Tekст у потпуности преузет са портала
листа "БЛИЦ"

Аутор: Д. Нишавић
Министри спољних послова ЕУ јуче су на састанку у Бриселу донели одлуку да одмрзну прелазни трговински споразум са Србијом. Одлука је уследила после позитивног извештаја главног хашког тужиоца Сержа Брамерца о сарадњи Србије са Хашким трибуналом.

Применом прелазног трговинског споразума биће отклоњена и последња баријера компанијама из Србије за излазак на захтевно тржиште Европске уније, али и шире. Овај специфични "ветар у леђа", не само да ће донети бољитак компанијама већ и грађанима, пошто ће тржиште бити отвореније, а конкуренција много већа, а то би могло да снизи цене производа.

Трговински споразум је фактички део споразума о стабилизацији и придруживању, договорен између ЕУ и Србије а у вези са шестогодишњом либерализацијом међусобне трговине. У зависности од врсте производа, биће постепено, током наредних година, укинуте царине. Србија од почетка године једнострано примењује овај документ, што значи да је либерализовала увоз 60 одсто свих производа из ЕУ, међу којима оних који се код нас не производе или су сировине за домаћу индустрију.
Почетком примене прелазног трговинског споразума, предузећа из Србије уместо мањих, регионалних квота добиће могућност коришћења већих, националних квота. О њиховом евентуалном повећању, међутим, требало да тек накнадно да се преговара. У те производе спада извоз бејби бифа, вина и одређене врсте рибе, али и шећера, који је већ у режиму "националних квота" (годишњи бесцарински извоз од 180.000 тона).
Применом споразума, на уговорној основи ће се примењивати оно што је до сада било једнострано. Привреди и пословном свету то ће значити предвидљивост. Најважније је да ће бити омогућена "дијагонална кумулација порекла роба" унутар региона и са земљама Европске уније. А у пракси то би изгледало овако - предузеће из Србије увезе сировине из Хрватске, репроматеријал из Македоније, а робу произведе у Србији, а потом има могућност да је извезе не само у БиХ (ЦЕФТА споразум), већ са овим споразумом и у Европску унију.
- На тај начин Србија постаје конкуретнија у оквиру ЦЕФТА. Такође, привредници добијају и коначан степен правне сигурности, јер знају да на тржиште ЕУ могу да рачунају дугорочно. Ово ће се пре свега односити на производна предузећа из Србије која су већ присутна у региону, а која су превазишла те оквире ширења - каже наш саговорник, добар познавалац прилика.
Добра основа су и већ постојећи трговински споразуми са земљама ЦЕФТЕ, затим са Русијом, Белорусијом и Турском. Такође, отварају се и могућности за извоз у земље ЦЕФТА споразума - Норвешку, Швајцарску, Лихтенштајн и Исланд, као и у будућности у земље Медитерана (Северне Африке и Блиског истока).
У сваком случају, пред предузећима из Србије је изазов који су имала и до сада. Дијагонална кумулација порекла робе, коју наглашавају наши саговорници, подразумева и мањи трошак пословања за фирме.
- У будућности свако ко хоће да се шири ван региона тражиће кооперанте који имају међународно признате стандарде квалитета. Међутим, чим се отвара тржиште, делује конкуренција, а ако не радите на себи, губите тржиште, а то је и за државу такође изазов да доноси и спроводи неопходне законе - указује за "Блиц" Радмила Миливојевић, саветница председника Привредне коморе Србије за евроинтеграције.
Следећи битан фактор је тај, како каже наша саговорница, што се са прелазним трговинским споразумом формирају одређени заједнички органи Европске комисије и Србије, који ће надгледати спровођење споразума. Заправо, постојаће много већи мониторинг него што је био до сада.
- На тај начин много су веће шансе за извозне понуде, јер чим имате мониторинг, имате уређенији амбијент који је атрактивнији за улагања. Иако у Србији постоје предузећа која су присутна на тржишту ЕУ, велики је број оних која су вођена девизом "Мени извоз не треба, имам домаће тржиште, оно прима све". Тога више неће бити јер предстоји либерализација српског тржишта, а тиме ће потрошачи добити већи избор робе. Компаније ће морати да се труде да снизе цене, а ту је и деловање конкуренције. Трговински споразум управо и води рачуна како функционише конкуренција - наглашава Миливојевић.
Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, каже да почетком имплементације прелазног споразума Србија први пут улази у уговорни однос са ЕУ.
- Одмрзавање трговинског дела споразума о стабилизацији и придруживању српска привреда чека од момента када је почела његова једнострана примена, током које је Србија могла да има дијагоналну кумулацију порекла роба само са земљама ЕУ. Наша једнострана примена ССП била је на краћи рок трошак за српску привреду, али се сада показује као добра инвестиција на дужи временски период - каже Бугарин.
Он подсећа да овај документ обухвата и реформу законодавног оквира у вези са неометаним функционисањем тржишта - закон о заштити конкуренције и закон о државној помоћи.
У економском смислу, како каже Владимир Вучковић, професор на „Мегатренд универзитету”, одмрзавање овог споразума, ништа велико неће донети, пошто суштински тај документ се већ примењује. Наиме, ми смо почетком ове године почели постепену либеразлизацију нашег увоза, снижавањем царина, а што и предвиђа споразум.
- С друге стране, ЕУ практично од 2000. године Србији омогућава слободан извоз на њено тржиште, уз неке изузетке. Оно што је добро и што први пут добијамо јесте уговор који прецизира трговинске односе, а што до сада нисмо имали. Самим тим је већа извесност за наше привреднике. Посредни ефекти би могли да буду битни, пошто уређенији односи са ЕУ могу да повећају кредибилитет наше земље и да допринесу већим инвестицијама, смањењу ризика земље, па и паду каматних стопа - наглашава Вучковић.

Отклоњена задња препрека за кандидатуру

Велика дипломатска акција Србије усмерена на одмрзавање прелазног трговинског споразума јуче је крунисана одлуком Савета министара спољних послова ЕУ о деблокади. Тиме је отклоњена и последња препрека која је Србију делила од успешног подношења кандидатуре за чланство у Унији.

Међутим, деблокаду споразума, како сазнајемо, прати услов Холандије да се у парламентима држава чланица ЕУ не ратификује цео споразум о стабилизацији и придруживању до следећег извештаја главног хашког тужиоца Сержа Брамерца, који треба да покаже степен сарадње са Трибуналом. Како је "Блицу" потврђено из дипломатских кругова у Бриселу, чланице ЕУ прихватиле су овај услов Холандије јер без њега не би ни било консензуса за деблокаду прелазног споразума. Дипломатски кругови у Бриселу истичу да је и сама деблокада прелазног трговинског споразума у условима када још нису ухапшена два преостала хашка бегунца у доброј мери неочекиван преокрет у корист Србије у који готово нико још пре само неколико недеља није веровао.
- Ступање на снагу прелазног трговинског споразума технички је, што се тиче економских и трговинских повластица, потпуно изједначена са ратификацијом ССП. То је механизам замишљен тако да држава која се приближава ЕУ може одмах да користи све могућности уговорног односа са ЕУ и да не чека да парламенти држава чланица ратификују ССП, што траје од годину до годину и по дана, па и више. Одлагање почетка ратификације ССП је политичка мера и потез који је изнудила Холандија - објаснио је извор "Блица" у Бриселу.
Прелазни трговински споразум тиче се веза Србије и ЕУ које су у домену одлучивања Европске комисије, која је и дала препоруку за његово одмрзавање, и држава чланица, док је ССП нешто шири и садржи делове који су искључиво у домену одлучивања држава чланица ЕУ и зато је неопходно да прође потврду њихових парламената.
Холандија је ставила својим партнерима у ЕУ до знања да би волела да деблокирање споразума прође у тишини и без велике помпе с обзиром на то да је Ратко Младић, оптужен за ратне злочине, и даље на слободи. Након одмрзавања прелазног трговинског споразума на политичком врху Србије је да одлучи да ли да до краја године преда кандидатуру. Како је "Блицу" речено из извора блиских врху владајуће коалиције, политичка одлука о датуму предаје кандидатуре још није донета, а сигурно ће јој претходити консултације са свим чланицама ЕУ до краја године. Консултације ће бити интензивиране у другој половини децембра.