Tekст у потпуности преузет са портала
листа "ВРЕМЕ"

15.11.2009.
После осам година на челу Њујорка Мајкл Блумберг имао је чиме да се похвали: драстично је смањена стопа криминала, опале су расне тензије, посађено је милион нових стабала, а и стотине милиона долара дао је из свог џепа у добротворне сврхе. И све то за плату од једног долара. Милијардер на месту градоначелника успео је да промени и статут Њујорка, како би могао да се кандидује и победи по трећи пут

Када су у јесен 2007, у јеку америчке предизборне кампање, медији наговестили да би градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг могао да се нађе међу председничким кандидатима, сви су начуљили уши. Иако усред другог мандата, Блумберг је у водама високе политике и даље био новајлија. Уз то, место првог човека "града који никад не спава" је све само не одскочна даска за високи положај у Вашингтону. Милијардер са Менхетна је до тада више пута доказао да воли да се хвата у коштац са изазовима и да они који га отписују пре времена чине то на сопствену штету, па су многи озбиљни коментатори пожурили да закључе да је поход на Белу кућу изазов такорећи скројен по његовој мери и да му он сигурно неће одолети. Иако је градоначелник упорно демантовао такве најаве, нико му није баш сасвим веровао, јер се Блумберг управо био исписао из републиканске странке (у коју се након деценија привржености демократама уписао у јесен 2000, када је одлучио да се кандидује на изборима за градоначелника), што му је отворило врата да се у трци појави као независни кандидат. Уз то, познато је да је Блумберг још у студентским данима најављивао да ће постати први Јеврејин у Белој кући.

ТРЕЋИ МАНДАТ: Ипак, од хватања у коштац са изазовима Блумберг више воли да из борбе излази као победник и ретко учествује у пројектима осуђеним на пропаст. Његово премишљање није дуго трајало. Проценивши да су шансе за победу мале, и да богатство које се мери милијардама неће бити довољно да уклони све препреке које су му стајале на путу до Беле куће, најбогатији човек Њујорка се уместо председничке кампање посветио лобирању за измену статута града који је његову владавину ограничавао на два мандата, одлучан да и трећи пут освоји поверење својих суграђана. То му је прошле недеље и пошло за руком, победивши демократског противкандидата Вилијама Томсона који је имао тек млаку подршку Беле куће у којој су се телефони усијали од позива из Њујорка уочи избора.

Блумберг се постарао да се председник Обама држи подаље од Њујорка и не меша у изборну трку, баш као што је он остао по страни током председничке кампање. Ова победа која је Блумберга коштала безмало 100 милиона долара из његовог приватног џепа, чак 14 пута више него што је на располагању имао његов такмац Томсон, није била ни изблиза убедљива као претходне две. Блумберг је победио тесном већином од пет одсто, или једва 50.000 гласова разлике, иако је у једном тренутку током кампање имао безмало 20 одсто јачу подршку. "Када се Вол стрит прехлади", упозоравао је Блумберг пред изборе, "остали делови града почну да кијају. То се неће променити у догледно време. Наш задатак је да спречимо да кијавица прерасте у упалу плућа". Њујорчани су напослетку прихватили његову поруку да је у ова несигурна времена граду потребна стабилност. Превагнули су и други успеси. Стопа криминала непрекидно опада, баш као и расне тензије. "Дошли смо до тога да 85 одсто жртава убистава чине особе са криминалном прошлошћу", изјавио је недавно. "То значи да се криминал махом своди на то да криминалци убијају криминалце." Као изразити поборник борбе против климатских промена, Блумберг предано ради на томе да се у граду смањи емисија штетних гасова, а засадио је и милион нових стабала. Ипак, иако су водећи њујоршки дневници уочи избора стали на његову страну, један је освануо након избора са великим насловом: "Хеј, Мајк, опет си победио, сад оправдај поверење бирача. Ово ти је последња прилика!"

НОВАЈЛИЈА: Када је Блумберг, власник медијске империје која носи његово име, у јесен 2000. године најављивао да ће се кандидовати за место градоначелника, његове најаве нико није узимао претерано озбиљно. Ситне грађе и без икаквог политичког искуства, милијардер са Менхетна није пленио ни стасом ни гласом. О Њујорку је знао мало, а Њујорк о њему још мање, иако је управо ту укњижио своју прву милијарду. Ни људи који су га добро познавали нису могли да се начуде, питајући се шта ће му то. Неко на његовом месту – разведен и богат као Крез, са кућама у скијалишту Вејл (Колорадо), на Бермудама, у Палм Бичу (Флорида) и у Лондону, до којих се возикао својим приватним авионима којима је често и сам управљао (најчешће у друштву елегантних средовечних дама) – нашао би лако других начина да каријеру приведе крају уместо да се свакодневно бакће свим проблемима који извиру из хаоса метрополе као што је Њујорк и то за накнаду од једног долара годишње, колико је сам себи одредио плату. Уз то, у граду као што је Њујорк, чије је становнике тешко импресионирати, покуде су, за разлику од похвала, гарантоване. Или, као што је својевремено приметио бивши градоначелник Ед Коч: "Ако врабац у Централ парку умре од инфаркта, сви ће кривити градоначелника."

Они који су га уистину познавали, знали су да је Мајк хировит, али и да се у нове изазове упушта са великом страшћу. "Било је време за нове изазове", објаснио је касније Блумберг своје мотиве. "Већ 20 година сам на истом месту…". То место се звало Блумберг Л.П., фирма за обраду финансијских података, коју је основао са још тројицом партнера 1981. године, а која данас има подружнице у преко 60 земаља на свим континентима. Уз то, јавне функције о којима је маштао још као студент, да постане председник Америке, генерални секретар Уједињених нација или председник Светске банке биле су попуњене. Једино место које је остало упражњено, а да је било достојно његовог ега и амбиција, било је место градоначелника Њујорка. "Ове три функције свакако вам омогућавају да утичете на светске токове, али ако бих опет могао да бирам, изабрао бих место градоначелника Њујорка, јер то огроман град. Кад идете службено у иностранство, не дочекују вас баш као шефа државе, али није ни много далеко од тог третмана. Сјатиће се новинари, примиће вас увек неко из владе", испричао је градоначелник Њујорка новинарки Џојс Перник, чија је биографска књига о Блумбергу Новац, моћ, политика ових дана изашла из штампе.

Отишао је да се посаветује са старим знанцем, градоначелником Рудолфом Ђулијанијем, који је трошио последњу годину свог другог мандата. Ђулијани му је обећао подршку али, како је касније признао, није веровао да Блумберг има икакве шансе. Блумберг је већ био претрчао у републикански табор, али је упућенима било јасно да то није било из љубави, већ из рачуна, јер је међу републиканцима на том терену владала слабија конкуренција. "Њујорчани бирају републиканце само у време велике невоље", рекао је Ђулијани. Нико није могао ни да сања каква ће невоља задесити Њујорк годину дана касније, 11. септембра, на дан када су заказани унутарстраначки избори за кандидате. Блумберг је до тада у кампању већ био упумпао преко 20 милиона долара својих пара, трећину укупног износа којим је финансирао тај подухват. "Хтео сам да се представим", касније је одговорио Блумберг на питање да ли мисли да је могао и јефтиније да прође. Подршку коју је касније добио од Ђулијанија, чија је популарност нагло скочила након терористичких напада, није могла новцем да се плати. Ђулијани ће и дан-данас радо да се похвали, мада никада јавно, да је својом подршком крунисао Блумберга као градоначелника Њујорка.

МЕМОАРИ: Но, Блумбергу то није било ни први ни последњи пут да из невоље извуче корист. Не пропушта прилику да исприча како је отказ који је 1981. добио у брокерској фирми Саломон Бротхерс била најбоља ствар која му се десила у животу. Ову причу радо прича посебно данас, када је незапосленост у САД премашила десет одсто, што је превазишло и најцрња предвиђања. Причом о отказу започиње и своје мемоаре Блумберг о Блумбергу. Чим је завршио последипломске студије бизниса на престижном Харварду, млади Блумберг се 1966. обрео у Њујорку у потрази са послом. Иако му је Голдман Сацхс понудио већу плату, определио се за скромнију фирму Саломон Бротхерс, која је на Вол стриту трговала обвезницама и где је касније постао партнер, али је стално ратовао са колегом Ричардом Розенталом. Када се фирма спојила са другом брокерском кућом, за Блумберга у новом предузећу није било места. "Розентал је био упоран и наоружан незнањем, што таквим људима често даје преимућство, и на крају је победио", записао је Блумберг у својим мемоарима. Отказ је добио без образложења, али са златним падобраном вредним десет милиона долара, што је за оно време била баснословна отпремнина чак и за стандарде брокера са Вол стрита. Да је отишао раније, Блумберг би добио пет милиона долара у распону од десет година, али је након спајања две фирме отпремнина удвостручена. Приде, Блумберг је новац могао да подигне одмах. По повратку кући свратио је да жени купи скупу бунду (више да прикрије осећај понижености), али летаргија је била кратког даха. Са парама које је добио од отпремнине, и уз помоћ тројице колега из бивше фирме, Блумберг је основао сопствену компанију Инновативе Маркет Сyстемс – која ће касније прерасти у глобални медијски бехемотх Блоомберг Л.П.

Поред новца у нову фирму је унео визионарску идеју – да уз помоћ нових информационих технологија, тада још у повоју, финансијским стручњацима понуди брзу и лако доступну обраду података. "То није као да сте на интернету отворили неку нову одличну страницу. То је као да сте измислили интернет", објаснио је Том Секунда, стручњак за нове информационе технологије кога је Блумберг повукао са собом у новоосновану фирму. И ова идеја се родила из околности које би за друге људе биле неповољне. Неколико година пре отказа Блумберг је уназађен у Одељење за информационе технологије, које је у фирмама на Вол стриту по правилу важило као нижеразредно занимање, тек нешто више од ранга секретарице. Ту се упознао са машином Квотрон, тада скромних могућности, али му је инжењерско знање стечено на престижном Универзитету "Џонс Хопкинс" омогућило да наслути колику моћ ове справе могу да имају кад су у правим рукама. Очаран машином која му је у дугим ноћним сатима била најбољи пријатељ, Блумберг је откривао нове и нове могућности које она пружа. Из скромних канцеларија на Авенији Медисон изашао је Блумберг терминал, компјутерски систем који омогућава брзу обраду најразличитијих финансијских података у реалном времену, производ који га је учинио најбогатијим човеком Њујорка и шестим по богатству у САД. Блумбергове терминале данас користи око 300.000 претплатника широм света који за ту услугу месечно издвајају 1600 долара. Симбол тог богатства је Блумбергова кула, футуристичко здање које обухвата читав блок на Авенији Лексингтон, између 58. и 59. улице, где га запослени из прикрајка зову "Велики Штрумф". Сада је и власник медијске империје у оквиру које су телевизија, новине и радио, а недавно јој је придодао и недељник Бусинесс Wеек. Његове бивше колеге из фирме Саломон Бротхерс ни дан-данас не могу себи да опросте што су га отпустили. Његово богатство се процењује на 16 милијарди долара.

АМЕРИЧКИ САН: Попут већине успешних људи, Блумберг је имао и доста среће, што сам никада не пориче. Рођен пре 67 година у скромној јеврејској породици недалеко од Бостона, за школовање је зарађивао тако што је радио на паркингу универзитетског клуба. "И даље чврсто верујем у начело које сам научио у седмом разреду основне школе: да ова земља свакоме пружа прилику. Америка је настала на овом начелу и много је људи који нигде другде не би имали никакве шансе за успех." У пријатељству се растао од жене Сузан Браун, са којом има две ћерке, и данас живи са банкарком Дајаном Тејлор, са којом гаји два лабрадора Бони и Клајд.

Блумберг је уједно и један од најдарежљивијих америчких филантропа, који годишње поклања на стотине милиона долара у најразличитије сврхе. Ипак, бар половина прималаца његових дарова налази се на Менхетну. По моћи, утицају и поштовању које је за осам година стекао на месту првог човека града могао би да се мери са Медичијем. На традиционалној вечери са дописницима из Беле куће, коју сваке године приређује председник, Обама је, тек краткотрајно на функцији, обзнанио планове за првих сто дана мандата. "Сусрешћу се са лидером који челичном руком управља милионима људи, који поседује радио таласе и користи своју моћ да уништи свакога ко покуша да му на биралиштима оспори ауторитет. Драго ми је да вас видим, градоначелниче Блумберг." У сали се проломио смех. Гласније од свих смејао се Мајкл Блумберг.

Душка Анастасијевић