Текст у потпуности преузет са портала листа
"Политика"

Продаја кућа, на чијој је пијаци криза почела, расте већ трећи месец узастопце, индекс „Дау Џонс” скочио за више од 9.000 поена, а „Форд“ и „Њујорк тајмс” поново профитабилни

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 24.јула– Кад је штампи кренуло набоље, има наде и за нас остале, прокоментарисао је упућени познаник вест да је компанија „Њујорк тајмс” забележила профит у другом тромесечју ове године и скок вредности њених акција на берзи. Писани медији су, наиме, овде били сврставани међу главне жртве разноврсних тржишних ломова, па је вест о успону једног од њихових лидера доживљена као наговештај да се можда ближи крај кризи која је одавде потресла и цео свет.

Зрачак наде да је „најгоре прошло” обасјао и друге, дуго обезнађене, компаније и деоничаре,сугерише се у данашњој анализи „Вашингтон поста”.

Низ важних актера, додаје се, као да осећа да је почело одбројавање последњих дана рецесије, па да је привредни опоравак „гарантован”, ако не баш за који месец –а оно бар у следећој години.

Оптимизам су подстакли подаци да продаја кућа, на чијој је пијаци криза почела, расте већ трећи месец узастопце и да је број људи који траже надокнаде због изгубљених радних места пао на априлски ниво. Уједно, јуче је дошло до изразитог раста свих главних овдашњих берзанских показатеља– међу којима и раста индекса „Дау Џонс” на више од 9.000 поена, што је њихов највиши ниво после јануара и што је пропраћено сличним успоном на тржишту Европе, а јутрос и Азије.„Сада је много лакше доказивати да рецесија слаби”, каже специјалиста Џоел Нероф. Позивајући се на поменуте извештаје, посебно о расту трговине некретнинама, констатује: „Један месец успона добро звучи, два месеца отварају очи, а три месеца су већ тренд.”

Најновији позитивни показатељи ипак нису отклонили недоумицу: да ли најављују дефинитивни излазак из економске кризе или су само привремени узлет после подужег стропоштавања? Дилеме продубљује и опште стање на пољима где се појавио напредак: куће још губе вредност, а стопа незапослености (са 6,2 милиона људи у потрази за радним местом) и даље је врло висока.

Релативност успона илуструје и случај „Форда”. Та компанија, за разлику од других аутомобилских овдашњих гиганата, није тражила финансијску помоћ државе, и објавила је да јој је профит у другом тромесечју био 2,3 милијарде долара. Али његов као и свежи позитивни биланс Ај-Би-Ема и „Старбакса” нису произишли из повећане продаје већ из смањивања трошкова, у које спадају и отпуштања радника, прецизира „Њујорк тајмс”, уз напомену аналитичара да су поједина јачања само „замаскирала темељне слабости” које су се показале у „разочаравајућим кварталним резултатима” „Мајкрософта” и „Америкен експреса”.„Ради се, заправо, пре о смањивању негативних него о повећању позитивних вести”, изјавила је Дајана Свонк, експерт. За „Пост” је додала: „Економија се стабилизује на ниском нивоу и потрошачка тражња је још увек слаба.”

Махом су ипак подстакнути разлози за веровање да је опоравак на помолу. Нашао их је, недавно, и Нуријел Рубини, један од ретких економиста који су предвидели долазак економске кризе.

Али неопходни су и истрајност и стрпљење, поручио је председник Барак Обама пре десетак дана. Стабилизационим мерама спречен је крах америчког финансијског система и почео је опоравак по плану чији комплетни резултати треба да се виде, не за који месец, већ за две године, предочио је. А кад се извучемо из вртлога кризе, предстоји нам– нагласио је– ништа мањи изазов – да „направимо привредни систем који ће бити бољи од претходног”. Без дубоких реформи, по њему, Америка би опет могла да западне у ломове сличним онима које је претходна администрација Џорџа Буша оставила у наслеђе новој власти.

Док председник позива на збијање антикризних редова, појачавају се– несагаласности. У најновијој Галуповој анкети, већина испитаника је пребацила Обамином плану да „сувише повећава државне издатке” и шири моћ владе. Председников стручни тим тврди, међутим, да су то само неопходне мере за исправљање наслеђених „кривих Дрина”.

Распламсавају се и политичка препуцавања. Нема неопходне дозе сагласности ни око реформе здравства, до које је Обами највише стало и без које, по њему, не може да оздрави целина националног устројства. Такви раскораци узнемиравају тржиште, пренео је „Ју-Ес-Еј тудеј” изјаву стручног посматрача.

Али – Америка је на прекретници која подразумева жестока сучељавања мишљења… 

М. Пантелић
[објављено: 25/07/2009]