Текст у потпуности преузет са портала листа
"Данас"

Аутор: Миле Ласић

Логично је било, у ствари, што је на ванредном, тзв. неформалном сусрету ЕУ на врху, 1. марта ове године у Бриселу, сазваног на инсистирање актуелног председавајућег Европске уније, Републике Чешке, немачка канцеларка Ангела Меркел најпре детаљно известила своје колеге о закључцима тзв. европског дела групе Г-20 у Берлину (22. фебруара 2009). О томе је било речи у прошлом наставку овог серијала, па ћемо, овом приликом, подсетити само на оно најнужније.

У Берлину су се Немачка, Француска, Велика Британија, Италија, Шпанија и Холандија, дакле, земље које чине „европски део“ групе Г-20, заједно с председавајућом ЕУ, Републиком Чешком и Комисијом ЕУ, договориле о „заједничкој позицији“ за сусрет групе Г-20 у Лондону, који је заказан за 2. април 2009. Најважнији договор највећих европских држава био је да у Лондону предложе да се уз помоћ стручњака Међународног монетарног фонда, и других стручњака, осигура делотворна контрола над спровођењем Акционог плана, усвојеног 15. новембра прошле године у Вашингтону. Ново је било, међутим, да су се окупљени Европљани у Берлину договорили да у Лондону службено предложе и усвајање Повеље за одрживо привређивање, која би дефинисала и тржишно-привредне и социјалне принципе, као и механизме контроле. Затим би се та Повеља (Цхарта) предложила на усвајање и Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама. Пре тога, међутим, било би пожељно да се о свим овим питањима постигне апсолутно јединство и унутар Европске уније, током редовног заседања на врху, 19. и 20. марта, како би на састанку групе Г-20 у Лондону могло потом да се демонстрира јединство целе Уније.

Без посебног кризног плана за земље средње и источне Европе

Следећа међустепеница на путу за Лондон био је, дакле, ванредни самит ЕУ одржан 1. марта 2009, исфорсирани сусрет на инсистирање председавајућег ЕУ, Републике Чешке и осталих чланица Уније из средње и источне Европе. Ова група земаља унутар ЕУ, покушала је, заправо, да за себе испослује посебан кризни план у Унији, вредан око 200 милијарди евра, или бар већу солидарност богатијих земаља ЕУ са сиромашнијим чланицама, које су по правилу из источне и средње Европе.

Али, ни међу њима није владало јединство у том погледу. Чешка и Пољска, на пример, нису захтевале исто што и Мађарска, која је у најтежој ситуацији међу њима, за коју је, опет, суштински сама крива. Причу мађарског премијера о новој „гвозденој завеси“ и новим поделама унутар ЕУ, новом „зиду без зида“, којој је у Србији дата превелика пажања и значај, нису биле спремне да прихвате ни све мање развијене чланице ЕУ. Мађарској су, уосталом, ММФ и, мањим делом, фондови ЕУ, већпомогли с око 10 милијарди евра.

Никаквог посебног програма за подршку слабијим партнерима унутар Уније неће, дакле, до даљњег бити. Коначно, то и јесте био само неформални сусрет на врху ЕУ. Биће, међутим, извесних мера солидарности у случају потребе. Посредством међународних институција, какве су ММФ, Светска банка... биће усмеравана помоћу земље источне Европе којима она буде била потребна, уз опаску да ће сваки случај бити испитиван појединачно.

Пресећи протекционизам „на мала врата“

Највећи пад коњунктуре од Другог светског рата, представља и за Унију у целини велики изазов, оцењено је на овом ванредном самиту Савета ЕУ. Права је уметност сада да се успостави равнотежа између пакета (у милијардама) за оживљавање коњунктуре, по правилу донетих на националном нивоу, дакле, између националног кризног менаџмента за спас појединих индустријских грана или целокупних привреда и интереса Уније као целине. Отуда и долази страховање од штете коју могу да изазову протекционистичке мере, што су хитно демантовали и Меркелова и Саркози, као и други представници великих и богатијих земаља унутар ЕУ. Једна од најважнијих заједничких мера, у том контексту, јесте брзо, поновно успостављање кредитних линија за привреду, при чему би требало водити рачуна о вредносним папирима који оптерећују банкарске нилансе. Не ради се, при томе, толико о плановима за подржављење банака, већо потпуно изнуђеној мери, тврде, на пример, у Берлину. Ову меру је уосталом предложила Комисија ЕУ, а Немци су је одмах претворили у закон о спасавању, односно, преузимању банака, како се мало распеваније назива закон у тамошњим медијима. Само у случају да банкрот банака запрети колапсом целокупне привреде, било би дозвољено државно преузимање таквих „токсичних“ папира, речено је у саопштењу немачке владе.

Да би се спречило угрожавање начела несметане конкуренције у Европској унији, требало би што пре успоставити „заједничка правила“, која би остављала „неопходну флексибилност“ и простор за „индивидуална решења“ државама-чланицама, стварајући, ипак, оквир за оно „шта је заједнички прихватљиво, а шта није“.

И овај приступ је, уосталом, предложила Комисија ЕУ, а поздравили су га и Ангела Меркел и други шефови држава или влада ЕУ, на ванредном самиту Савета ЕУ. У Бриселу су се, дакле, окупљени шефови држава или влада земаља чланица ЕУ, на самиту од 1. марта 2009, изјаснили за вредности, правила и механизме заједничког тржишта унутар Европске уније.

Национални спасилачки програми морају, у крајњој инстанци, да користе целој ЕУ, нагласила је немачка канцеларка Меркел, потенцирајући важност заједничког тржишта унутар ЕУ. И председник Комисије ЕУ, Жозе Мануел Барозо говорио је о унутрашњем тржишту као „мотору привредног опоравка“.

На ванредном самиту Европске уније, окупљени шефови држава или влада земаља-чланица ЕУ, неформално су се изјаснили и за јачу и делотворнију контролу финансијских институција у појединим земљама и у целој Европи. Чуло се, на пример, како је једна француска експертска радна група предложила и тзв. интегрални надзорни систем, састављен од различитих националних надзорних органа. Европској централној банци, при том, додијељен је надзор над тзв. системским ризицима. О свему томе ће, наравно, дефинитивне одлуке бити донете на редовном пролећном заседању Савета ЕУ, 19. и 20. марта, десетак дана уочи самита групе Г-20 у Лондону, 2. априла ове године.

„Излазни сценарио“

На реченом састанку у Бриселу нису, иначе, прихваћене идеје о ублажавању критеријума за пријем у Еврозону. Према мишљењу већине челника Европске уније, тзв. кризни менаџмент у тзв. националним привредама, морао би што пре да поврати и одрживу финансијску политику, као и да хитно доведе до стабилизационе политике и политике развоја. При том, тзв. стабилизациони и развојни пакети, и даље остају фундаменти на којима почива привредна и финансијска политика Европске уније.

Немачка канцеларка Меркел, у Бриселу је чак позвала да се већразвија и заједнички „излазни сценарио“ из овог стања. Онако како је амерички председник Обама формулисао тзв. буџетске циљеве и ЕУ би требала да има „јасан циљ“, казала је Меркелова, како би што пре могла да се врати нормалној привредној политици. У сваком случају, чим се назре крај кризе, у ЕУ ће поново важити обавеза стриктног придржавања крититеријума о дефициту из Мастрихта.

Тако је говорила Ангела Меркел

- Ми смо данас одржали ванредни састанак Савета ЕУ, који је имао неформални карактер. Он је, међутим, уверена сам, био важна припремна станица за формални пролећни сусрет кроз 14 дана“. Разменили смо, наравно, мишљења о актуелној ситуацији у ЕУ и донели неколико важних закључака. Оценили смо, најпре, да ниједна земља чланица не приговара другој чланици ЕУ протекционистичке тенденције. Напротив, сви заједно сматрамо добрим што имамо заједничко тржиште и Комисију ЕУ, која надзире наше пакете мера, које она у појединим случајевима и одобрава, при чему се држи критеријума по коме оне треба да служе и помажу целокупној Европској унији. Због тога њихово деловање не сме да се ограничи само на једну земљу...

Друго, везано за ситуацију у средњоевропским и источноевропским земљама, које су се данас међусобно среле и уочи овог нашег сусрета, постало је јасније да је ситуација и у тим земљама врло различита... Јасно је, такође, да и даље важи правило о солидарности унутар ЕУ, што се и досад показивало. Помогли смо Мађарској у тешкој финансијској ситуацији. Помогли смо и Летонији... Рекли смо, такође, да желимо сурадњу с међународним институцијама, као што су Међународни монетарни фонд, Светска банка, Европска инвестициона банкаи Европска банка за обнову и развој. У име немачке владе рекла сам да смо спремни да говоримо о проценама које се односе на поједине средњоевропске и источноевропске земље. При том, мора да се направи јасна разлика између земаља које припадају ЕУ и оних које не припадају Унији. Мислим на Украјину, којој ћемо пружити солидарни допринос преко ММФ, како би и тој земљи помогли у тешкој ситуацији.

Треће, постало је јасно, и то сматрамо екстремно важним, да је стабилизациони и развојни пакт фундамент на коме почива свеукупна привредна и монетарна политика ЕУ. Неопходно је, опет, да се и у екстремној ситуацији, каква је и ова привредна и финансијска криза, вратимо критеријумима Стабилизационог и развојног пакта, што значи да заједно развијемо и тзв. излазни сценарио. Шта то значи, говорићемо на редовном пролећном састанку Савета ЕУ...

Уопштено говорећи, био је ово сигнал заједништва - важан сигнал за припрему пролећног сусрета Савета ЕУ, за пар дана.

(Ангела Меркел новинарима у Бриселу, поводом ванредног самита Савета ЕУ, одражног 1. марта)