Текст у потпуности преузет са портала листа
"Данас"

Аутор: Снежана Чонградин

Берлин, Београд - Иако се чини да су земље чланице ЕУ више или мање наклоњене Србији на путу интеграција, извесно је да никакве одлуке о даљим корацима неће бити доношене без апсолутног консензуса. Због тога је најновији скептицизам Немачке према проширењу Уније посебно проблематичан за Србију, а блокада кандидатуре Црне Горе треба да представља опомену и другим државама региона. С друге стране, земље Западног Балкана у своме приближавању чланству у Унији имају савезника у највећој, али не и свемоћној, светској сили САД, оцењују за Данас стручњаци за европске интеграције.

Различита мишљења унутар ЕУ о проширењу на Западни Балкан избила су ове недеље у први план. Немачка канцеларка Ангела Меркел, образлажући програм њене Хришћанско-демократске уније за јунске изборе за Европски парламент, саопштила је да пријем Хрватске у пуноправно чланство не треба кочити, али да би даље проширење требало привремено обуставити. С друге стране, чешки премијер Мирек Тополанек је прошле недеље током посете Македонији и Црној Гори указао да Чешка, као председавајућа ЕУ, ни због глобалне економске кризе не одустаје од тога да убрза интеграцију Западног Балкана или, у најгорем случају, да се тај процес не успори. Очекује се да Тополанек ускоро с истом поруком подршке дође у Београд.

Душан Рељић, истраживач Немачког института за међународне односе и безбедност у Берлину, каже за Данас да став Немачке о проширењу ЕУ не представља већинско мишљење унутар заједнице европских земаља, иако је реч о једној од њених најутицајнијих чланица.

- Једино још земље Бенелукса подржавају да се поведе политичка расправа о томе колико су пријаве за чланство земаља Западног Балкана оправдане и разматрање сврсисходности нових кандидатура одложи за крај ове године, када ће бити објављени нови извештаји Европске комисије о напретку држава региона. Француска и Велика Британија, с друге стране, заговарају очување политике проширења. Шпанија, Румунија, Словачка и још неке друге државе снажно подржавају чланство Србије и других земаља с подручја бивше Југославије у ЕУ. Проблем с Лисабонским споразумом и наставком реформи унутар ЕУ, економска криза на подручју Западног Балкана услед изостанка страних инвестиција и немогућности страних банака да врате уложени новац, терају имућније земље ЕУ да финансијски подржавају оне чланице Уније попут Аустрије, Италије и Грчке, чије су банке одобриле велике кредите земљама средње и југоисточне Европе. Такође, несагласност унутар ЕУ око даљег поступања у вези с Косовом, односно то што пет земаља чланица не показује намеру да призна независност, онемогућава јединствен приступ Уније према региону и ремети политику проширења ЕУ - сматра Душан Рељић.

Наш саговорник наглашава да се пред изборе за Европски парламент, почетком јуна, очекује и велика доза политичког популизма унутар Уније. У контексту расположења грађана ЕУ, Рељић указује на чињеницу да се око 40 одсто становника такозваних старих чланица, по правилу изјашњава за даље проширење, изузимајући из тог процеса Турску и Албанију, док се у скоро придруженим чланицама Уније тај проценат креће око 60 одсто.

- Не треба губити из вида ни притисак Вашингтона на ЕУ да што пре прими у чланство Турску, али и земље Западног Балкана. Ту је и страховање на Западу да се услед изостанка даљег проширења део утицаја препусти Русији. Постоји и бојазан да би без даљег приближавање ЕУ могао да ојача утицај екстремистичких тумачења политичког ислама на Западном Балкану - закључује Рељић.

Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, сагласна је с Душаном Рељићем да је страх Вашингтона и Брисела од препуштања региона бивше Југославије утицају Русије био веома важан фактор све док крајем 2008. није избила глобална финансијска криза. Како оцењује, САД у међувремену нису промениле политику, али ЕУ јесте.

- Подсећам да Унија није слушала Вашингтон и подлегла притисцима за пријем Грузије и Украјине, па ни за убрзање интеграција Македоније. Не верујем ни да ће притисци САД у вези с Балканом имати ефекта. За земље региона бивше Југославије, дакле и за Србију, било би свакако боље ако би ЕУ њихове интеграције и турски случај разматрала одвојено. Ако ни због чега другог, онда зато што се оснивачким уговорима ЕУ обавезала да све земље које су географски у Европи прими у своје чланство када за то испуне услове. Проблеми с којима се ЕУ у последње време и сама суочава морали би бити додатни подстицај истинским проевропским снагама у региону да се отарасе популизма, убрзају процес институционалних реформи и вредносних реконструкција у друштву и да на тај начин ураде са своје стране све што је потребно за приближавање Унији. Политичарима у целом региону фокус треба да буду унутрашње реформе, а не чекање исхода геостратешких игара великих сила – закључује Јелена Милић.

ТОДОРИЋ: Чланство немогуће пре 2014.

Према мишљењу Владимира Тодорића, директора Правног форума, Србија је удаљена од чланства у ЕУ најмање пет година. „Први наредни кораци Србије ка чланству нису проблематични ни за Немачку, Холандију и друге земље које изражавају круте ставове према том питању. Истовремено, мислим да ни Хрватска неће скоро постати члан упркос залагању Немачке, Аустрије и земаља Бенелукса. Суштински помаци попут либерализације визног режима неће бити проблем за Србију, ако не крајем ове, онда сигурно следеће године. С друге стране, блокада црногорске кандидатуре за чланство представља јасан сигнал другим земљама које намеравају да учине исти потез у наредном периоду“, каже Тодорић за Данас.

Без виза до краја 2009?

Божидар Ђелић, потпредседник српске Владе, оценио је да ће Србија до краја 2009. сигурно добити позитивну одлуку Савета министара ЕУ да буде стављена на белу шенгенску листу. Ђелић је рекао да је технички део посла око визне либерализације готов. „Стручњаци су нам рекли да је Србија у свим димензијама направила значајан напредак у последњих годину дана“, казао је Ђелић јуче у Београду.