Ћосић се нашао у друштву управо оних на које толико бесни: тих "западњачких империјалиста" који гледају нас, али виде само своје стереотипе
Пре неко вече се узалуд освртах по Таквуду, све у нади да ћу угледати Добрицу Ћосића, али авај, од времешног писца ни трага. А то је баш штета, имао би аутор Деоба шта видети и проконтати, само да је дошао на пројекцију Гран торина , можда и тестаментарног глумачког и редитељског вансеријског достигнућа од Друга Геџе тек нешто млађег Клинта Иствуда.
Волт Ковалски, поштењачина старог кова, али и намћор, мизантроп и, рецимо, неосвешћени (култур)расиста – или пре: ксенофоб – животари у својој кућици-са-травњаком-и-гаражом, интензивно презирући своје прве суседе, досељенике са Далеког истока, са тамо неке прашумске тро- или четворомеђе Вијетнама, Бурме, Лаоса и Кине. Гледајући их из сигурне заветрине своје куће и својих предрасуда, све што Ковалски у њима и њиховом (њему заправо непрозирном) начину живота види јесте "варварство", као оно увек згодно име за сваку "културно инфериорну" Другост. Тек када стицајем околности ти заправо апстрактни Други за њега постану конкретне, стварне особе, људска створења која му могу бити (и биће) ближа и приснија од његових најрођенијих, Ковалски доживљава катарзичан преображај, и то не тако што постаје "неко други", неки не-Ковалски, него управо тако што реализује најбоље потенцијале једне горчином и гневом предуго затомљене Људскости. Иствуд то приказује на начин управо маестралан, при томе ни на тренутак не упадајући у замку површне и плакатске "политичке коректности" (коју из уметности иначе треба истеривати и запаљеним крпама, ако не иде другачије).
Добрица, велим, није гледао тај филм (ионако му је један пријатељ који натуца енглески дојавио из поузданих извора да је Америка пропала начисто, па што да се замајава с тим?), а то је баш штета. Јер, кад сам чуо да су га Соња Б. и Биљана К. В. тужиле гледе "изазивања националне, расне и верске мржње", а све за онај сада већ ноторни исказ из његовог окњиженог дневника бомбардерске 1999. ( Време змија ) о Албанцима као о варварском талогу трибалног Балкана (или тако већ нечему) и Србима као дражесним регионалним шампионима демократије, културе и осталих дивота, помислио сам баш на Волта Ковалског: како је жалосно што Ћосић неће имати барем онакву прилику за "искупљење" какву је имао Иствудов загуљени ветеран Корејског рата!
Сасвим озбиљно, шта је у основи целе ове фертутме? Није тешко доказати да Ћосићев инкриминисани фрагмент може без посебног (или икаквог) "натегнућа" да потпадне под удар кривичног закона; друга је ствар да ли је паметно цимати га због тога, или то можда може да испадне и контрапродуктивно. Како год било, нисам јурист (а ни љубитељ било каквих парничења), и овде ме занима други аспект ствари. Да ли је Добрица Ћосић шовиниста и расиста? Он ће вам рећи да није, и биће при томе савршено искрен. Да ствар буде још занимљивија, ја ћу вам рећи да му у основи верујем, па таман ме цео онај напорни и секташки део "друге Србије" због тога прогласио Грешником и Отпадником (Верник никада нисам ни био, хвала лепо). Дакле, заиста не верујем да Д. Ћ. свесно узгаја шовинистичку мржњу према било којем етничком колективитету, па тако ни према Албанцима. Али, откуда онда овакав исказ, несумњиво мрачно шовенски и расистички? Отуда што је такво вредновање јужнијих и(ли) источнијих суседа у овом делу света заправо једно лоше прикривано опште место , нешто што се интимно држи у основи сасвим нормалним , али што се ретко овако брутално отворено (то јест – гневно) формулише, јер је скоро свима јасно да се то некако "не би смело", мада многима још није баш најјасније зашто.
Почетком деведесетих, у време рата у Хрватској, нагутао сам се мудровања хрватских шовинистичких мислилоида који су (имплицитно се правдајући тада и те како постојећим черечењем Хрватске) Србе приказивали као некако "мање европске" од Хрвата, те отуда и мање достојне свега онога што би Хрватима и Хрватској имало припадати само по себи: као "западнијима", као католицима, као средњоевропејцима и Медитеранцима, као онима што масовније говоре љубимруке ... А и јавни тоалети су им у просеку уреднији, што је знао и над чиме се спрдао још стари Крлежа. Кад је Босна дошла на ред за черечење и клање, српски и хрватски културрасизам весело су се удружили у проказивању бошњачког "муслиманског елемента" као дежурног Другог, као сумњивог оријенталног, неевропског фактора, од којега је надати се сваком злу... На једној имагинарној – али расистички и те како делујућој – "скали вредности", задојеној провинцијалним, периферијским одјецима медиокритетског евроцентризма, "католичко" је изнад "православног", а и једно и друго је цивилизацијски изнад "муслиманског". Но, ни ту није дно: босанско је муслиманство барем словенско, док је оно косовско и албанско... хм... тешко је рећи чије... сигурно није "илирско", јелда... него је... аха! Сетио сам се!: "варварско и трибално"!
Не знам кад је Ћосићу следећи рођендан, али било би лепо да му неко поклони, рецимо, Имагинарни Балкан Марије Тодорове. Има у тој књизи свашта о једној врсти "балканистичког дискурса" – у којем је Балканац онај варварски европски Други, са становишта себе-несвесног империјалног погледа Западњака – који историјски производи много штете; једна од отужних нуспојава је и гротескно међусобно такмичење потконтиненталних етноколективиста на тему: ко је већи Варварин/мањи Европљанин? Свако, наравно, држи да је тај европски Други увек Неко Други, тј. да се са Нама завршава "цивилизација", а јужно и(ли)источно од нас почиње мрачно царство Варварства, утолико мрачније уколико је наш сусед још и верски (самим тим и "цивилизацијски", по више него дискутабилној хантингтоновској матрици) мање "европски" од нас.
И шта је највећа смејурија у свему томе? Ето, Ћосић се нашао у друштву управо оних на које толико бесни у свом дневнику: тих "западњачких империјалиста" који гледају "нас", али виде само своје стереотипе. Волт Ковалски би му пријатељски саветовао да се окане ћорава посла: био је и он тамо, и уверио се да тамо нема ништа – само празнина културрасистичке Лажи као, што каже Дорис Лесинг, "тамнице у којој смо изабрали да живимо".
|
