Текст у потпуности преузет са портала листа
"Време"

Mарија Видић
До септембра, када почиње нова сезона ваше омиљене серије, време можете прекратити уз духовиту књижицу Михаела Роифшека и Хохена Штеклеа Мала кућна апотека др. Хоусеа

Средином маја приказана је последња епизода петог серијала број један серије у свету – Др Хаус, а почетком септембра очекујемо наставак у ком ћемо гледати Хаусове доживљаје из луднице. Оно што смо видели као најаву обећава, а до септембра време може да се прекрати уз Малу кућну апотеку др. Хоусеа, књигу која се у хрватском издању појавила у овдашњим књижарама.

Михаел Роифштек, тридесетчетворогидишњи радијски водитељ и хипохондар, у првих 70 епизода серије "Др Хаус" код себе је открио 54 најразличитијих симптома углавном тешких болести. Он је са колегом Јохеном Штеклеом – који је у исто време експериментално доказао да је хипохондрија једна од најзаразнијих болести – написао кратак водич кроз најгледанију серију на свету – "Др Хаус".

Мала кућна апотека др. Хоусеа сасвим је сигурно досадњикава онима који не знају ништа о серији. Минимално познавање лика и дела "мрзовољног мизантропа" нужно је за дочаравање и замишљање свих препричаних сцена, циничних коментара и наизглед бесмислених цитата, многи ће рећи, генијалног лекара кога не занимају сопствени пацијенти јер су слаби, глупи и лажљиви:

Хаус (веома озбиљно): "Имате паразита."

Пацијенткиња: "О, не! Попут пантљичаре? Можете ли нешто учинити?"

Хаус: "Још можда месец дана или мало дуже. Након тога је забрањено водати га, осим у неколико држава."

Пацијенткиња: "Забрањено?"

Хаус (још озбиљније): "Без бриге, већина жена се навикне на тог паразита, да му име, облачи га и води у парк да се игра с другим паразитима."

Пацијенткиња: "Па то је сулудо."

Хаус: (гледа ултра звук, па се озари) "Има ваше очи!"

Аутори, двојица духовитих Немаца Роифштек и Штекле, препричали су, анализирали и извукли статистике из сваке од укупно 70 епизода прве три сезоне (приказане су још две). Направили су мали подсетник за оне који су је гледали па сада могу поново и натенане да се смејуље присећајући се омиљених сцена и епизода.

Но, као што Грегори Хаус не потцењује своје пацијенте, аутори не потцењују читаоце – све су одмах открили: особа којој се у првој сцени мути пред очима или јој иде крв из носа никад не заврши као Хаусов пацијент, већ обично онај ко стоји до ње; Ни Хаус, ни чланови његовог тима – Форман, неуролог Афро-Американац, који је у младости обијао станове, "плачљива" Камерон која се ложи на болесне и слабе, и уштогљена цинкара, Аустралијанац Чејс – дијагнозу и третман никада не погоде из прве, јер, шта би се онда дешавало следећих пола сата?

Дакле, 70 пута је препричана та, у суштини увек иста сцена: "У ресторану у којем су вечерали Трејси и Џереми догодила се пљачка. Џереми је савладао нападача, а његова супруга Трејси доживела је анафилактички шок."

Хаус: (свом тиму) "Морамо установити јесу ли узрок паразити, бактерије, гљивице, вируси, зрачење, отрови, хемикалије или порнићи на интернету. Ја ћу проверити интернет, а ви остало."

Аутори нису пропустили да прибележе сваки забаван детаљ и дијалог, не би ли што уверљивије описали главни лик. Увели су мале рубрике у којима су издвојили на пример свако Хаусово обијање станова у којима живе његови пацијенти. Хаус и његово особље (не превише вољно) ово раде како би сазнали што више о пацијенту (који увек лаже) и евентуално извору заразе, тровања и сл. Око особља, као и Кади, директорке болнице, и пријатеља, онколога др Џејмса Вилсона, посебно су се потрудили:

Хаус: (усхићено, др Форману, који због смрти пацијента тугује у болничкој капели) "Хеј, нећеш веровати шта се догодило, Вилсон је једног клинца убио на исти начин као и ти!"

Чејс: (ишао би радо кући да одспава) "Хаус ће нас ионако назвати идиотима, па зашто онда не бисмо били наспавани идиоти."

Посебне рубрике добили су и др Хаусови савети (погледај оквир "Др Хаус саветује"), Хаусов кључ – дијагноза, односно решење случаја, Хаусова музика – песме из епизоде, и, за крај сваке – цитат који ваља запамтити:

"С обзиром на своју величину, шкољке имају највећи пенис у животињском свету."

"Хипофиза се налази између синусних шупљина, дакле тачно између очију."

Али, није то само пуко духовито препричавање серије, такву књигу нико не би штампао. Било је ту и мало истраживачког рада који је резултирао "Хаусовом библиотеком", нечиме налик на енциклопедију бесмисленог знања. Рецимо, сапуница коју Хаус гледа током радног времена је "Општа болница" (Генерал Хоспитал), а у њој су међу главним ликовима Лора и Лук ("они су постали амерички суперпар тако што је, тако типично за сапунице, Лук најпре силовао Лору да би се потом она заљубила у њега", објашњавају аутори). А онда, у епизоди Лечи ли сврха свако средство из треће сезоне, како би тајно обавио неке претраге, Хаус свом пацијенту даје измишљено име Лук Н. Лора; викодин, лек који неконтролисано узима због хроничних јаких болова у нози састоји се од активних супстанци хидрокодона (дериват морфијума) и средства против болова, парацетамола. Викодин се преписује деци после вађења умњака, а у многим школама је увек на дохват руке. Гутају га, "наводно", Кортни Лав, Метју Пери и Мелани Грифит. Узгред, уз сваку епизоду аутори књиге су прибележили "Хаусов број" – број таблета викодина које је попио. Коначну бројку немамо јер у неким тренуцима, посебно кад је наш јунак био добре воље, нису могли да се закуну да је стварно узео пилулу:

"Хаусов број – Доза викодина: једна таблета прије опкладе и почетка одвикавања, једна послије тога. Не види се да је узео таблете, но одају га блажени смијешак и склопљене очи."

Нема тог гледаоца серије који није, као и аутори књиге (али у мало блажем облику, надамо се), код себе препознао бројне симптоме и повезивао их са оним смешним називима смртоносних болештина. Пре свега лупус, па паранеопластични синдром, менингитис, некроза коже, прееклампсија, васкулитис, анеуризма, Адисонова болест, трансверзални мијелитис и, наравно, саркоидоза. Пошто су "медицински аспект свесно скраћивали", аутори су баш за хипохондре на крају књиге направили и медицински појмовник у којем су са по неколико реченица објаснили већину болештина које се помињу у серији. Посебна је пажња, наравно, посвећена лупусу (аутоимуна болест везивног ткива), на који се увек сумња, али се дијагноза увек испостави као погрешна. Због толике приче о лупусу, творац серије Дејвид Шор добио је 2006. "Луп награду" америчког Удружења за лупус.

Све у свему – духовита књига, све са рекламама за лек против пролива на њеним корицама. Већа доза, баш као и серија, код многих изазива зависност.