Текст у потпуности преузет са портала листа
"Време"

Mилош Васић

Нешто је нагнало Ратка Кнежевића да отвори срце новинама: прво подгоричким "Вијестима", а сада и "Блицу". Није да нас је г. Кнежевић много просветлио – све смо то око дуванске мафије знали и без њега – али је осетио потребу да своју драгоцену личност истакне и изван страница загребачког "Национала", где је годинама био главна звезда џет-сет рубрика. Нешто је Ратка Кнежевића засврбело, али не само њега

Једног лепог пролећног дана у Лондону (Хестер ст.) или у Загребу (Прекрижје) "успјешни међународни лобист и експерт у бусинесс интеллигенцеу" Ратко Кнежевић пробудио се, погледао на свој сат "Одемар пиге турбијон Но. 2" (платио га је 40.000 долара, а сада вреди барем 150.000) и видео колико има сати. Обукао је своју кошуљу "Еди Монети" са монограмом (наручује их већ 20 година) и закопчао манжетне једним од сетова златних дугмади (поклони од Клинтона и Буша), обукао једно од 50 одела које му по мери шију у Милану, обуо или цасуал ципеле Дијега дела Вале, или класичне Ралфа Лоурена, сео у "ауди" РС6 ("Поршхе шајен" радије препушта супрузи) и отишао да размисли. Узгред: сви подаци су из загребачког "Национала" из марта 2005, из прилично отужног хвалоспева Ратку, најбољем другу покојног Иве Пуканића, власника тог недељника, а из егзалтираног пера неког Виктора Захтиле.

Уозбиљимо се. Ових протеклих неколико недеља Ратко Кнежевић бацио се у давање интервјуа: прво подгоричким "Вијестима", а онда и београдском "Блицу", медијима којима иначе није био склон; "Национал" је друго. Може се са извесношћу претпоставити да је Ратка Кнежевића нешто засврбело; да је нагло осетио потребу да проговори превентивно; пре него што почну да га питају. Разлог за превентивну акцију могао би бити и то донекле непромишљено објављивање у "Националу" Пуканићевог тршћанског исказа тужиоцу Шелзију, о чему смо писали. Наиме, покојни Иво Пуканић Шелзију је нахвалио Ратка Кнежевића више него тај Захтила из "Национала". Пошто је о озбиљним стварима реч, те су тврдње биле истражене и разни су се људи присетили разних ствари. По свему судећи, Ратко Кнежевић је Иви Пуканићу испричао свашта, што је овај узео здраво за готово и поновио Шелзију; тако је Ратко испао витез и неустрашиви борац против дуванске мафије, поверљиво лице Роберта Гелбарда и Медлин Олбрајт, невина жртва перфидног Албиона и те њихове царинске полиције итд. Већ смо рекли да Ђузепе Шелзи није деловао импресионирано. Сада видимо и зашто.

УЛОГА ТОНИЈА БЛЕРА: Дакле, као прво, Ратко Кнежевић нема никакво учешће ни у једној британској компанији, нити директорски положај; једно директорско место му је угашено; подаци су из британског привредног регистра (Компаниз хаус). Толико за почетак. Затим: према руском недељнику "Версија" из јуна 2002. године и истраживачким чланцима колеге Јевгенија Крутикова, Ратко Кнежевић појављује се 1995–1996. у Москви, где је до гуше упетљан у илегални увоз цигарета у Руску Федерацију, али и у неко муљање са руским вишковима наоружања. На вези је са Хрвојем Петрачем, ноторним хрватским гангстером, који је своје послове тада покушавао да диверсификује и да уђе и у трговину оружјем. Према "Версији" и Крутикову, ту се склапала комбинација на линији Русија – "Ђуро Ђаковић" из Славонског Брода – Блиски исток, а на тему тенкова М-72 и М-84, а где су своје лепљиве прстиће имали и неки Босанци, Египћани, Малезијци и други. Понуђена монета били су бродови пуни фалсификата цигарета великих дуванских мултинаоциналних компанија. "Версија" тврди да је Ратко Кнежевић те оптужбе одбијао тврдњом да "имате посла са будућим председником Црне Горе". Ствар се у Москви завршила тако да је – по тврдњи "Версије" и после провере на лицу места – Ратко Кнежевић нестао из извесног хотела са пет звездица не плативши рачун од 15.000 долара. Каснији ток истраживања "Версије" указао је на везе лица: са Кнежевићем су у контакту били ЈТИ, Волф Минић и његова екипа, кипарски бизнисмен Андреас Неофиду, али и читав низ мики маус компанија са Кипра и Блиског истока (ИБЦС Исе Ауде, Јуропијен тобако Назира Кана, Империјал тобако, Прима Трејдинг Венчерс чувене браће Јанковски са Девичанских острва, Албатроникс Екрема Луке, Фероглас из Лихтенштајна итд.). Цигарете су у Русију стизале или преко Турске и Ирака, или преко Балтика, или преко Украјине (хватане су повелике количине). Шлепери пуни фалсификованих марки цигарета ишли су и из Немачке кроз Балтик, па до Грузије; са лажним папирима. Примера има превише. "Версија" коначно тврди да су се Ратко Кнежевић и Велимир Илић договарали око изградње чувене фабрике цигарета у Чачку, али им није успело.

Пажљиви читалац сетиће се да је Пуканић Ђузепеу Шелзију нарицао над тужном судбином Ратка Кнежевића у Британији: да су га тамо прогањали ни кривог, ни дужног због неких полицијских униформи за МУП Црне Горе. Ствари, како се чини из листања лондонских новина из тог времена, стоје донекле другачије. Недељни "Тајмс" од 23. марта 1999. извештава о "гневу царинских службеника због политичког притиска да се 22 тачке оптужбе против Ратка Кнежевића повуку". Није, дакле, реч о Штрпцима и Сјеверину, како је Пуканић рекао Шелзију, а Кнежевић – очигледно – Пуканићу. Реч је о нечем другом: Кнежевића је британска царина оптужила за кршење санкција УН-а и ЕУ, јер је "користио своје компаније у Лондону и Швајцарској да би прошверцовао око пет милиона фунти вредно наоружање и војну опрему, укључујући и оклопна возила, футроле за шаржере, 30 криптографски заштићених радио-уређаја, 15 такође заштићених факс-машина, три глисера итд.". Британска га је царина ухапсила 1997, пошто се посвађао са Ђукановићем и вратио из Вашингтона у Лондон; пуштен је уз кауцију и изгубио се; тада, 1999, била је на снази потерница за њим. Разлог за гнев британских цариника била је политичка интервенција тадашњег премијера Тонија Блера у Кнежевићеву корист. За ту интервенцију недељни "Тајмс" каже да је последица Блерових разговора са Милом Ђукановићем.

ПОДИЗАЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ: Него, вратимо се Кнежевићевим интервјуима. Ништа он ту није испричао о шверцу цигарета што већ нисмо били знали годинама. Јовица Станишић финансирао своју Удбу? Добро јутро! Талили се политичари? Такође. Вучела носио паре од Цанета до Јовице и још се притом уградио? Ма немој. И тако даље. Оно што је изазвало највећу сензацију у ова летња доба (Суммер тиме, wхен тхе ливинг ис еасy) била је његова тврдња да је Борису Тадићу живот у опасности, јер се дуванска мафија намерачила на њега. То је Кнежевић чуо да је Стипе Месић рекао Тадићу. Стипе Месић је одмах демантовао ту причу и прецизирао: да, они су причали о прекограничном организованом криминалу и упознао је Тадића са стањем ствари. Узгред, МУП Србије већ јако дуго све те податке сравњује са МУП-ом Хрватске на редовној основи; директори полиције, начелници крим-полиције и оперативци у свакодневном су контакту. Ништа, дакле, Месић није могао да каже Тадићу што већ није било познато.

Али Ратко Кнежевић, о свом јаду забављен на – како чујемо – извесној јахти на Јадрану и у занимљивом друштву безбедносно занимљивих лица, мора себи да подигне цену, па макар и као спасилац Тадићеве главе. Наравно да ће се наћи довољно удворица да се том херојском напору придруже и да Бориса Тадића заштите још више. Наиме, у рационалној анализи не може се наћи одговор на питање о мотиву: зашто би неко из дуванске мафије, како Кнежевић тврди, угрозио Бориса Тадића? Предмет "Мрежа" на Специјалном суду не обећава; све је то било још 1996. (док се и Ратко мотао по Москви); Цане Суботић делује смирено. Узгред: још нисмо чули ко је то Цанета и како пустио из екстрадиционог притвора у Москви, а Ратко каже да зна. Трговина цигаретама одавно је кренула у сасвим другим правцима и није више ни налик оном веселом времену из деведесетих. Србије ту нема нигде: Пецони се смирио такође и ради; мултинационале су задовољне. Претендената на Цанетов престо нема, а ни њега нешто та ствар више не занима – барем онако како га је занимала онда. Само Ратка Кнежевића нешто сврби.