Анкетна популарност садашњег председника САД већа него иједног његовог претходника у последње две деценије
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26.априла – Рачунање је овде сада више од уобичајене посвећености новчаним питањима: нација се просто бацила у одбројавање, као кад се приближава Нова година – времена које је преостало до испуњавања првих 100 дана владавине Барака Обаме. Нестрпљење је тако велико да тај термин већ проглашавају достигнутим иако истиче у среду, 29.априла, када ће увече председник нацији поднети неку врсту биланса.
Не помаже много упозорење познавалаца да је 100 дана прекратак период за процену учињеног и на много једноставнијим функцијама од шефа Беле куће. Ни подсећање хроничара да лидере највећа искушења очекују, по правилу, не на самом старту него касније кад се подробније може упоредити обећано са учињеним.
Истраживања јавног мњења су учестала и листом сведоче да феномен „обаманије” не јењава. Најновија анкета „Вашингтон поста” и телевизије Еј-Би-Си показала је да је Обама, пред анализу првих 100 дана председниковања, популарнији него било који његов претходник на челу овдашње државе у последње две деценије.
Позитивно га је оценило чак 72 одсто испитаника, што је највиши проценат после 1981, када је Роналд Реган уживао подршку од 81 постотка. Надмашио је знатно, притом, оба Буша на челу државе, као и свог демократског претходника Била Клинтона (чија супруга Хилари му је шефица дипломатије). И приде: 54 одсто анкетираних је рекло да је Обама на врхунском положају премашио њихова очекивања, док је Бушу млађем и Клинтону припало само 39 и 35 процената.
Нови председник остаје популарнији и од политике коју води. Такав податак делују парадоксално, али изражава и чињеницу да се у њему види лидер од кога би могле да се очекују боље ствари од досадашњих потеза, често изнуђених у наслеђеној кризи, која се сматра највећом после Другог светског рата.
Међу личним особинама које су довеле до оваквог резултата наглашене су „честитост и уверљивост” (74 одсто) и да „разуме проблеме сународника”. Успео је да издејствује и да половина испитаника (више него икад у последње три године) сматра да им се земља креће у „исправном” правцу и да је он „добар врховни командант” (56 одсто), што су му противници у изборној кампањи оспоравали, пропагирајући да би под њим Америка била „слабија и небезбеднија”.
Његове критичаре ће, свакако, изненадити и да је добио 71 одсто подршке за показану спремност да „сретне лидере непријатељских земаља”, а исти такав проценат подршке добио је и за курс према главном, ирачком, фронту. По 61 одсто сагласности пристигло му је за курс према Авганистану (где би послао војна појачања) и за однос према Куби (са умањењем рестрикција за Американце пореклом из те карипске, „кастровске”, државе).
Обама је са својим тимом настојао првобитно да смањи значај већ традиционалног мерења учинка у првих 100 дана председниковања. Наглашавао је да су пред нацијом много дугорочнији изазови. Али, постепено је прихватио чињеницу да не може тек тако да одбаци обичаје и кад тежи „променама понашања и мишљења”. Поготову кад му, за досад предузето, у прилог иду – упркос многим примедбама опозиције – истраживања јавног мњења.
М. Пантелић
|
