Текст у потпуности преузет са портала листа
"Време"

Идеја о демонстративном паљењу америчке заставе сасвим је симпатична, али под једним малим условом: да је пали Американац, по могућству у самој Америци

Tеофил Панчић
Има у једном старом, добром филму Вудија Алена – по чијој књизи ова рубрика поносно носи назив – оно кад (ваљда) Миа Фароу говори нешто о мастурбацији, а нервозни Вуди се брецне на њу: је л' ти то критикујеш мој хоби?! Заиста, људске хобије не ваља критиковати све док нису противзаконити: неко воли попа, неко попадију, неко је филателиста, неко дискофил, неко степује, неко прави макете железнице, неко гаји гладиоле, неко је анархиста... Какве штете може бити од тих слатких поподневних активности којима се убија егзистенцијална чамотиња илити ужас празнине? Авај, извесни београдски Прекршајни Орган је сматрао другачије, па је грађанина Тривунац Радомира, по властитом признању анархисту овдашњег, по хитном & неодложном поступку стрпао у затвор на десет дана јербо је овај демонстративно запалио америчку заставу током кратког, али упечатљивог гостовања Џозефа Бајдена у Београду. Додуше, пустило га је већ након дан-два (ваљда када је постало сигурно да је Бајден довољно далеко да нема ни теоретске шансе да остане потресен и згромљен призором оних америчких заставних звездица у пламену; пих, као да то није видео хиљаду пута у животу), али је у зраку остало питање да ли је оно што је Р. Т. учинио уопште могло и требало да подлеже икаквим законским санкцијама? Те су се у том смислу у неколиким новинама (об)јавили неколики грађани (с правом) забринути за здравље наше демократије, напомињући како то што је учинио наш Страшно Љути И Изнад Свега Опасни анархиста у истој тој Америци одавно – тј. од преседана-тог-и-тог – није никакво кршење закона, него легитимно коришћење права на слободно изражавање политичког става. Добро, неизбежан логички приговор овоме ставу јесте да је лице Тривунац Радомир учинило што је учинило у Београду, Србија, а не, рецимо, у Вашингтону Д. Ц. или у Белгрејду, Индијана (хм? можда ипак Монтана?), те су за квалификовање његовог поступка надлежни српски, а не амерички закони. Овде ме, међутим, занима нешто друго, тј. не сувопарно правни аспект приче.

Идеја о демонстративном паљењу америчке заставе сасвим ми је симпатична у својој бесној бесловесности, али под једним малим условом: да је запали Американац/ка, и то по могућству у самој Америци. Хоћу да кажем: ако си љути & зајебани српски анархиста (од којег стрепи и обилато зноји гаће Зли Естаблишмент овог у неправди огрезлог света, којем је – естаблишменту, не свету – срећом одзвонило јербо ћеш му са својим подједнако љутим другарима дохакати чим стигнеш...), и јавно палиш некакву заставу баш у Београду, није ли логичније да то буде застава Србије? Мислим, лако је (у "социјалном" смислу) овде палити УСА заставу, па да те после сви тапшу по раменцету, од времешних дие-хард бољшевика па до образоваца и стројеваца! Сукладно томе, ЦРО анархиста у Загребу треба да пали хрватску заставу етц. Сви добро знамо да се српске заставе у Хрватској или хрватске у Србији никада не пале из анархистичких или томе сличних побуда, но увек и само из фашистичких... Добро, рећи ће неко, нису Амери исто што и Срби и Хрвати, него су зли "глобални полицијајац" који отуда наилази на глобални отпор... Тачно? Може да бидне, ама не мора да значи, тј. није до краја примењиво на наречени случај: ако имаш проблем са америчком политиком, а то бар није тешко имати, изађи па се дерњај против Бајдена (или кога већ), мани се заставе целе једне земље (која није твоја, у којој не живиш, не гласаш и не плаћаш порез, за чије врлине ниси нимало заслужан и за чије брљотине или чак злочине ниси нимало крив!) са свим њеним сложеностима и противуречностима, па макар та земља била и УСА... Овако, испаде да су чак и преживели шешељисти "прогресивнији" од наших (и не само наших) фенси-шменси левичара: мислим, њихове блесаве мајице и транспаренти поручивали су то што су поручивали Бајдену Џозефу поименично, а не Америци као таквој...

И начелно и конкретно гледано, шта уопште данас и овде значи оно "мисли глобално, делуј локално"? Неће бити да "глобално" мишљење значи нехајно необазирање на "локални" контекст, јер контекст никада и нигде није ирелевантан за врсту и смисао поруке која се шаље. Да сам случајно "анархиста" или посвећени заљубљеник у неки томе сличан "анти/алтерглобалистички" хоби, малко би ме ипак забринуло то што моје акције изазивају толико одушевљења код фашиста и њима сличних (и равнодушност код свих осталих). Ове наше весељаке то, изгледа, ич не секира, а камоли да им буде повод за размишљање нису ли можда негде нешто погрешили у корацима, нису ли скренули удесно код пословичног Албукеркија. Ма јок, б'ате, терај, само нека је помпезно, нека јечи и одзвања радикално! А ако је шупље изнутра, не мари, ће попунимо! Чиме? Ма, не бери бригу, друже, начи че се већ нешто, чек' да звирнем по нету, сигурно има нешто ново што је хеви и згоднозвучеће код Жижека, Наоми, Бадјуа или оног Негрија (који није оџачар грла). Бајдвеј, видим да је код дела те глобално прослављене екипе сада у моди (јакако, од злих империјалиста неправедно оклеветана) кинеска културна револуција! Е, па, дабогда је и добили – али само у својој кући... Мислим, супер је ККР – под условом да си Мао, као што је и стаљинизам сјајно "место" за живот – ако си Стаљин. Невоља је у томе што таквих има у само по једном примерку.

Како год било, добро је што онај момак није одгулио целу казну, а било би још боље да никакве казне није ни било. Све је то тек фолклорна нуспојава демократије, и тако треба и да остане: оно што ништа не значи и никога и ништа не представља (доли бизарне постадолесцентске фиксације) није нешто чиме би закон и држава требали било како да се баве – како у Америци тако, богме, и овде.