Уочи састанка министара финансија Групе 20 најразвијенијих земаља, лидери Француске, Немачке и Британије упутили су заједничко писмо у којем предлажу нова правила у вези са додељивањем бонуса у банкарском сектору.

Министри финансија Г20 састају се у петак увече у Лондону како би размотрили да ли се и колико опоравила светска економија од претходног самита у априлу ове године.

Министри финансија 20 економски најразвијенијих земаља тешко да ће моћи да прогласе победу над кризом која је потресла целу планету.

Ипак, како процењују стручњаци, моћи ће мало да одахну, јер су, како је рекао амерички министар фианансија, мере за опоравак које су донели политичари извукле глоблану економију са ивице понора.

Благи економски раст

Састанак министара Г20 у Лонодну претходи самиту лидера Групе најразвијенијих земаља у Питсбургу, крајем септембра.

До тада ће бити јасно да су Француска, Немачка и Јапан забележили позитиван економски раст у другом кварталу ове године.

У Кини и Индији је приметан снажан раст, што се очекује да буде случај и у Америци.

Лидери три европске земље - Француске, Немачке и Велике Британије заложили су се за строжија правила у банкарском сектору и посебно за другачију политику додељивања бонуса.

Сажету поруку заједничког писма британског премијера Гордона Брауна, француског председника Николе Саркозија и немачког канцелара Ангеле Меркел пренео је британски министар Алистер Дарлинг:

"Бонуси не би требало да су загарантовани, већ их треба зарадити. Оно што је неопходно јесте низ строгих, разумних и практичних правила која би штитила интересе потрошача, акционара и економије у ширем смислу."

Браун, Саркози и Меркел такође су нагласили да су "грађани дубоко шокирани оживљавањем праксе која није ни за какву похвалу и све то упркос чињеници да је новац пореских обвезника искоришћен за опорављање финансијског сектора у тренутку када је светска криза достигла врхунац".

Могуће даље акције

Питање је шта троје европских лидера планирају да тим поводом ураде и како ће укротити праксу додељивања огромних свота новца као награду за банкаре, директоре и остале руководиоце у банкарском сектору.

ББЦ је одговор потражио од Џастина Уркварт-Стјуарт из консултантске фирме Севен Инвестмент Манагемент:

"Мислим да ово троје заиста неће бити у стању ништа да учине по том питању, јер им је за тако нешто потребан договор свих лидера на свету. А то се неће десити. Такође мислим да је британски премијер Браун, који долази из англосаксонског финансијског система - за разлику од оног континенталног, знао да може да потпише једно овако популистичко писмо и да оно неће изазвати никакве последице."

Другачији став Француске

Французи изгледа имају другачији приступ проблему великих банкарских бонуса.

Француска министарка финансија Кристин Лагард о томе каже:

"Креативност, инвентивност и мењање правила је управо оно што нас је пре годину дана одвело у финансијску кризу због које цео систем умало није доживео колапс. Тачно је да новац покреће свет, али само дотле док тај новац заиста и постоји."

Мењање и измишљање нових правила о којима говори француска министарка, каже ББЦ-јев саговорник Џастин Стјуарт, односи се на Лондон као трговински центар који се поносио инвентивношћу и способношћу да се адаптира на нову регулативу.

Сада су се, међутим, ствари отеле контроли и сви се труде да убеде свет како се актулена криза неће поновити:

"Питање бонуса више се односи на велики број људи који добијају мање своте новца. Бонуси мотивишу људе не само да постижу добре резултате, него да постижу изузетно добре резултате. Зато би требало охрабрити компаније да исплаћују бонусе, заправо охрабрити их да буду у ситуацији да награђују своје запослене. Уз то се на бонусе наплаћују додатни порези чиме британска и многе друге владе пуне своје касе."

Предвђја се да ће се наредне године сума која се исплаћује на име бонуса смањити за 70 одсто у односу на 2006. годину када је достигнут врхунац од 15 милијарди долара.

Поједини стручњаци понављају да су бонуси само део проблема и да је најважније створити банкарски систем који је уређен и који функционише на принципима стварања профита, али и преузимања одговорности за евентуалне последице по економију.