Текст у потпуности преузет са портала листа
"Време"
Није нимало лако доследно следити заумна шеврдања овдашње државне политике, а да вас људи и даље уважавају и схватају вас озбиљно
Био ја тако пре неки дан у Загребу, па се све осврћем по Ткалчићевој нећу ли негде угледати Добриц... Ма не, то је ипак утопија. Само ме је са плаката мрко гледао Волт Ковалски, али није он тај калибар, мислим, у поређењу с Њим. Како год, у Аграму сам ваистину био, а кад сам се вратио у Отаџбину, сви ме пренеражено питају: јеси ли гледао? Шта, Бог вас веселио? Је л' Ковалског, јопет? Нисам хтео без Добрице! Шалу на страну, распитам се мало, и имам шта видети: Бранко се Димитријевић дословце преко ноћи винуо високо на никада објављеној, ама увек постојећој листи дежурних "издајника и страних плаћеника"! У хипу престигао десетине боље пласираних, укључујући многе ветеран(к)е и проверене ведете! Па, честитамо! Није то дато свакоме!
Шта је то, дакле, могао урадити један до сада не баш ултраекспонирани историчар уметности и актуелни помоћник министра културе ("наслеђен" из Брајовићевог вакта) па да наједаред стекне такву славу у схит-таблоидима, на пратећим сајтовима и међу нашим навластито смешним десничарским странкама? У некој се телевизијској емисији, хајмо рећи, изјаснио "с разумевањем" гледе независности Косова, петљао нешто око нове, контроверзне поставке спомен-подручја Јасеновац (то му је, условно, струка), те му ни све то није било доста, него је и (у студију присутну) Павићевић Борку прогласио правом узор-патриоткињом! Ајд' што му није мрска независност Косова, то бисмо још и прогутали, али да баш Борка буде патриота поред нас живих и здравих... Е, што је много, много је... Смењуј, бре, то, Брадићу!
Добро, а о чему се ту уопште радило? Ма, класична жанр-сцена: у студио је (добровољно, авај!) привело двоје грађана у улози "издајника", те двојица у улози "патриота". Једног од потоње двојице за јавни дискурс квалификује то што је пре двадесет и кусур година играо фудбал за паре. Не, стварно, не зезам се! Елем, свако је, колико схватам, своју улогу одиграо доследно и поштено, дакако, у складу са својим интелектуалним и осталим могућностима. То углавном значи да су се сви много једили једни на друге, и тако то, знате већ напамет како то иде. Пети елемент у студију била је у какофонији и бесловесном галиматијасу вечито уживајућа церемонијал-мајсторуша, она најпознатија из паражурналистичке сорте која се прославила по естрадизацији озбиљних тема. И не само тема но и људи – али за то већ није крива она него они, јер се дају естрадизовати. За такве, АЦХТУНГ, АЦХТУНГ!, имам једно веома важно обавештење: могуће је, чак није ни противзаконито, одбити учествовање у телевизијској емисији у којој бисте – то се лако види унапред – били стављени у неприличан контекст јер би се од вас очекивало да са недостојним или чак срамним персонама диваните о озбиљним стварима, а на јалови, естрадно-квазиконфликтни начин (што ће вас понизити много више него њих; заправо, њих одавно ништа ни не може да понизи). Верујте ми, знам о чему говорим: сам сам то одбио дословно на десетине пута, укључив и наречену домаћицу, па ми баш ништа не фали. Дакле, моли вас ваш друг: чувајте бар достојанство тема, кад већ не хајете за своје лично (шта год о томе мислио наш друг Пановић)! А не да стално морам да проверавам ко ме је овај пут "одменио" тамо где се нисам хтео појавити... И ко ће се то после вајкати како је било стрррашно; ‘ајде?! Ма, ко би рекао?! Зар са оним дивним људима?!
Но, то је споредно, ја то ‘нако узгред. Вратимо се хајци на Димитријевића: цео се један жабљи малограђански оркестар надигао и бучно закрекетао о Страшноме Греху помоћника министра, који да је као државни службеник (‘еј!), мада у лично име, проповедао "антидржавну и антинационалну политику". Рецимо, рекао је да Косово ЈЕСТЕ де фацто независно (од Србије), а да Борка П. де фацто НИЈЕ "издајник" него (ово ја додајем, али смисао је тај) озбиљна и часна особа која доприноси култури овог народа и ове земље. И једно и друго је, додуше, тачно, али џаба, јер ваистину "није у складу с државном политиком"; у том смислу су Димитријевићеви критичари "формално" сасвим у праву. С друге стране, није нимало лако доследно следити заумна шеврдања овдашње државне политике, а да вас људи и даље уважавају и схватају вас озбиљно. Довољна је мала непажња, и једног јутра се пробудите као Вук Јеремић. А реците и сами: ко би икада волео да се пробуди као Вук Јеремић?!
Е сад, шта се ради када је стварност једно, а "државна политика" друго? Нешто се мења; паметније је мењати државну политику, али је лакше сменити Димитријевића, или било којег другог димитријевића који се дрско испречи између нас и Слатких Илузија. Дакле, да бисте били достојни високи службеник демократске и проевропске Србије, морате да будете спремни и да причате ствари које нису само против ваших уверења (то још ђене-ђене) него и против елементарног здравог разума и увида у стварност достојног пунолетног лица нормалних умних способности. У судару стварности и Државне Политике, превагу односи потоња, без обзира на последице. Ко толико није способан да прихвати у замену за (до)министарске принадлежности, нека се лепо придружи Борки и друштву у колони "издајника". Али, нисмо ли малопре рекли да Борка ЗАПРАВО није "издајник"? Па да, али ни Косово ЗАПРАВО више није део Србије, али фора је у томе да се патриотизам доказује тврдом вером у апсурдно, а не пуким увидом у стварност; пих, кад би стварност била мера ствари, то би било одвише лако, тад би свако могао да буде патриота: и Борка, и Бранко, и ја, ма уопште, кажем вам, свака шуша... Овако, Патриоте су ликови као онај што је некада постизавао главом, а сад главом мисли (без претходног тренинга). Или му се бар тако чини, а ми му верујемо на реч. Мислим, ђе да не верујеш патриоти, јадан не био?
Ма, знате шта: одох ја поново у Аграм, или тако негде. Има и тамо тих патриота и издајника колико волиш, али шта ме брига за њих, то је већ туђа надлежност. И немојте после, кад се врнем, опет да ме питате: јеси ли гледао Овог контра Оног, Ову контра Оне, а све код Оне, или Неке Друге? Нисам, бре, и нећу. |
