Tekст у потпуности преузет са портала
листа "ДАНАС"

Аутор: С. Д. М.
Брисел - Европска унија прави нацрт планова који ће јој омогућити да постане светска сила и добије овлашћење да потписује међународне споразуме у име својих држава чланица. Поверљиви разговори о томе како применити Лисабонски уговор резултирали су предлозима да се ЕУ дозволи да убудуће преговара о међународним споразумима у име својих чланица и да чак отвори амбасаде широм света. Како се у једном од поверљивих докумената наводи, планира се да се прве пилот амбасаде отворе у Њујорку, Кабулу и Адис Абеби.

ЕУ ће добити потпуни „легални карактер“ а од међународних тела и држава које нису чланице ЕУ биће затражено да признају нову европску дипломатску службу као пуноправног преговарача. Верује се да ће ова иницијатива у великој мери бити симболична за Британију, која није чланица еврозоне и стално приговарају „Европској заједници“, организацији којој су се Британци прикључили путем гласања на једином референдуму који је одржан у земљи о Европи пре 34 године. Марк Франсоа, портпарол за европска питања из редова британских конзервативаца, изјавио је да споразум показује зашто је у Британији требало одржати референдум о Лисабонском уговору. „Као што већ дуго упозоравамо, Лисабонским уговором се повећава моћ ЕУ на рачун европских земаља“, рекао је Франсоа. „Класичан пример тога јесте ново овлашћење које ЕУ добија путем јединственог 'легалног карактера'. То указује на то зашто лабуристи греше када покушавају да оспоре реч британског народа о Лисабонском уговору“.

Према Лисабонском споразуму, који је усвојен у Ирској прошле недеље, ЕУ ће у оквиру европске дипломатске службе добити 160 „представника“ и амбасадора широм света. Лорен Мулали, директорка Отворене Европе, рекла је да таква иницијатива „представља огромни трансфер моћи због чега ће ЕУ више личити на државу него на међународни споразум“. „Узимајући у обзир 'легални карактер' ЕУ, први пут ће Унија а не државе чланице моћи да потписује све врсте међународних споразума о спољној политици, одбрани, кривичним и правосудним питањима“, рекла Мулали. Она је указала на то да се референдум одржан 1975. тицао придруживања Британије Европској заједници и да управо захваљујући уговору Европске заједнице, Брисел има првенство у односу на британски закон.

„Британски бирачи су се сложили да се придруже Европској заједници, а не политичкој унији која има 'легални карактер' путем којег добија овлашћење да потписује све међународне споразуме“, рекла је Мулалијева. „Нико испод 52 године старости није никада имао реч о овој важној еволуцији и време је да се то промени“.

У документу који је обишао Холандију, Белгију и Луксембург наводи се потреба да се спроведу законске промене како би се основала европска спољна служба (ЕЕАС), дипломатска и спољнополитичка служба ЕУ „глобалних географских размера“.

Дипломате из Брисела започели су детаљни рад на оснивању нових институција, ЕЕАС, „ресора министра спољних послова“ и функције председника ЕУ, што ће бити учињено према Лисабонском уговору. Одлуке ће бити донете упркос чињеници да ни Пољска ни Чешка још нису у потпуности ратификовале нови споразум ЕУ. Увођење ЕЕАС подстакло је жестоки конкурентски рат у Бриселу. Европска комисија могла би да изгуби више од 1.424 члана особља високог ранга из три одељења. Још 400 припадника особља биће ангажовано из Савета ЕУ, а исто толико ће бити премештено из националних дипломатских служби. ЕЕАС ће преузети представништва Комисије, будући да их тренутно има више од 160 широм света, док ће високе дипломате имати исти статус као амбасадори различитих земаља.