Tekст у потпуности преузет са
портала листа "ДАНАС"

15.11.2009. Аутор: А. Милошевић
Београд - Осим једноставнијиег путовања на годишњи одмор, укидање виза за земље Шенгенског споразума омогућиће грађанима Србије и одлазак у неку од комшијских земаља ради куповине јефтине хране, текстила или друге робе. У том погледу раније је била најпопуларнија Мађарска, у којој су цене прехрамбених производа знатно ниже него на домаћем тржишту, али и поред тога, економисти и представници домаће привреде не очекују да ће лак приступ грађана тржиштима са јефтином робом подстаћи домаће продавце да снизе своје цене.

Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште сматра да прекогранична куповина робе неће моћи да уздрма велике трговинске ланце нити да створи притисак на малопродајне цене у Србији, али да би могла да постане исплатива за оне људе који буду ишли у веће набавке.

- То се нарочито односи на оне који живе близу граница са околним државама у којима ће моћи да јефтиније набављају храну, док ће куповина одеће превасходно бити интересантна грађанима који у иностранство буду путовали другим послом или који буду узимали веће количине робе. Део грађана ће схватити да може себи да приушти одлазак у иностранство у куповину, када виде колико су ствари тамо јефтиније, али то није канал којим се може много утицати на цене - каже Стевановић за Данас.

Ослобођење од обавезе прибављања виза ће, с друге стране, имати више утицаја на локалне економије пограничних крајева, мада тамошњи представници привредног сектора не страхују од превеликог одлива тражње ка другој страни границе. Тако Славољуб Првановић, секретар Регионалне привредне коморе Зајечара, сматра да ће укидање шенгенских ограничења знатно више утицати на то да се обнови српско гастербајтерство, него што ће се роба куповати у оближњој Румунији и Бугарској.

- Наши људи ће учинити исто оно што су већ урадили Румуни и Бугари, који су махом отишли у Шпанију на рад. То ће наравно бити „на црно“ и неће се остајати дуго на Западу, већ ће се после неког времена враћати у Србију са зарађеним новцем. А што се тиче куповине преко границе, сигурно је да ће наши људи више путовати него до сада, али не треба очекивати велике промене, иако су цене у Бугарској нешто ниже него у Србији. Наиме, Бугари су и до сада долазили овде и продавали разне ствари на бувљој пијаци, од одеће до лекова, тако да укидање виза не би требало да има посебан економски ефекат на домаћем тржишту - каже Првановић за наш лист.

С друге стране, Саша Танацков, генерални секретар регионалне привредне коморе Кикинда, која покрива територију на тромеђи Србије, Румуније и Мађарске, верује да нето ефекат укидања виза неће имати велики значај на локалну привреду, иако је, како каже, још од деведесетих година веома популарно куповати прехрамбене производе у Сегедину по знатно нижим ценама него у Србији.

- Тек са већом конкуренцијом и понудом у Србији престаће потреба за набавком хране у Мађарској. Према тренутним ценама, килограм свињског бута у Метроу у Сегедину кошта 311 динара, а у Србији од 420 до 440 динара, тако да се куповина преко границе исплати, нарочито пошто се од те цене у Мађарској може одбити ПДВ у износу од 18 до 25 процената. Ипак, иако ће у почетку из знатижеље више људи прелазити границу, не очекујемо велики одлив средстава јер се сва та роба може купити на овдашњим пијацама, тако да се многима не исплати да се малтретирају чекањем на граници - истиче Танацков за Данас.

Што се тиче Румуније, ситуација је чак обратна, пошто Танацков очекује прилив становника из прекограничних села ради набавке свакидашњих потрепштина, будући да им је Кикинда удаљена од 10 до 30 километара, а Темишвар чак 80.

Процедура

Европски парламент већ сутра требало би да донесе тзв. консултативно мишљење о ступању на снагу безвизног режима за Србију од 19. децембра. Коначну одлуку донеће Савет министара ЕУ на седници 30. новембра или 1. децембра. Позитивна одлука несумњиво би допринела и порасту тзв. мрављег шверца. Пограничне службе дозвољавају грађанима Србије да уносе у земљу храну и пиће за које процене да су довољни за личну употребу, међутим, отворено је питање да ли ће неко искористити прилику да у суседне земље иде и по неколико пута дневно за личне потребе и заправо шверцује робу.