Текст у потпуности преузет са портала листа
"Данас"

Аутор: Р. Г. И.

Вашингтон - Вредност акција на Волстриту скочила је јуче након што је америчка влада обелоданила детаље плана за оживљавање банкарског система вредног чак билион долара. Вредност берзанског индекса Дау Џонс порасла је за готово седам одсто по затварању берзе у Њујорку, што је највећи раст остварен током једног дана у последњих пет месеци.

Наиме, администрација Барака Обаме објавила је дуго очекивани план за који се у Белој кући надају да ће спасти паралисани амерички банкарски систем и оживети посусталу привреду. Циљ плана, који је сачинио министар финансија Тимоти Гајтнер, јесте да ослободи банке терета од готово хиљаду милијарди долара ненаплативих потраживања. Гајтнер је рекао да ће влада искористити готово сто милијарди долара из пакета помоћи за спасавање банкарског сектора како би подстакла инвеститоре да купе такозвана токсична, ненаплатива потраживања односно ризична и на позајмицама базирана улагања чији је вртоглави пад вредности паралисао финансијски систем у Америци. Уклањање такозваних „токсичних фондова“ са терета банака има за циљ да поврати поверење у нормално функционисање кредитног тржишта. Верује се да би, уколико банке не морају више да држе велике залихе готовине да би покриле губитке узроковане „лошим зајмовима“, то омогућило да обнове уобичајену кредитну активност. Влада би, истовремено, обезбедила финансијске гаранције за нискокаматне зајмове како би охрабрила приватне инвеститоре да уложе свој новац. Уколико буде успешан, овај план би могао да апсорбује до 500 милијарди долара вредности „лоших зајмова“. Гајтнер брани одлуку владе да преузме ризик, наводећи да је алтернатива не чинити ништа и ризиковати продужену рецесију.

Аналитичари наводе да се на путу реализације плана налазе две крупне препреке. Прва је могућност да су банкарски дугови толико токсични да би трошак њиховог откупа, као мртве инвестиције, на крају морали да плате амерички порески обвезници. Друга је да је могуће да су банке у далеко горем стању него што је то Обамина администрација спремна да призна. Међутим, најпознатији светски инвеститор Ворен Бафет препоручује откуп токсичних дугова као добар посао. Председник Обама је изјавио да је економски тим „веома сигуран“ да ће спасилачки план бити успешан. Циљ је, како каже Обама, да банке поново почну да позајмљују, тако да „породице могу да добију основне потрошачке кредите, позајмице за аутомобил и студентске кредите“, да мали предузетници поново буду у стању да себе финансирају и „тада ћемо моћи да поново покренемо економију.“

С друге стране, економиста Феликс Салмон назвао је план „пропашћу“ и „исувише скупим“. Он указује на дилему како подстаћи банке на продају својих токсичних дугова, које влада учтиво назива „наслеђеним“ средствима“. „Инвеститори из приватног сектора желе да плате што је мање могуће за „наслеђена средства“ у циљу увећања својих прихода“, каже Салмон. „Банке неће продати било које наслеђене имовине сем уколико то не могу да ураде по цени која је близу оној већзабележеној“. Аналитичар Хенри Блоџет изразио је сумњу у план наводећи да је влада овим потезом предузела далеко већи ризик него што је постојао.