Текст у потпуности преузет са портала
листа "Време"

Aндреј Ивањи
После лоших изборних резултата ЦДУ/ЦСУ-а шупље звуче обећања канцеларке Ангеле Меркел да ће она већ да отупи оштрицу исувише либералних захтева либерала, који протежирају интересе капитала

После у недељу одржаних парламентарних избора у Немачкој све се мења, само једно остаје исто: Ангела Меркел на челу владе. Пошто су објављени прелиминарни резултати, канцеларка се у црвеном сакоу, са широким осмехом на лицу појавила у препуној сали централе демохришћана "Кући Конрада Аденауера" у Берлину. "Успели смо", поручила је присутним присталицама пропраћена бурним аплаузом, "остварили смо наш циљ". Под успехом је подразумевала у изборној кампањи промовисану будућу црно-жуту владу – коалицију демохришћана ЦДУ/ЦСУ и либерала ФДП. Тиме је Меркелова одмах ставила да знања да је много важније што су се Хришћанско демократска унија и Хришћанско социјална унија извукле из мучне, такозване велике коалиције са социјалдемократама, него какав су резултат ове две традиционално повезане партије оствариле.

Јер, када би се од тога полазило, Меркелова не би баш ни имала шта да слави. ЦДУ/ЦСУ су са 33,8 одсто гласова постигли најгори резултат у последњих шездесет година.

ПОБЕДНИЦИ: Прави победник ових избора за Бундестаг је Слободарска немачка партија. Либерали су са 14,6 одсто постигли најбољи изборни резултат у својој историји. Захваљујући њиховом успеху црно-жута коалиција имаће потребну већину за образовање владе. "Ко мора да објашњава губитке, мора много да прича. А ко може да слави победу, може и сажето да се изрази", изјавио је први човек ФДП-а Гвидо Вестервеле, који је партију после једанаест година проведених у опозицији поново довео на власт. С обзиром на то да воли много да прича, заиста је био веома кратак: "Ми ћемо сада учествовати у власти, побринућемо се за фер порески систем, боље шансе за образовање, грађанска права...", рекао је Вестервеле и препустио се слављењу њега самог. На позорници на којој су се налазили победом раздрагани партијски челници, дирнут тренутком, наједном га је загрлио његов животни сапутник Михаел Мронц.

У Немачкој то никога не узбуђује нити је било предмет било чије предизборне кампање, али с обзиром на већинску хомофобичност грађана Србије, овде ипак треба рећи: Верстервеле је хомосексуалац, који не само да не крије своје сексуално опредељење него на све могуће пријеме много чешће води свог партнера него госпођа Меркел свог законитог супруга, који је дискретан човек и не воли гужву. Вестервеле ће бити потпредседник владе, за њега је резервисано место министра иностраних послова.

ПРЕГОВОРИ: Упркос мање или више раздраганом слављу после избора, предстојећи црно-жути коалициони преговори за ЦДУ неће бити нимало лаки. Либерали ће се скупо продати. Меркеловој неће бити ништа лакше лакше да руководи новом владом него невољном коалицијом са црвенима. Тада су јој замерали да је само модераторка некохерентне владе. Тада је своју неодлучност у спровођењу привредних реформи могла да оправдава деструкцијом коалиционих партнера. Сада више неће имати изговора.

"... Ангела Меркел сада има коалицију, коју је њена партија прижељкивала. Мала коалиција, међутим, канцеларки уопште не прија, мада мора да се прави, као да је одушевљена", пише Сüддеутсцхе Зеитунг. "Убудуће више неће моћи да се скрива иза СПД-а. Убудуће ће све гласнији бити захтеви унутар ЦДУ-а, да крене путем веома благонаклоном према привреди. Ако канцеларка и даље буде играла улогу мамице нације, имаће проблема и са ФДП-ом и са сопственом партијом. Ако се претвори у гвоздену лејди, изгубиће своју репутацију међу становништвом. То значи: златно доба Ангеле Меркел је прошло."

Либерали ће захтевати да будућа влада да далеко већу подршку послодавцима, то јест капиталу. Њихово уверење је да само уступцима богатим власницима фирми може да се покрене посрнула привреда, те на тај начин да се омогући социјална сигурност радницима. ФДП је у изборној кампањи захтевао значајно спуштање пореза на добит, капитал и имовину. Многи експерти пак сматрају да је Немачка исувише задужена за такве експерименте, а да ће рачун свакако платити они, који су и до сада најгоре пролазили, то јест сиромашнији слојеви друштва. И Меркеловој, код које провејава осећај за социјалну тржишну привреду, са нагласком на социјалну, круто либерални захтеви нимало нису по вољи, док се привреди наклоњена фракција унутар ЦДУ-а радује променама које предстоје.

Црно-жута коалиција суверено је владала за време канцелара "ујединитеља" Немачке Хелмута Кола. Тада се, међутим, знало ко пије а ко плаћа, ко је шеф. То се са сензационалним успехом ФДП-а, који нико није наслућивао, променило. Либерали неће бити послушни млађи партнер, већ ће Верстервеле, ношен успехом, хтети да преузме иницијативу. После изборних резултата шупље звуче обећања Меркелове да ће она већ да отупи оштрицу исувише либералних захтева либерала.

ГУБИТНИЦИ: Највећи губитник протеклих избора је Социјалдемократска партија Немачке. Са 23 одсто освојених гласова СПД је направио најгори резултат у својој историји дугој 146 година. Део социјалдемократских гласова прелио се партији која се зове Лева (Дие Линке), како не би користила компромитован назив "комунистичка". Лева партија је наследница бивше комунистичке партије бивше Немачке Демократске Републике. Са 11,9 одсто гласова ова партија се етаблирала не само као релевантна политичка снага на истоку Немачке већ и на савезном нивоу. Да су се ујединиле, ове две партије би биле најјача фракција у земљи, мада ни то не би било довољно за образовање владе. СПД, међутим, стриктно је одбијао било какву сарадњу са "неокомунистима". После катастрофалног пораза, то ће се вероватно променити.

После 11 година на власти застрашујуће губитке СПД-а објашњава њихова безбојност која је годинама све више долазила до изражаја. Још су канцелара Герхарда Шредера звали "Друг босова", алудирајући да кормило социјалдемократије окреће удесно. Шредер је ипак захваљујући својој харизми и шарму некако успевао да губитке одржи у подношљивим границама, док је граница која дели немачку социјалдемократију од демохришћана бивала све мање препознатљива.

Шеф СПД-а Франк Валтер Штајнмајер само је наставио где је Шредер стао, у великој коалицији са ЦДУ/ЦСУ-ом. Само што Штајнмајер није човек Шредеровог калибра, а да би пораз могао да преокрене у победу или макар нерешен резултат. Многи данас уздишу сетно, сећајући се величине Вилија Бранта. Неки нови, млађи кадрови у СПД-у још се ни не назиру, Штајнмајер до даљњег остаје на челу партије.

Већ у изборну трку СПД је ушао као губитник с једним јединим циљем, да буде довољно јак, да без њих не може да се образује влада те да поново спас нађу у великој коалицији и да тиме добију на времену. Док је ЦДУ јасно рекао да циља владу са жутима, СПД је категорички одбијао било какав контакт са Левом партијом. Упорно одбијајући да се макар за корак са центра помери улево, СПД је сам себи ископао јаму. Јасно је било да зелени неће добити довољно гласова за образовање црвено-зелене владе, иако су они поправили свој резултат са претходних избора и са 8,1 скочили на 10,7 одсто.

КО ЗА КОГА ГЛАСА: Апсурдно је, да усред економске кризе и све већег броја незапослених и све лошијим условима за раднике, партија која себе назива социјалдемократском претрпи највећи пораз у историји. Али, ко гласа за протест и промене, гласао је за Леву партију, ко гласа за политику зелених, гласао је за зелене, ко за либералну привредну политику, гласао је за либерале или за демохришћане, знајући, да ће направити владу са либералима. Испада, да СПД сам није имао шта да понуди убедљивије од других, те да су за њега гласали неопредељени бирачи, а њих је очигледно све мање.

"У трећем покушају црно-жута коалиција успела је да образује владу. Зашто баш сада, усред најдубље кризе глобалног капитализма", пита се немачки лево оријентисани Тагесзеитунг. "Одговор гласи: управо због кризе. Скоро 15 одсто које су добили либерали показује да се средњи слој ничега више не боји, него да он мора да плаћа због кризе. Скоро 12 одсто за Леву партију говори о томе, да се многи на дну боје тога да у кризи не пропадну негде на путу. Ови резултати показују: Борба око прерасподеле постаје оштрија. Оно што доносе црно-жути може да се предвиди – мањак социјалне равнотеже, пореске олакшице за оне који боље зарађују, што ће бити финансирано повећањем пореза на додатну вредност за све."