tekst_koji_se_ispisuje_
 
tekst_koji_se_ispisuje_ako_ne_uspe_ucitavanje_swfa
 

Андерс Фог Расмусен, генерални секретар Алијансе
Грађани Србије да одлуче да ли желе у НАТО


Аутор: Немања Влачо
Чврсто верујем да је евроатлантска интеграција земаља западног Балкана пресудна за дугорочну безбедност и стабилност. Поздрављам кораке које је Србија недавно предузела како би побољшала сарадњу са НАТО, а на грађанима Србије је да одлуче да ли је чланство у нашем савезу од користи за Србију - каже у интервјуу за "Блиц" Андерс Фог Расмусен, генерални секретар Северноатлантског савеза и бивши премијер Данске, који је функцију у НАТО преузео 1. августа ове године.

Да ли Декларацију о неутралности, коју је усвојила Народна скупштина Србије, видите као препреку за развој сарадње НАТО и Србије?

- Не. Многе неутралне државе су значајно ангажоване као партнери НАТО, као на пример Аустрија, Финска и друге. Србија је приступила програму "Партнерство за мир" крајем 2006. године, али у протеклом периоду није у потпуности искористила потенцијале тог програма. Надам се да ће Србија такође постати активнија, али је на вашој влади одлука да ли жели да то уради.
НАТО планира смањење својих трупа на Косову на 2.500 припадника.

Можете ли да дате временски оквир овог смањења, као и вашу процену тренутног нивоа безбедности на Косову?
- Поступна транзиција јединица Кфора ка снагама за одвраћање сукоба природни је резултат повећане и одрживе нормализације безбедносне ситуације на терену на Косову. Ова транзиција ни на који начин неће утицати на способност НАТО да извршава свој мандат који је утврђен Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Ми тренутно очекујемо смањење трупа на 10.000 припадника у јануару 2010. године. Међутим, у складу са договором међу чланицама НАТО, динамика будућих смањења трупа Кфора и даље ће зависити од пажљиве војне процене и политичке одлуке коју доноси Северноатлантски савез. Даља смањења биће договорена само уколико чланице НАТО сматрају да безбедносна ситуација и политички развој заслужују такву одлуку.

Да ли НАТО има став у вези са новим системом колективне безбедности у Европи који је предложио Дмитриј Медведев, председник Русије, и да ли би НАТО могао да буде део тог система?
- Ми морамо да тежимо евроатлантској безбедносној архитектури у којој ће Русија видети и своје место. Наравно, ОЕБС је примарни форум за такве расправе. Међутим, ако ове идеје показују забринутост Русије око тога да је маргинализована у оквиру концепта европске безбедности, верујем да би дијалог на линији НАТО - Русија потенцијално могао да пружи одређену додатну вредност. Такође верујем да би требало да користимо Савет НАТО - Русија поново на начин на који је првенствено и осмишљен - као форум на којем можемо отворено и јасно да изнесемо наше разлике и на којем се дискутује о свим нашим безбедносним бригама - укључујући и бриге Русије.

Прво реформе, па улазак БиХ у НАТО

Како НАТО види безбедносну ситуацију у Босни и Херцеговини након неуспешних преговора у Бутмиру и како оцењује коментаре да је њихов неуспех могао да води обнови насиља?
- Политичка ситуација у Босни и Херцеговини није онаква каква би требало да буде. У исто време, задовољан сам што политички застој није имао негативне последице по безбедносну ситуацију. Министри спољних послова земаља чланица НАТО затражили су од политичких лидера Босне и Херцеговине да наставе да раде заједно на остварењу националне интеграције и побољшају ефикасност и самосталност институција на нивоу државе. Они су потврдили своју подршку учешћу Босне и Херцеговине у Акционом плану за чланство и њеним тежњама за чланством у НАТО. Донели смо одлуку да ће Босна и Херцеговина приступити Акционом плану за чланство - програму саветодавне и практичне помоћи који је осмишљен у складу са индивидуалним потребама држава које желе да уђу у НАТО - чим буде остварила неопходни напредак у реформским напорима.

 
Политичка организација Заједно за Крагујевац 2008. Сва права задржана.