Текст у потпуности преузет са портала листа
"Политика"
Аутор: С. Чонградин и И. Шундић-Миховиловић
Београд - Посета Београду америчког потпредседника Џозефа Бајдена одвијаће се у атмосфери оптимизма коју шири нова администрација у Вашингтону у својој спољној политици, с циљем побољшања односа са свим земљама с којима је претходних година владало захлађење, па и непријатељство. Српско-амерички односи своју најнижу тачку, после 1999. и НАТО бомбардовања, достигли су 2008. с једностраним проглашењем независности Косова.
Тај догађај је обележио мандат одлазећег амбасадора Камерона Мантера, иако он као појединац и дипломата никако није могао да утиче на тврду политику САД у вези с Косовом, сагласни су саговорници Данаса упућени у дипломатске и безбедносне односе две земље.
Вук Драшковић, лидер СПО-а и бивши шеф српске дипломатије, каже за Данас да Обамина администрација пре свега жели стабилност у региону Западног Балкана и, самим тим, успостављање бољих односа са Србијом. То је, како истиче, и разлог посете америчког потпредседника Београду.
Коментаришући извесну контроверзу која прати Џозефа Бајдена као заговорника косовске независности и НАТО интервенције над Србијом, Драшковићподсећа да је Бајден био и најжешћи у осудама Албанаца због етничког чишћења 17. марта 2004. године.
На констатацију да ће тема разговора са српским званичницима бити и сарадња с НАТО, што се у делу јавности тумачи и као „опасност од захлађења односа Србије и Русије“, Драшковићистиче да Бајден долази у посету земљама региона и при том не жели да заобиђе Србију, као и да „није на Београду да уређује америчко-руске односе“.
Оцењујући рад досадашњег амбасадора Камерона Мантера, који напушта то место годину дана пре истека мандата, Драшковић каже да је ту једино извесно да Мантера не би требало доводити у везу с погоршањем односа Београда и Вашингтона, које је уследио након проглашења косовске независности.
Стручњак за војна питања Вељко Кадијевић каже за Данас да је Бајденова посета посебно важна управо због проглашења независности Косова.
- То ће бити прилика да се поправе односи две земље, пре свега у делу НАТО интеграција и сарадње. Српски парлалмент је изгласао резолуцију о неутралности која онемогућава прикључење земље НАТО-у и због тога је неопходно отворити некакве нове перспективе за сарадњу - каже Кадијевић.
Он истиче да је промена америчке администрације донела свету нови оптимизам и нову аргументацију за побољшање односа са оним деловима света према којима је до сада била „у свађи“.
- Политика САД није иста с доласком Барака Обаме на председничко место, па ни Бајдена не би требало више везивати за старе асоцијације у односу на Србију. Вашингтон је послао сигнал свим државама Балкана да је врло заинтересован за што брже потпуно укључење овог региона у међународне интеграције, а све се то одвија под ореолом Обаме - закључује Кадијевић.
Посете на високом нивоу
1980 - Председник САД Џими Картер поводом сахране Јосипа Броза.
1995 - Специјални изасланик Ричард Холбрук с тадашњим председником Слободаном Милошевићем о миру у Босни.
1998 - Холбрук у покушају да убеди Милошевића да прихвати амерички план за Косово.
2003 - Државни секретар Колин Пауел у знак подршке Србији после убиства премијера Зорана Ђинђића.
2004 - Сенатор Ричард Лугар, председник Спољнополитичког комитета Сената Конгреса САД.
2005 - Николас Бернс, подсекретар у Стејт департменту за политичка питања.
2006/2007 - Специјални изасланик за преговоре о статусу Косова Франк Визнер, сусрети с председником Србије, премијером и патријархом Павлом.
2006/ 2007 - Данијел Фрид, помоћник државног секретара за Европу и Евроазију.
С друге стране, у периоду после 5. октобра 2000. у Вашингтон су одлазили сви највиши званичници Србије, с председником Борисом Тадићем на челу (септембар 2006, с тадашњим потпредседником Диком Чејнијем и државним секретаром Кондолизом Рајс) и бившим премијером Војиславом Коштуницом (јул 2006, с Диком Чејнијем).
Могући кандидати за новог амбасадора
Мајкл Халзл: Виши члан Центра за трансатлантске односе при Школи за напредне међународне студије Џон Хопкинс универзитета. Каријеру је градио као високи политички саветник (1994-2005) тадашњег сенатора Џозефа Бајдена, данас америчког потпредседника. Био је најпре члан, а потом и председник (2001-2003) Комитета за иностране односе Сената Конгреса САД. Предводио је демократски штаб у Сенату поводом питања Балкана и НАТО, те стога интензивно био укључен у две рунде проширења НАТО (1998. и 2004), али и у кампање у Босни и Косову. Седамдесетих година прошлог века помогао је оснивању Аспен института у Берлину и био први заменик директора. У јулу 2004. био је члан америчке делегације која је присуствовала инаугурацији председника Србије Бориса Тадића.
Едвард Џозеф: Велики познавалац историје Балкана, од 1992. када је први пут дошао у Сарајево. Од тада је био на бројним ратиштима у Книну, Мостару, Бихаћу, Тузли, Жепи (где је заједно с генералом Ратком Младићем надгледао евакуацију). Обављао је бројне високе дужности у УН, НАТО, ОЕБС-у и Међународној кризној групи. Током рата на Косову 1999. радио је при католичким службама за хуманитарну помоћи био командир тада у медијима најзаступљенијег избегличког кампа Стенковец-1 у Македонији. Гостујући је професор на Школи за напредне међународне студије Џон Хопкинс универзитета. Пише за најутицајније америчке медије.
Џејмс Слатери: Био је демократски кандидат за америчког сенатора из Канзаса. Од 1983. до 1995. био је члан Представничког дома Конгреса САД. Био је кључни играчу многим важним питањима, укључујући и заштиту животне средине, здравствену негу, телекомуникације и напоре у циљу смањења буџета. Био је партнер адвокатске фирме Вили Реин ЛЛП у Вашингтону. Станује у Вирџинији. |
