни живот у сенаторским апартманима је неисцрпна тема трач рубрика америчких медија – сенатор Бајден се увече враћа у своју кућу офарбану у бело, изграђену у колонијалном стилу, да би вечерао са женом и децом. Здање је, како су неки новинари писали, толико типично америчко колико је то уопште могуће за јужну обалу САД, као створено за прославу 4. јула уз ватромет, роштиљ и пиво.
Од како је као "чудо од детета" са 29 година први пут постао сенатор омаленог Делавера – потом још пет пута биран на ту функцију – Бајден негује имиџ породичног човека који потиче из народа. Како сам каже, познаје све кондуктере на релацији Вилмингтон–Вашингтон, упознат је са њиховим бригама, проблемима, а његова трпеза није другачија од трпезе већине Американаца који мукотрпно раде како би могли да издржавају своје породице.
ПРАВИ АМЕРИЧКИ ШЕРИФ: Управо његово "народско" порекло – отац му је био продавац аутомобила – један је од разлога што се председнички кандидат Демократа Барак Обама определио да његов Руннинг Мате буде баш Џо Бајден, да се у кампању упусти са њим као својим кандидатом за место потпредседника. Остали битни аргументи су што је он један од најискуснијих сенатора, који Вашингтон познаје још из доба Ричарда Никсона, ауторитет за спољну политику и уставно право, што је католик и, наравно, белац, тј. што је све оно што Обама није. Бајден је требало да привуче све оне гласаче, скептичне због Обамине младости, неискуства и боје коже. То је, како су изборни резултати показали, и учинио. С једне стране, стајао је тамнопути профет промена, весник наде са дечачким осмехом; с друге 65-годишњи прекаљени, плавооки сенатор, са чврстим стиском руке, који би могао да рекламира било који производ намењен белој средњој класи, од пасте за зубе до половних аутомобила. Или да у неком вестерну глуми правог америчког шерифа, који спроводи закон негде између западне Вирџиније и Роки Маунтинса. "Није важно колико пута паднеш, већ колико пута поново устанеш", цитирао је Бајден легендарни филмски лик Рокија Балбоу. "Ја сам овде због полицајца, ватрогасца и учитеља, како бисмо спасили америчку душу." За Бајдена се после свих тих деценија у сенату не везују никакви скандали, никаква богатства и прекомерна раскош.
Предизборна стратегија Обаминог тима очигледно је била да таква поштењачина треба да неутралише председничког кандидата републиканаца Џона Мекејна. Поготово што њих двојица важе за пријатеље. "Бајден је ангажован као Мекејнов убица. Његова снага је при том висок степен веродостојности, када говори о стварима које су у Вашингтону кренуле наопако", писао је публициста Карл Бернстин, познавалац вашингтонских прилика.
И Бајден је заиста полако убијао Мекејна, док се Обама достојанствено држао својих идеја и програма. "За све ове године нисам видео да је Вашингтон овако разбуцан", рекао је тада садашњи потпредседник. А Бушова администрација покушава да побегне од одговорности као ђаво од крста. Бајден је говорио како је био разочаран "својим пријатељем" Мекејном, који додуше хоће да уради праву ствар, али се не може исправно поступати када неко подржава "95 одсто Бушових одлука". Бајден је говорио да, док он и остали Американци размишљају шта да изнесу да једу, Мекејн размишља о томе за који од својих седам трпезаријских столова да седне, алудирајући тиме на његово богатство и отуђење од гласача. "Ми себи не можемо да дозволимо још четири године пореских олакшица за велика предузећа, док америчка средња класа све више пада у понор", говорио је у изборној кампањи. Укратко, Бајден је демолирао свог "пријатеља" Мекејна, док је за Обаму говорио да "нема само визију већ да има и храбрости за промене".
А не тако давно, док је и сам размишљао да се кандидује за председника, наглашавао је Обамино неискуство и критиковао младог сенатора. Бајден је познат по томе да је брбљив, да у сенату држи говоранције без конца и краја и да неретко прави политичке лапсусе. Још 2007. је новинама "Политицо" рекао, како је Обама први Афроамериканац који јасно говори, који је бистар, који не заступа екстремне погледе и који је погодан за приказивање. Обама то није схватио лично, њему је управо био потребан неко ко ће да придобије гласаче сумњичаве према црнцима. Поготово што у Бајденову лојалност, када је већ прихватио место потпредседника, није имао разлога да сумња. На Обамином сајту за време предизборне кампање за Бајдена је писало да актуелни председавајући спољнополитичког одбора сената има велико спољнополитичко искуство и импресивну прошлост, поред осталог, и што се међупартијске сарадње тиче. За Џоа, који је као дете муцао па су га звали "Б-Б-Бајден", каже се да је поштен, да се сам, својим радом изборио за све што има, да је лојалан и да се бескомпромисно хвата у коштац с проблемима. "Деценијама је мењао Вашингтон, али Вашингтон њега није променио", рекао је Обама за свог потпредседника.
ТРАГЕДИЈА: Бајденов живот обележила је породична трагедија. Око Божића 1972. припити возач камиона ударио је у аутомобил Бајденових, који су тражили новогодишњу јелку. Прва жена сенатора Делавера и тек неколико месеци стара ћерка били су на месту мртви, два сина претрпела су тешке повреде. Џо Бајден, који тек што је сензационално добио изборе за амерички горњи дом и чији је живот био отеловљење бајковитог америчког сна, био је наједном потпуно сломљен. Наредних пет година сам је одгајао синове. Док га један пријатељ није наговорио да уговори састанак на слепо са наставницом језика Џил Џејкобс. Испоставило се да је управо она жена коју је Џо Бајден приметио раније на реклами за отварање неког новог парка у Вилмингтону. Како је писао "Неw Yорк Тимес" пет пута ју је просио пре него што је пристала да се уда за њега. Са Џил је касније добио ћерку.
Како би показали до које је мере Бајден породични човек, медији су нашироко препричавали где је Џо сазнао да га Обама хоће за свог потпредседника: управо је код зубара држао руку својој жени, којој је морао да се вади корен. Нема баш много истакнутих политичара од међународног значаја који се баве спољном политиком, а који своје жене воде код зубара, гласили су похвални коментари. Али такви су Бајденови, такав је њихов брак саздан од челика и бетона, коме Џо може да захвали што је поново срећан.
Тако се Џо и није много љутио на Џил када се у емисији Опре Винфри избрбљала како је "Џо могао да бира, да ли да буде министар спољних послова или потпредседник". Ништа није помогло што јој је муж давао сигнале да промени тему. "Ја сам му онда рекла да бих га као државног секретара веома ретко виђала", наставила је Џил. Онда је Џо образложио како је Обами рекао да би му од највеће користи био као потпредседник, јер би увек могао јасно и отворено да му каже своје мишљење. Дуго се причало да је управо Бајден био предвиђен за место државног секретара, које је на крају ипак добила Хилари Клинтон.
МИЛОШЕВИЋ ЈЕ ЗЛОЧИНАЦ: Како би истакао спољнополитичко искуство америчког потпредседника, Барак Обама је рекао да је Бајден "гледао Милошевићу у очи и назвао га ратним злочинцем". Он је био поборник активне америчке политике на Балкану и није презао од примене силе. Међу првима је Слободана Милошевића окарактерисао као ратног злочинца, залагао се да се укине ембарго на увоз оружја противницима Србије која је спроводила Милошевићеву политику и да припадници оружаних снага САД обучавају муслимане у Босни. Искусни демократски сенатор битно је утицао на тадашњег председника Била Клинтона да донесе одлуку да НАТО прво интервенише у Босни, а потом и да због Косова бомбардује Србију. То му је у неким српским медијима донело титулу "најжешћег албанског лобисте" у сенату САД.
После терористичких напада на америчком тлу 11. септембра 2001. Бајден је подржао одлуку председника Џорџа Буша да пошаље копнене трупе у Авганистан и сложио се да Садам Хусеин треба ду буде елиминисан. Тада је у сенату подржао резолуцију о рату у Ираку да би се, касније, због тога, као и све друге водеће демократе, покајао. За разлику од бомбардовања Србије, за које се, наравно, није покајао, јер та акција која је довела до проглашења независности Косова у Америци важи за политички коректну, оправдану и успешну.
ТВОРАЦ ЗАКОНА: Ипак, од далеко већег значаја је утицај доктора правних наука Бајдена на доношење неколико кључних закона и одлука сената о неколико унутрашњополитичких питања. Као председавајући правног одбора сената одиграо је пресудну улогу за доношење најобимнијег пакета закона у новијој историји САД 1994. године. Ту спада и Виолент Цриме Цонтрол анд Лаw Енфорцемент Ацт, који поред осталог забрањује поседовање аутоматског оружја и наново дефинише читав низ кривичних дела из надлежности савезних власти, као што су злочин из мржње (Хате Цримес), злочини банди, сексуални злочини, насиље над женама, закон који је значајно проширио права жена. Учествовао је у оснивању савезног органа који координише борбу против ширења и продаје наркотика у САД.
Пресудан је био и Бајденов утицај да се 1987. одбије номинација конзервативног кандидата за судију уставног суда Хендрика Борка, што је био највећи унутрашњополитички пораз председника Роналда Регана. Бајден је у судији Борку видео представника мишљења да се држава идентификује са својим врхом. "Ја сматрам да самим тим што сам рођен, имам своја права", говорио је Бајден. "Права упркос, а не захваљујући влади. Судија Борк мисли да већина снагом Устава индивидуи додељује права, што је став који ја одбијам." Био је то преокрет у конзервативном тумачењу Устава у светлу изворних намера твораца Сједињених Америчких Држава, а не као живог правног наслеђа које може да се прилагођава актуелним темама.
Једина мрља у Бајденовој каријери је што су га приликом једног од покушаја да се кандидује за председника Америке ухватили да је безочно плагирао неки од говора британског политичара Нила Кинока. А проблем са његовим демократама – што је католик у партији која свој идентитет делом заснива на залагању на право на абортус. Што је, опет, републиканцима дало повод да га означе као "смоквин лист" либерално-левог Обаме, као "железничког сенатора" из државице другог реда Делавера, чије мишљење по битним питањима није већинско мишљење демократа. Такође је помало проблематично што је Делавер пореска оаза за америчке концерне, док се Обама залаже да се великим предузећима укину вишегодишње пореске олакшице.
За Бајдена кажу да је право чудо, јер му и поред његове склоности да се прави важан верују и поштују га и демократе и републиканци, те за 36 година на месту сенатора није стекао ниједног правог непријатеља у сенату. То ће после његових напада на "пријатеља" Мекејна сигурно да се промени. |
